Kroz vaseljenu neprekidno struje i bruje bezbrojne tajne večnosti. A kada se susretnu, susretnu se u srcu čovečijem. - Sv. Justin Ćelijski

Da li postoje vanzemaljci? Možda čovek to nikada neće saznati. Možda će proći hiljade godina, i milioni godina, čovečanstvo će nestati ili će se proširiti po bezbrojnim zvezdanim sistemima ali prvi kontakt sa vanzemaljcima neće biti ostvaren. To je krajnji scenario koji srećemo u delima Isaka Asimova. Galaksija vrvi od života ali sav potiče sa Zemlje. Taj scenario i nije tako tužan kako zagovornicima postojanja vanzemaljskog života izgleda. Čovečanstvo se proširilo po galaksiji i cela njemu pripada. A nada prvog kontakta će postojati, kao što postoji i sada. To je jedna vrlo sigurna budućnost za čoveka. Osim, ako se pre naseljavanja drugih svetova ne uništimo ovde na Zemlji, ili nas nešto uništi.

Postojanje drugih civilizacija nosi svoje opasnosti. Napredne civilizacije gutaju slabije razvijene. Ili u najboljem scenariju napredna stavlja slabiju u rezervat. Mi možemo biti na obe strane, ili oni koji gutaju (uništavaju) slabije razvijene ili stavljamo u rezervat slabije razvijene. Obe mogućnosti su loše. Razmislite o tome. Loše su. Ne postoji varijante dobre napredne civilizacije koja slabijoj (nama) otkriva tajne nauke i tehnologije za njeno dobro, jer bi zbog nedoraslosti došlo do zloupotrebe datog sa tragičnim posledicama. Na primer, da li se majmun može obučiti da puca iz automatske puške? Može, ali to bi bilo vrlo loše, tako da samo neko glup ili zlonameran može dati majmunu automatsku pušku. I obrnuto nema dobre varijante ako naiđemo na slabije razvijene. Ljudska istorija govori da im se loše piše.

Scena iz filma Kraj detinjstva po romanu Artura Klarka. Napredna civilizacija uvodi čovečanstvo u viši nivo postojanja, ali po koju cenu.

Srećom za sada sve nam govori da smo jedini u Svemiru. I nauka i religije. Nauka je upregla velika sredstva, opremu, umove u potrazi za vanzemaljskim životom i za sada ga ne nalazi. Religije na međusobno slične načine kažu da je ovo stvoren svet i da je život stvoren od vrhovnog bića, a da je čovek najviša kreacija Božja, da druge nema i neće je biti. Da je čovek stvorenje tela, uma, srce i duše. Telo se hrani hranom, um naukom, srce ljubavlju a duša verom. Verom koja počinje tamo gde nauka nema odgovora i prestaje.

Ali želja za vanzemaljcima, ili barem tragovima života, je duboka, kao neki mit. Deo je kulture počevši od 20. veka. I zaslužuje psihološko istraživanje. Deo odgovara je u tome što je svaki čovek i duhovno biće i taj prostor se mora popuniti verom u nešto što je van našeg sveta, i što ima moć da donese promenu u ovom svetu. Vanzemaljci - idealan izbor. Odlično se uklapaju u veru u nauku i tehnički napredak. Verovanje u postojanje vanzemaljaca i verovanje u ravnu Zemlju naravno da nisu iste stvari jer nauka je davno dokazala da je Zemlja loptasta, i kaže da (za sada) nema vanzemaljaca. Ali sa gledišta psihologa i jedno i drugo su vera u nešto za šta nema dokaza. Po istoj osnovi, iako nema naučnih dokaza, religiozni ljudi kažu da Bog postoji. S tim što nije isto. Religije i vera u Boga postoje od pamtiveka, vera u vanzemaljce se pojavila nedavno sa razvojem astronomije i kosmonautike i slabljenjem religioznog učenja kod modernog čoveka.

Mikelanđelo: Bog stvara svet i čoveka.

Kako god, nepostojali ili da, naše je da budemo što otvorenijeg uma, duše i srca (i za otkrića vanzemlajskog života). A to možemo ostvariti samo ovde na Zemlji u razmeni, brizi i ljubavi sa bližnjima. A vasiona (naučno gledano), odnosno Tvorac vasione (religiozno gledano), odavno ima pripremljene odgovore za sve pa i za vanzemaljce.

[1] Alkesandar Zorkić u svom tekstu “Postoje li vanzemaljci” kaže: “Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu? Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas”. Rečenice su dirljive jer pokazuju duboku želju (skoro) svakog čoveka za postojanjem smisla. Čovek je biće koja traga za smislom, smislom postojanja cele Vasione i smislom ličnog postojanja. I oseća da su te dve stvari povezane. Ne samo tako što je čovek deo vasione, nego da postoji dublji smisao, da vasiona na bi postojala bez čoveka, čak da vasiona postoji zbog čoveka. Želja za smislom je nešto što nas povezuje a međusobno udaljavanje i otuđenje je napuštanje traženja smisla.

[2] U poslednje vreme aktuelna su razmišljanja o paralelnim vasionama. Da li može da postoji jedna takva bez ikakvog oblika života u njoj? Ne, dok ne dokažemo da postoji. Sledi da postojanje takve paralelne vasione zavisi od našeg postojanja. Još decidnije - takava vasiona postoji jer mi postojimo, a time, i sve drugo. 

Postoje li vanzemaljci?