26.07.2022.
Univerzum je ogroman.
Zapravo teško je dočarati veličinu univerzuma jer ne postoji reč koja bi verno opisala toliko ogroman prostor. U univerzumu ima 100 ili 200 milijardi galaksija. Ili hiljadu puta više kako govore neki novi članci. A u svakoj galaksiji ima stotine milijardi Zvezda i hiljadu puta toliko ostalih tela.
Mnogima je to mnoštvo snažan argument da, sem nas, u svemiru postoji puno vanzemaljskih bića, od kojih nas mnogi nadmašuju po svom tehnološkom, naučnom i svakom drugom dostignuću.
Tom ubeđenju suprotstavlja se činjenica da je svemir veoma negostoljubiv. Pa i to je malo reći jer se procenat pogodnih mesta za život neprimetno razlikuje od nule. Gotovo je nemoguće naći mesto gde je život moguć.
Ovo su mrtva područja univerzuma (prema Rare Earth: Why Complex Life Is Uncommon in the Universe)
| Rani univerzum |
Najudaljenije poznate galaksije su suviše mlade (tj. mi ih vidimo kad su bile mlade) da bi imale dovoljno metala (1) za formiranje unutrašnjih planeta veličine Zemlje. Izazovi životu u tom univerzum su snažno zračenje kvazara i učestale eksplozije supernovih. |
| Kuglasta jata |
Mada sadrže i po milion zvezda kuglasta jata su suviše siromašna metalima da bi imala unutrašnje planete veličine Zemlje. Te zvezde su evoluirale u džinove koji su suviše vreli za postojanje života na unutrašnjim planetama. Česti međuzvezdani susreti remete orbite spoljašnjih planeta – što dovodi komešanja unutrašnjih planeta sa njihovim izbacivanjem iz planetarnog sistema ili obaranjem na matičnu zvezdu. |
| Eliptične galaksije | Zvezde su veoma siromašne metalima (2). Zvezde mase Sunca evoluirale su u gigante koji su suviše vreli za život na unutrašnjim planetama. |
| Male galaksije | Većina zvezda je siromašna metalima |
| Centri galaksija | Snažni energetski procesi ometaju nastanak i opstanak složenog života |
| Spoljne oblasti galaksija | Čitavo područje siromašno metalima. |
| Planetarni sistemi sa vrućim Jupiterima | Džinovske planete guraju unutrašnje planete na centralnu zvezdu. |
| Planetarni sistemi sa džinovskim planetama u ekscentričnim orbitama | Planete sa ekscentričnim orbitama periodično vrše snažno dejstvo na ostale planete te ih vremenom istiskuju iz planetarnog sistema, bacaju na matičnu zvezdu ili izazivaju njihov sudar sa drugim telima. Takvo okruženje je nepovoljno za egzistenciju višeg života. |
| Buduće zvezde | Uranijum, kalijum i torijum su sve ređi elementi a oni su neophodni da bi se obezbedilo dovoljno toplote unutar planete za pokretanje tektonskih ploča (3). |
(1) Pod metalima se u astrofizici podrazumevaju svi elementi teži od vodonika i helijuma. Postoji logika da je za život potreban solarni sistem poput našeg, dakle sa udaljenim velikim gasovitim planetama i sa malim, stenovitim planetama smeštenim unutra orbita planeta giganata.
(2) Ako je zvezda siromašna metalima onda i njen planetarni sistem oskudeva ovim elementima, što znači da tamo ne postoji materijal od koga bi nastale stenovite planete, pa ni život.
(3) iz članka 10 važnih činjenice o Zemlji
Tektonske ploče plutaju na vreloj, istopljenoj magmi u unutrašnjosti Zemlje, a važne su zato što se sudaraju, nabiraju i podvlače jedna pod drugu. U nabiranju nastaju planine, a u podvlačenju mulj, stenje i drugo sa dna okeana ulazi ispod ploča gde se sve to topi i između ostalog oslobađa ugljen dioksid koji potom kroz vulkane izlazi u atmosferu čime se osigurava njegova potrebna količina. Bez ugljen dioksida ne bi funkcionisala staklena bašta Zemlje i Zemlja bi se sasvim zaledila.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
