Uprkos nezgodi sa navigacionim sistemom, „Lunohod-2" se pokazao bržim od svog prethodnika - 340 m na sat, u odnosu na 140 m na sat. Telekomunikaciona veza s njim nekada je trajala i više od 11 sati, a puno je doprinelo i iskustvo ekipe i gornja, treća TV kamera. U složenim situacijama za prolazak lunohoda, bilo je moguće da se uz pomoć telefotometara, koji su se nalazili sa svake strane lunohoda, parno, naprave stereoskopski panoramski snimci. Sve to je vodilo ka tome da se tokom jednog lunarnog dana moglo prevaliti i do 16,5 km. Pređena rastojanja „Lunohoda-2" prema lunarnim danima data su na donjoj tabeli. Vrednosti obeležene sa crticom označavaju približan put pređen sa otkazanim navigacionim sistemom.
TABELA 2. Pređeni put „Луноходa-2" tokom lunarnih dana
|
Lunarni dani |
Pređeno rastojanje (m) |
|
№1 (16-24. 01. 1973) |
1.260 |
|
№2 (08-23. 02. 1973) |
9.086 |
|
№3 (11-23. 03. 1973) |
~16.533 |
|
№4 (09-22. 04. 1973) |
~8.600 |
|
№5 (08-09. 03. 1973) |
~880 |
12. februara 1973. godine, lunohod je stigao u blizinu brdovite obale Zaliva Lemonije („Brdo Sudara"). Tom prilikom je istražio podnožje planine Taurus (Montes Taurus), i jedan krater (prečnika 2 km). Dva dana kasnije, 14. marta, lunohod se vratio na more, i uputio se ka tektonskoj brazdi Pravoj (Direct), dužine 15-16 km, širine 300 m i dubine 40-80 m. 11. aprila lunohod je prošao na 50 m od ivice brazde, a od 13-18. aprila obišao je brazdu s juga i otišao na njenu istočnu granicu.
Šema kretanja „Lunohoda-2" tokom njegovih 125 zemaljskih dana koje je aktivno proveo na Mesečevoj površini. Krećući se prosečnom brzinom od 0,34 km/h, tom prolikom „Lunohod-2" je prevalio fantastičnih 37 km i 450 metara. Tom prilikom je na Zemlju poslato 93 panoramske fotografije i 89.000 TV slika.
Poslednje obaveštenje agencije TASS o kretanju aparata objavljeno je 9. maja. Rečeno je da se lunohod uputio od Prave brazde na istok. Sudeći po svemu, prešao je samo 880 m, i tamo ostao. Glave mu je konačno ipak došao jedan krater. Ali ne krivicom posade - prosto, zbog ograničenja tehničkih mogućnosti samog aparata ušlo se u situaciju koja je dovela do havarije. Evo šta o tome kaže O. Ivanovski: „To se dogodilo prilikom vožnje u vrlo teškim uslovima unutar jednog kratera. Na njegovom zidu pritajio se još jedan, sekundarni, mali krater. Bilo je to nešto najpodlije na Mesecu. Da bi izašao iz ovog nezgodnog kratera, vozač je zajedno sa timom doneo odluku da vrati lunohod unazad. Solarni panel je bio otvoren. I tako se dogodilo da je poklopac solarnog panela zaderao zidove tog nevidljivog, jer su kamere uprte samo napred, kratera. Tako se dogodilo da je lunarna prašina pokrila solarni panel, nakon čega je tim odlučio da ga zatvori. No lunarna prašina je tako lepljiva, da je bilo prosto nemoguće stresti je. Rezultat je bio da je prašnjavi solarni panel prestao da puni baterije, a pored toga, prilikom zatvaranja kapka prašina je upala u hladnjak, i narušila toplotni režim lunohoda: temperatura u hermetičkom kontejneru sa instrumentima i kompjuterom podigla se na +47° C". Poslednja telemetrija sa „Lunohoda-2" stigla je 10. maja 1973. godine.
„Луноход-2" („Луна-21"). 1 - Magnetometar „СГ-70А"; 2 - poluusmerena antena (МНА) za prenos telemetrije (~770 MHz); 3 - glavna antena (ОНА); 4 - motor antene; 5 - solarna baterija (pretvara solarno zračenje u el. energiju za punjenje hemijskih baterija); 6 - zglobni poklopac (zatvara se za vreme putovanja i tokom noći); 7 - panoramske telefotokamere za horizontalni i vertikalni pregled; 8 - Izotopski izvor toplotne energije i deveti točak za merenje pređenog puta (na zadnjem delu aparata); 9 - Uređaj za uzimanje uzoraka tla (ГЗУ) (u zatvorenom položaju); 10 - šipkasta antena; 11 - točak sa motorom; 12 - hermetički kontejner za instrumente; 13 - analizator hemijskog sastava tla „Рифма-М" (rendgenski spektrometar); 14 - par stereoskopskih TV kamera sa objektivima i poklopcima protiv prašine; 15 - Optički laserski retro-reflektor (14 ogledala; napravljen u Francuskoj); 16 - televizijska kamera sa objektivom i poklopcem protiv prašine.
I tako je lunohod ostao u tom krateru. Svi pokušaji da se aparat spasi, završili su neuspehom. Trećeg juna TASS je izdao saopštenje da je lunohod završio sa radom. Bio je to „zvanični nekrolog". Ipak, treba se setiti da je i ovaj rover zvanično planiran da radi samo 3 (naša) meseca. Za ovo vreme prevalio je 36 km i 360 m.
Na osnovu prispelih snimaka i pređenog puta i ponašanja lunohoda na površini Meseca, izvršena su brojna geološko-morfoloških i topografskih istraživanja. Uz pomoć spektrometarskog uređaja „Рифма-М" izvršene su brojne hemijske analize rigolita, na osnovu čega je utvrđena razlika površine „morskih" i „suvozemnih" oblasti. Kao rezultat magnetnih merenja, sprovedenih tokom vožnje i tokom mirovanja uz pomoć magnetometra „СГ-70А", utvrđena je nejednakost magnetnog polja na površini Meseca, što je objašnjeno procesom indukcije pod dejstvom međuplanetnih polja.
Tokom lunarnog dana, sa lunohoda je neprekidno meren intenzitet korpuskularnog zračenja solarnog i galaktičkog porekla. Utvrđeno je da je okolina Meseca po tom pitanju mirna. Astronomski eksperiment, izveden na „Lunohodu-2" uz pomoć astrofotometra radi utvrđivanja osvetljenosti lunarnog neba u vidljivom i ultraljubičastom spektru, pokazao je da je Mesečevo nebo sjajnije nego što su naučnici verovali. To je objašnjeno lebdenjem velikog broja čestica, koje snažno reflektiju svetlost Sunca i Zemlje.
„Lunohod-2". Jasno se vidi treća TV kamera koja je dodata na posebnom nosaču. Za kretanje po Mesecu, imao je dve brzine: 0,85 km/h 9 2 km/h.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
