eso1526sr-latn — Foto izdanje

1. jul 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1526.

Ova raskošna slika, nastanjena mnoštvom raznobojnih zvezda i gasa snimljena je pomoću širokougaone kamere WFI (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO-voj opservatoriji La Silja u Čileu. Prikazuje nam mlado razvejano jato zvezda poznato pod imenom NGC 2367, zvezdanu grupaciju u razvoju, koja se nalazi u centru ogromne, prastare strukture na samoj ivici Mlečnog puta.

Neumorni posmatrač Ser Vilijama Heršelal, tokom posmatranja u Engleskoj 20. novembra 1784. godine,  otkrio je ovo sjajno zvezdano jato NGC 2367 udaljeno oko 7000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Canis Major. S obzirom da postoji tek oko pet miliona godina, većina zvezda ovog jata su mlade i tople zvezde koje sijaju intenzivnom plavom svetlošću. Svetlost zvezda je odličan kontrast svilenkastom crvenom sjaju vodonikovog gasa koji ih okružuje.

Razvejana jata, poput NGC 2367, se često zapažaju u spiralnim galaksijama kao što je Mlečni put i obično se formiraju u spošaljnjim regionima galaksije domaćina. Na njihovom putu oko galaktičkog centra, trpe gravitacioni uticaj drugih jata, kao i ogromnih oblaka gasa pored kojih prolaze. S' obzirom da su otvorena jata slabo gravitaciono vezana i pošto stalno gube masu kada zračenje mladih zvezda izbacuje gas iz njih, spoljašnji uticaji na jato su dovoljno česti da neke od zvezda jata "odlutaju" i odalje se od svojih "rođaka", baš kao što se sumnja da je nekada davno to učinilo i naše Sunce. Ravejana jata imaju životni vel od nekoliko stotina miliona godina pre nego što se rasturi.

U međuvremenu, dok su još stabilna, jata su odlična za izučavanje evolucije zvezda. Sve zvezde koje sačinjavaju jato su rođene otprilike u isto vreme, od istog oblaka materijala što znači da se mogu porediti, i može im se odrediti starost i mapirati evolucija.

Kao i mnoga druga razvejana jata, NGC 2367 se nalazi unutar emisione maglinel iz koje su se zvezde i rodile. Ostaci magline se mogu videti kao filamenti i oblaci vodonikovog gasa, koji jonizuju najtoplije zvezde ultraljubičastom svetlošću koju. Što se više udaljavamo od jata i magline, primećujemo postojanje mnogo veće strukture: NGC 2367 i njegova maglina su jezgro mnogo veće magline pod imenom Brand 15, koja je, sa druge strane, mali deo ogromne superljuske, poznate kao GS234-02.

GS234-02 superljuska se nalazi na samoj ivici naše galaksije - Mlečnog puta. Predstavlja ogromnu strukturu koja se prostire na nekoliko stotina svetlosnih godina. Svoj život je započela kada je grupa veoma masivnih zvezda, koja se odlukuju jakim zvezdanim vetrovima, stvorila mehurove toplog gasa. Mehurovi koji su se nalazili jedan do drugog su se u jednom momentu spojili i formirali supermehur, a kratki životni vekovi zvezda u njegovom centru unačili su da će zvezde eksplodirati kao supernoveu slično vreme, šireći supermehur još više, dok se ne bi spojio sa drugim supermehurovima. Na taj način svi zajedno stvaraju superljusku. Razultirajuća formacija je jedna od najvećih mogućih struktura koja može da se formira u galaksiji.

Ovaj koncentrično rasprostranjen sistem, jednako star koliko je i veliki, predstavlja divan primer detaljnih i međusobno povezanih struktura koje nastaju u galaksijama zahvaljujući rađanju i umiranju zvezda.

	Ova raskošna slika, nastanjena mnoštvom raznobojnih zvezda i gasa snimljena je pomoću širokougaone kamere WFI (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO-voj opservatoriji La Silja u Čileu. Prikazuje nam mlado razvejano jato zvezda poznato pod imenom NGC 2367, zvezdanu grupaciju u razvoju, koja se nalazi u centru ogromne, prastare strukture na samoj ivici Mlečnog puta. Autorska prava: ESO/G. Beccari
	Ova mapa predstavlja sazvežđe Velikog psa (Canis Major). Večina zvezda su vidljive golim okom na vedrom noćnom nebu. Lokacija sjajnog otvorenog jata NGC 2367, koje se može videti i sa malim teleskopima, je označeno crvenim kružićem. Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope
	Ova širokougaona slika okoline zvezdanog jata NGC 2367 je napravljene uz pomoć fotografskog materijala sa DSS 2 kataloga. Samo jato se vidi kao bliski skup plavih zvezda u centru slike. Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa
  

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1526.