Na slici se nalaze dva različita prikaza istog vrtložnog oblaka gasa i prašine, snimljena različitim instrumentima. Leva slika koristi samo jednu boju, prikazujući spiralni obrazac užarenog žutog svetla sa tamnom rupom u sredini. Na desnoj strani spirale, blizu centra, nalazi se svetla tačka obeležena belim krugom – moguće mesto planete u nastajanju. Desna slika ne prikazuje tu tačku, ali jasnije pokazuje ostatak spiralnog obrasca, u plavim i crvenim nijansama. Plave oblasti su u centru spirale, a kako se kraci spiralno šire ka spolja, postaju sve crveniji.Na slici se nalaze dva različita prikaza istog vrtložnog oblaka gasa i prašine, snimljena različitim instrumentima. Leva slika koristi samo jednu boju, prikazujući spiralni obrazac užarenog žutog svetla sa tamnom rupom u sredini. Na desnoj strani spirale, blizu centra, nalazi se svetla tačka obeležena belim krugom – moguće mesto planete u nastajanju. Desna slika ne prikazuje tu tačku, ali jasnije pokazuje ostatak spiralnog obrasca, u plavim i crvenim nijansama. Plave oblasti su u centru spirale, a kako se kraci spiralno šire ka spolja, postaju sve crveniji.

21. jul 2025.

Astronomi su možda po prvi put uočili planetu u procesu formiranja, kako iscrtava složeni obrazac u gasu i prašini koja okružuje njenu mladu zvezdu. Koristeći Veoma veliki teleskop (VLT) Evropske južne opservatorije (ESO), posmatrali su planetarni disk sa izraženim spiralnim kracima i pronašli jasne tragove planete smeštene u unutrašnjim delovima diska. Ovo je prvi put da su astronomi detektovali kandidata za planetu ugrađenog unutar spiralne strukture diska.

„Nikada nećemo moći da posmatramo kako se Zemlja formirala, ali ovde, oko mlade zvezde udaljene 440 svetlosnih godina, možda posmatramo kako planeta nastaje u realnom vremenu“, kaže Frančesko Maio, doktorand na Univerzitetu u Firenci (Italija) i glavni autor studije objavljene danas u časopisu Astronomy & Astrophysics.

Potencijalna planeta u nastajanju otkrivena je oko zvezde HD 135344B, unutar protoplanetarnog diska gasa i prašine. Procene govore da je ova buduća planeta dvostruko veća od Jupitera i udaljena od svoje zvezde koliko i Neptun od Sunca. Primećeno je da oblikuje okolinu unutar diska, dok se razvija u potpuno formiranu planetu.

Protoplanetarni diskovi su viđeni i oko drugih mladih zvezda, često sa složenim obrascima – prstenovima, prazninama i spiralama. Astronomi su dugo pretpostavljali da ove strukture nastaju zahvaljujući mladim planetama koje skupljaju materijal dok kruže oko svojih zvezda. Međutim, do sada nijedna planeta nije bila uhvaćena „na delu“.

Kod diska zvezde HD 135344B, spiralni kraci su ranije uočeni pomoću SPHERE instrumenta (Spektro-polarimetrijska istraživanja egzoplaneta visokog kontrasta) na VLT-u. Ipak, prethodna posmatranja nisu pronašla dokaz da se planeta zaista formira unutar diska.

Sada, zahvaljujući novim posmatranjima pomoću instrumenta ERIS (Enhanced Resolution Imager and Spectrograph) na VLT-u, istraživači veruju da su možda pronašli glavnog „osumnjičenog“. Tim je uočio kandidata za planetu na samom početku jednog spiralnog kraka diska – tačno tamo gde je teorijski bilo predviđeno da bi takva planeta mogla da se nalazi.

„Ono što čini ovo otkriće potencijalno prekretnicom jeste to što, za razliku od mnogih prethodnih posmatranja, sada direktno detektujemo signal protoplanete, koja je još uvek duboko ugrađena u disk“, kaže Maio, koji radi u Astrofizičkoj opservatoriji Arčetri (INAF), Italija. „To nam daje mnogo veću sigurnost u postojanje planete, jer zapravo posmatramo njeno sopstveno svetlo.“

Rodjenje zvezdine saputnice

Drugi tim astronoma takođe je nedavno koristio ERIS instrument da posmatra drugu zvezdu, V960 Mon, koja se nalazi u veoma ranoj fazi svog životnog ciklusa. U studiji objavljenoj 18. jula u časopisu The Astrophysical Journal Letters, tim izveštava da su pronašli saputnički objekat ovoj mladoj zvezdi. Tačna priroda tog objekta još uvek nije poznata.

Nova studija, koju predvodi Anurup Dasgupta, doktorand pri ESO-u i Univerzitetu Dijego Portales u Čileu, oslanja se na ranija posmatranja zvezde V960 Mon pomoću SPHERE i ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Tada je primećeno da materijal oko zvezde formira složene spiralne krake. Takođe je uočen proces gravitacione nestabilnosti– kada se veliki delovi materijala sruše pod sopstvenom težinom i mogu postati planete ili veći objekti.

„Ta istraživanja su pokazala nestabilni materijal, ali nije bilo jasno šta se s njim dešava. ERIS-om smo pokušali da otkrijemo kompaktne, sjajne fragmente koji ukazuju na postojanje saputnika u disku – i uspeli smo“, kaže Dasgupta. Tim je pronašao potencijalni objekat veoma blizu jednog spiralnog kraka koji je ranije viđen pomoću SPHERE i ALMA instrumenata. Ovaj objekat bi mogao biti planeta u formiranju, ili tzv. smeđi patuljak – objekat veći od planete, ali nedovoljno masivan da postane zvezda.

Ako se potvrdi, ovo bi moglo biti prvo jasno otkriće planeta ili smeđeg patuljka koji nastaje usled gravitacione nestabilnosti.

Više informacija

Istraživanje opisano u prvom delu saopštenja objavljeno je u radu „Unveiling a protoplanet candidate embedded in the HD 135344B disk with VLT/ERIS“, koji će biti objavljen u časopisu Astronomy & Astrophysics (doi: 10.1051/0004-6361/202554472).
Drugi deo saopštenja odnosi se na rad „VLT/ERIS observations of the V960 Mon system: a dust-embedded substellar object formed by gravitational instability?“, objavljen u The Astrophysical Journal Letters (doi: 10.3847/2041-8213/ade996).

Institucije i saradnja

ALMA je međunarodna astronomska opservatorija i zajednički projekat ESO, Nacionalne fondacije za nauku SAD (NSF) i Nacionalnih instituta za prirodne nauke Japana (NINS), u saradnji sa Republikom Čile.
ESO je međuvladina organizacija osnovana 1962. godine, koju danas podržava 16 članica: Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, kao i Čile i strateški partner Australija.

ESO dizajnira, gradi i upravlja svetski poznatim opservatorijama na zemlji, uključujući La Sillu, Paranal i Čajnantor u Čileu. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom (VLT), a gradi se i Ekstremno veliki teleskop (ELT) – „najveće oko ka nebu“.