eso1519sr-latn — Naučno saopštenje
VLT otkrio novi tip zbijenih zvezdanih jata
13. maj 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1519.
Uz pomoć opservacija sprovedenih sa ESO Veoma velikim teleskopom, otkrivena je nova klasa “mračnih” zvezdanih jata u okolini džinovske galaksije Kentaur A. Ovi misteriozni objekti izgledaju slično kao normalna jata, ali su mnogo masivnija i najverovatnije kriju neočekivano velike količine tamne materije ili čak crne rupe – postojanje ni jedne od ovih pojava astronomi nisu mogli da pretpostave, a ne shvataju ni njihovu prirodu.
Zbijena zvezdana jata su velike lopte, sačinjene od hiljada zvezda, koje se kreću oko većine galaksija. Oni su među najstarijim zvezdanim sistemima u svemiru i preživeli su gotovo ceo proces rasta galaksije i njene evolucije.
Met Tejlor, doktorand na Katoličkom univerzitetu Pontificia u Santjagu, Čile i dobitnik ESO stipendije, vodeći je autor ovog istraživanja. Evo kako on to opisuje: “Zbijena jata i njihove zvezde su ključ za razumevanje nastanka i evolucije galaksija. Decenijama, astronomi su mislili da su sve zvezde, koje čine određeno zvezdano jato iste starosti i hemijskog sastava. Međutim, sada nam je jasno da su ovi objekti mnogo čudniji i komplikovaniji.“
Eliptična galaksija Kentaur A (poznata i kao NGC5128) je nabliža džinovska galaksija našem Mlečnom putu i pretpostavlja se da sadrži oko 2000 zbijenih jata. Mnoga od ovih zbijenih jata su sjajnija i masivnija u poređenju sa oko 150 drugih jata koja kruže oko Mlečnog puta.
Met Tejlor i njegov tim sproveli su najdetaljniju studiju do sada, na uzorku od 125 zvezdanih jata u orbiti oko Kentaura A, uz pomoć instrumenta FLAMES na ESO Veoma velikom teleskopu na Paranal opservatoriji u severnom Čileu[1].
Ove podatke koristili su kako bi odredili masu jata[2]i uporedili sa podacima o sjaju svakog od njih.
U većini slučajeva, tokom ove studije otkriveno je da sjajnija jata imaju veću masu na način koji je bio očekivan – ako jato sadrži više zvezda, imaće i veći ukupni sjaj i veću ukupnu masu. Međutim, u slučaju nekih jata dogodilo se nešto neočekivano: bila su mnogo puta masivnija nego što je izgedalo. I još čudnije, što su bila masivnija, imala su veći udeo nevidljive materije. Nešto je ova jata činilo mračnim, tajnovitim i masivnim objektima. O čemu je reč?
Postoji nekoliko mogućnosti. Možda mračna jata sadrže crne rupe, ili druge mračne ostatke u svojim centrima? Ova ideja može objasniti deo skrivene mase, ali je tim shvatio da to ne može biti cela priča. Da li je po sredi možda tamna materija? Smatra se da zbijena jata gotovo uopšte ne sadrže ovu misterioznu supstancu, ali možda su neka jata, iz nepoznatog razloga, zadržala značajnu količinu tamne materije u svojim centrima. Ova hipoteza bi objasnila posmatračke podatke, ali se ne uklapa u klasičnu teoriju.
Tomas Puzia, ko-autor studije, dodaje: “Naše otkriće zvezdanih jata sa neočekivano velikim masama, za količinu zvezda koje sadrže, ukazuje na to da postoje višestruke porodice zbijenih jata, sa različitim istorijama nastanka. Očigledno su neka jata veoma slična, ali vrlo je verovatno da to što vidimo nije sve.”
Ovi objekti ostaju misterija. Tim je takođe uključen u opširniju studiju zbijenih jata u drugim galaksijama i postoje određene naznake da ovakvi mračni objekti mogu biti pronađeni i u drugim delovima svemira.
Met Tejlor sumira situaciju: “Naišli smo na novu, misterioznu klasu zvezdanih jata.” Ovo nam govori da imamo još mnogo toga da naučimo o svim aspektima formiranja zbijenih jata. Ovo je jedan značajan rezultat i neophodno je da nađemo još ovakvih jata u orbitama oko drugih galaksija.”
|
Ova ogromna, eliptična galaksija NGC 5128 (poznata i kao Kentaur A) je najbliža takva galaksija Zemlji, na udaljenosti od 12 miliona svetlosnih godina. Uz pomoć opservacija sprovedenih sa ESO Veoma velikim teleskopom, otkrivena je nova klasa “mračnih” zvezdanih jata u okolini ove džinovske galaksije. Označeni su crvenom bojom. Normalna jata označena su plavom bojom, a zelenom su označena jata koja imaju slične karakteristike kao patuljaste galaksije. Mračna jata izgledaju slično kao i druga jata oko ove galaksije, ali sadrže mnogo više mase.
Autorska prava: |
 |
Ova mapa prikazuje položaj čudnovate galaksije Kentaur A (NGC 5128), u sazvežđu Kentaura. Mapa prikazuje većinu zvezda vidljivih golim okom pod dobrim posmatračkim uslovima, a Kentaur A je označena crvenom bojom. Ova galaksija je veoma sjajna i može se lepo videti ili uz pomoć amaterskog teleskopa ili čak dvogleda. Mračna traka se takođe može posmatrati, ali uz pomoć nešto većih teleskopa.
Autorska prava: |
 |
Ogromna eliptična galaksija NGC 5128 (poznat i kao Kentaur A) je najbliža takva galaksija Zemlji, na udaljenosti od 12 miliona svetlosnih godina. Uz pomoć opservacija sprovedenih sa ESO Veoma velikim teleskopom, otkrivena je nova klasa “mračnih” zvezdanih jata u okolini ove džinovske galaksije.
Autorska prava: |
Beleške
[1] Do sada, astronomi su proučavali zvezdana jata do detalja u Lokalnoj grupi galaksija. Zahvaljujući ovim relativno malim udaljenostima, u prilici su da direktno izmere njihove mase. Posmatrajući NGC 5128, izolovana, masivna eliptična galaksija tek nešto malo van granica Lokalne grupe, na oko 12 miliona svetlosnih godina, astronomi su uspeli da odrede mase zvezdanih jata upošljavajući instrument FLAMES na VLT-u do njegovih krajnjih granica.
[2] Posmatranja izvršena uz pomoć instrumenta FLAMES pružila su uvid u kretanje zvezda unutar jata. Karakteristike orbita zavise od jačine gravitacionog polja i samim tim mogu da budu upotrebljene za određivanje mase jata – astronomi ove procene nazivaju dinamička procena mase. Optička moć ogledala jednog od VLT primarnih teleskopa, prečnika 8,2 metra, i mogućnost instrumenta FLAMES da simultano posmatra više od 100 jata, bili su ključni za sakupljanje podataka neophodnih za studiju.
Više informacija
Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod nazivom “Observational evidence for a dark side to NGC 5128’s globular cluster system”, autor M. Taylor et al., objavljen u časopisu Astrophysical Journal.
Tim čine: Matthew A. Taylor (Pontificia Universidad Catolica de Chile, Santiago, Chile; ESO, Santiago, Chile), Thomas H. Puzia (Pontificia Universidad Catolica de Chile), Matias Gomez (Universidad Andres Bello, Santiago, Chile) i Kristin A. Woodley (University of California, Santa Cruz, California, USA).
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Matthew A. Taylor
Pontificia Universidad Catolica de Chile
Santiago, Chile
Tel.: +56-9-91912386
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Thomas H. Puzia
Pontificia Universidad Catolica de Chile
Santiago, Chile
Tel.: +56-9-89010007
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1519.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
