Saopštenje za javnost

Ova slika prikazuje satelite kako prelaze noćno nebo iznad severne pustinje Atakama u Čileu, tokom perioda od samo jednog sata. To je niz ubrzanog video snimka snimljenog 15. oktobra 2025. godine, oko dva sata nakon zalaska sunca. Nekoliko tragova uzrokuju avioni i lako se mogu prepoznati po njihovim trepćućim svetlima, ali većina tragova je posledica satelita.   U prvom planu vidimo kupolu ESO-ovog Izuzetno velikog teleskopa (ELT), najvećeg optičkog/infracrvenog teleskopa na svetu, koji je trenutno u izgradnji na vrhu Sero Armazones. Iza njega vidimo lasere ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (VLT) u opservatoriji Paranal, 22 km udaljenoj od ELT-a.   Autor: F. Kamfues, ESO/M. Kornmeser

1. jul 2026.

Nova studija Evropske južne opservatorije (ESO) pokazala je da bi sadašnji planovi za lansiranje više od 1,7 miliona satelita u orbitu, uključujući i izuzetno sjajne satelite, imali „razorne posledice za astronomiju“. Prema studiji, kako bi se sačuvala mogućnost posmatranja noćnog neba savremenim teleskopima, oko Zemlje ne bi smelo da kruži više od 100.000 slabih satelita, nevidljivih golim okom. Ovo je prva studija koja je izračunala u kojoj meri bi velike i veoma sjajne satelitske konstelacije – koje su već izazvale zabrinutost zbog mogućeg uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu – povećale sjaj noćnog neba i time otežale astronomska posmatranja.

Od 2019. godine broj satelita u Zemljinoj orbiti naglo je porastao i danas ih ima više od 14.000, pri čemu najveći deo čine telekomunikacioni sateliti Starlink kompanije SpaceX. Istovremeno, planovi za nova lansiranja postali su još ambiciozniji.

„Do sada smo nekako uspevali da se izborimo s tim, ali situacija postaje sve gora“, upozorava Olivije Eno (Olivier Hainaut), koji godinama učestvuje u izradi preporuka za ublažavanje uticaja satelitskih konstelacija na astronomiju. Iako su kompanije poput SpaceX-a preduzele određene mere kako bi njihovi sateliti bili manje sjajni, sadašnji planovi „prevazilaze granicu“ onoga što astronomija može da podnese, kaže on. Eno, astronom ESO-a više od trideset godina, autor je recenzirane studije prihvaćene za objavljivanje u časopisu Astronomy & Astrophysics.

SpaceX planira da lansira još milion satelita namenjenih svemirskim centrima za obradu podataka, što bi značajno promenilo izgled noćnog neba. Nova studija pokazuje da bi tokom velikog dela svake noći bilo vidljivo na stotine satelita, a u pojedinim trenucima čak i nekoliko hiljada – približno koliko se u dobrim uslovima vidi zvezda golim okom. Dodatni problem predstavljaju i druge planirane konstelacije, poput Cinnamon kompanije E-Space i kineskih sistema CTC-1 i CTC-2, koje bi dodale još stotine hiljada satelita.

Američki startap Reflect Orbital planira da lansira konstelaciju veoma velikih satelita nalik ogledalima, koji bi noću reflektovali Sunčevu svetlost na Zemlju. Reflektovani snopovi trebalo bi da obasjavaju površine široke najmanje pet kilometara. Kompanija namerava da već ove godine lansira prvi prototip, a do 2035. godine planira flotu od 50.000 satelita.

Ti sateliti bili bi najsjajniji objekti ikada postavljeni u orbitu, sa ozbiljnim posledicama po tamno noćno nebo. Enoovi proračuni pokazuju da bi cela konstelacija ispunila nebo stotinama izuzetno sjajnih satelita. Posmatrač koji bi se našao unutar reflektovanog svetlosnog snopa video bi satelit čak četiri puta sjajniji od punog Meseca. Čak i kada nijedan satelit ne bi usmeravao snop direktno ka posmatraču, svaki bi bio sjajan poput planete Venere, poznate kao „zvezda Danica“. Iz svetlosno zagađenog grada, poput Minhena, tih nekoliko stotina satelita bili bi praktično jedine „zvezde“ vidljive na noćnom nebu.

Ovi planovi, zajedno sa ostalim razmatranim u studiji, dramatično bi povećali sjaj noćnog neba i ozbiljno otežali posmatranje slabih kosmičkih objekata – udaljenih galaksija, planeta sličnih Zemlji koje kruže oko drugih zvezda, pa čak i asteroida koji bi mogli predstavljati opasnost za Zemlju.

Svetli tragovi i sve svetlije nebo

„Sateliti obasjani Suncem mnogo su sjajniji od udaljenih galaksija. Kada satelit pređe preko dela neba koji posmatramo, na snimku ostavlja svetao trag koji potpuno prekriva ono što se nalazi iza njega“, objašnjava Eno.

Kako bi izračunao uticaj satelitskih konstelacija, simulirao je položaj, kretanje i sjaj svih postojećih i planiranih satelita.

Za planiranu megakonstelaciju SpaceX-a utvrdio je da bi se, dva sata nakon početka noći, na svakoj fotografiji snimljenoj teleskopom Very Large Telescope (VLT) u opservatoriji Paranal u Čileu pojavilo na desetine tragova satelita, što bi značilo gubitak do 28% vidnog polja. Pri tome je pretpostavljeno da su sateliti dovoljno tamni da se ne vide golim okom. Ukoliko bi bili samo malo sjajniji, posledice bi bile još ozbiljnije. Na primer, kamera opservatorije Vera C. Rubin mogla bi da izgubi većinu snimaka tokom više sati svake noći.

Enoove simulacije pretpostavile su da nijedan satelit kompanije Reflect Orbital neće usmeravati svoj svetlosni snop direktno prema nekoj opservatoriji ili njenoj neposrednoj blizini. Međutim, čak i u tom slučaju trag samo jednog takvog satelita mogao bi da uništi snimak kamere poput one na opservatoriji Vera C. Rubin. Kada bi svih 50.000 planiranih satelita bilo u orbiti, svaka fotografija snimljena tom kamerom bila bi neupotrebljiva dok su sateliti osvetljeni Suncem.

Ali problem nisu samo tragovi koje sateliti ostavljaju na snimcima. Njihova svetlost zagađuje čitavo nebo. Sateliti koji su preslabi da bi se videli golim okom stvaraju veo difuzne svetlosti, dok se svetlost sjajnijih satelita rasipa u svim pravcima prolazeći kroz Zemljinu atmosferu. Oba efekta povećavaju ukupnu svetlinu noćnog neba. Ova studija prva je koja je uzela u obzir doprinos satelitskih konstelacija pozadinskom sjaju neba i time pokazala puni obim svetlosnog zagađenja koje one izazivaju.

Izuzetno sjajne konstelacije, poput one koju planira Reflect Orbital, imale bi naročito veliki uticaj. Kada bi svih 50.000 njihovih satelita bilo u orbiti, noćno nebo bilo bi tri do četiri puta svetlije nego danas.

Ograničiti broj satelita kako bi se sačuvalo noćno nebo

Eno zaključuje da bi planirano lansiranje 1,7 miliona novih satelita imalo dramatične posledice po astronomiju sa Zemlje. Takvi uticaji mogli bi se izbeći jedino ako bi ukupan broj postojećih i budućih satelita bio ograničen na 100.000, pod uslovom da budu dovoljno tamni da se ne vide golim okom sa lokacija na kojima vlada prirodni mrak.

„To nije apsolutna granica, kao da je 99.999 dobro, a 100.001 loše. Iskreno, više bih voleo da ih bude 50.000“, kaže Eno. „Ali oko 100.000 satelita izaziva gubitke koji su približno na nivou drugih tehničkih problema, poput kvarova opreme.“

On dodaje da sateliti moraju biti tamniji od vizuelne magnitude 7. Ukoliko bi neki od njih bili sjajniji – dovoljno sjajni da budu vidljivi golim okom – njihov ukupan broj morao bi biti znatno manji.

Kompanije SpaceX i Reflect Orbital, koje stoje iza najambicioznijih predloga, podnele su Američkoj saveznoj komisiji za komunikacije (FCC) zahteve za dozvolu za lansiranje svojih sistema. Ova nova studija poslužila je kao osnova za odgovor koji su FCC-u uputili Evropska južna opservatorija (ESO), Kraljevsko astronomsko društvo Ujedinjenog Kraljevstva i Međunarodna astronomska unija.

„FCC je primio više od 1.800 komentara povodom projekta Reflect Orbital i gotovo 1.500 komentara u vezi sa prijavom kompanije SpaceX“, objašnjava Beti Kioko, službenica ESO-a za institucionalna pitanja, koja koordinira odgovor organizacije. „Sada je odluka u rukama FCC-a i čekamo da vidimo kakve će zaključke doneti. Za optičku astronomiju ovo predstavlja egzistencijalnu pretnju i nadamo se da će regulatori to prepoznati.“

Generalni direktor ESO-a Ksavijer Barkons ističe:

„Astronomija donosi ogromnu korist čovečanstvu – naučnu, tehnološku, ekonomsku i obrazovnu – i pomaže nam da razumemo svoje mesto u svemiru. Ogroman broj planiranih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti ozbiljno ugrožava tu mogućnost. Zato je neophodno ograničiti buduća lansiranja, a astronomi, inženjeri, operateri satelita i drugi učesnici moraju zajedno raditi na primeni strogih mera za ublažavanje njihovog uticaja.“

Eno dodaje:

„Lansiranje hiljada satelita ima ekonomske, ekološke i astronomske posledice. Svetlosno zagađenje koje izazivaju veoma sjajne satelitske konstelacije može narušiti zdravlje ljudi i funkcionisanje živog sveta remeteći biološke ritmove i ekosisteme. Velike konstelacije utiču i na kvalitet vazduha zbog brojnih lansiranja potrebnih za njihovo postavljanje i održavanje, ali i zbog zagađenja koje nastaje kada sateliti sagorevaju pri povratku u atmosferu na kraju svog radnog veka.“

„Moj posao je astronomija, pa sam kvantifikovao posledice po astronomiju“, kaže on. „Nadam se da će stručnjaci iz drugih oblasti proceniti i ostale uticaje u okviru svojih disciplina.“

Na kraju zaključuje:

„Niska Zemljina orbita predstavlja svojevrsnu nebesku obalu koja savremenom društvu pruža ogromne koristi – od globalne komunikacije do našeg nesmetanog pogleda u svemir. Međutim, moramo kontrolisati uticaj megakonstelacija, od svetlosnog zagađenja koje ugrožava astronomiju do posledica koje ponovni ulazak satelita u atmosferu ima po životnu sredinu, kako bi ovaj dragoceni resurs ostao očuvan i dostupan budućim generacijama.“

Napomene

[1] Ako se uračunaju i neaktivni sateliti i svemirski otpad, ukupan broj objekata u orbiti danas iznosi oko 32.000.

[2] U simulaciji je korišćen instrument FORS2, jedan od glavnih instrumenata teleskopa VLT, koji predstavlja tipičnu kameru velikih astronomskih teleskopa.

[3] Kod kamera poput one na opservatoriji Vera C. Rubin, koje koriste veoma složenu elektroniku velike gustine, trag satelita dovoljno sjajan da zasiti detektor ne ostavlja samo široku prugu na snimku već izaziva i niz lažnih („duh“) tragova, koji dodatno povećavaju gubitke i mogu učiniti neupotrebljivom čitavu fotografiju.

[4] Satelit slabiji od vizuelne magnitude 7 neće zasititi detektore kamera poput one na opservatoriji Vera C. Rubin. Ujedno će biti preslab da bi se video golim okom čak i pod najtamnijim i najčistijim nebom.