eso1511sr — Naučno saopštenje

APEX-ova posmatranja rešavaju misteriju Nova Vulpeculae 1670

23. mart 2015.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1511.

Vodeći autor nove studije, Tomasy Kamiński (ESO i Max Planck Institut za radio astronomiju, Bon, Nemačka) objašnjava: "Ovaj objekat se mnogo godina smatrao novom, ali što se više proučavao to je sve manje ličio na novu - ili bilo koju drugu vrstu zvezdane eksplozije".

Kada se prvi put pojavila, Nova Vul 1670 je bila vidljiva golim okom i menjala je svoj sjaj tokom naredne dve godine. Zatim je nestala, pa se ponovo još dva puta pojavila, da bi na kraju nestala zauvek. Iako je dobro dokumentovana u vreme svoje prve pojave, astronomima tadašnjeg vremena je falila oprema koja je potrebna da bi se rešija misterija ove naizged nove i njenog neobičnog ponašanja.

Tokom dvadesetog veka, astronomi su došli do saznanja da se većinanovihmože objasniti eksplozivnim procesima između dvojnih zvezda. Međutim, Nova Vul 1670 se nije dobro uklapala u ove modele i ostala je enigmatična.

Čak i sa sve većom moći teleskopa, dugo se verovalo da ovaj događaj nije ostavio traga i tek je 1980ih godina tim astronoma uspeo da detektuje slabašnu planetarnu maglinu koja je okruživala lokaciju za koju se sumnjalo da je mesto boravka ove nekadašnje zvezde. Iako su ovi novi pronalasci uspostavili neku vezu sa događajem iz 1670. godine, nisu uspeli da daju nove informacije o pravoj prirodi događaja kojem su svedočili stanovnici Evrope pre više od tri stotine godina.

Tomasz Kamiński dodaje: "Sada smo ispitali ovo područje na submilimetarskim i radio talasnim dužinama. Došli smo do saznanja da je okruženje ovog remnanta uronjeno u hladni gas bogat molekulima, sa veoma neobičnim hemijskim sastavom."

Pored APEX-a, tim je koristio i Submillimeter Array (SMA) i Efelsberg radio teleskop kako bi otkrili o kakvom se hemijskom sastavu rad i da bi izmerili količinu različitih izotopau gasu. Skupa, ova merenja dala su detaljan opis datog područja, što dozvoljava naučnicima da procene odakle bi ovakav materijal mogao da se dolazi.

Tim je otkrio da je masa hladnog materijala i suviše velika da bi bila proizvedena u eksploziji nove, te da su odnosi merenih izotopa u okolini Nova Vul 1670 drugačiji od onih koji se očekuju. Ali, ako to nije bila nova, šta se zapravo desilo?

Odgovor je da se radi o spektakularnom sudaru dveju zvezda, mnogo sjajnijim od nove, ali manje sjajnom od supernove, koji proizvodi fenomen pod imenom crvena nova. Ovo su veoma retki događaji u kojima zvezde eksplodiraju zbog spajanja sa drugim zvezdama, ispuštajući materijal iz svoje unutrašnjosti u okolni prostor, nakon čega se vidi ostatak slabog sjaja uronjen u hladni omotač bogat molekulima i prašinom. Ova nova klasa zvezdanih eksplozija odgovara onome što vidimo kod Nova Vul 1670 događaja praktično u potpunosti.

Ko-autor Karl Menten (Max Planck Institut za radio-astronomiju, Bon, Nemačka) zaključuje: "Ovakav vid otkrića je najzabavniji - kada otkrijete nešto potpuno neočekivano!".[2]

Beleške

[1] Ovaj objekat se nalazi u granicama sazvežđa Vulpecula (Lisica), tik uz sazveže Cygnus (Labud). Često se naziva Nova Vul 1670 ili CK Vulpeculae, što je njena nomenklatura promenljive zvezde. 

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu:“Nuclear ashes and outflow in the oldest known eruptive star Nova Vul 1670” by T. Kamiński et al., dostupno online u časopisuNature23. marta 2015.

Tim sačinjavaju: Tomasz Kamiński (ESO, Santiago, Chile; Max Planck Institute for Radio Astronomy, Bonn, Germany [MPIfR]), Karl M. Menten (MPIfR), Romuald Tylenda (N. Copernicus Astronomical Center, Toruń, Poland), Marcin Hajduk (N. Copernicus Astronomical Center), Nimesh A. Patel (Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics, Cambridge, Massachusetts, USA) and Alexander Kraus (MPIfR).

APEX je kolaboracija Max Planck Institute za radio -astronomiju (MPIfR), Onsala Space Observatory (OSO) i ESO-a. Upravjanje APEX-om na Šahnantor platou vrši ESO.

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Naučni rad u časopisu Nature
• Slike teleskopa APEX

	Ova mapa prikazuje (označeno crvenom bojom) poziciju nove koju je 1670. godine zabeležio poznati astronom Hevelijus. Otkriće je bilo objavljeno u Engleskoj u časopisu Kraljevskog društva "Philosophical Transactions". Nova posmatranja APEX i drugih teleskopa otkrivaju da ono što su evropski astronomi mogli da uoče na nebu 1670. godine nije bila nova, već veoma agresivan sudar zvezda. Događaj je bio toliko spektakularan da se mogao posmatrati golim okom u svojoj početnoj fazi, ali su njegovi ostaci toliko slabog sjaja da je bila potreba temeljna analiza submilimetarskim teleskopima ne bi li se 340 godine kasnije rešila ova misterija.  Autorska prava: Royal Society
	Ova slika prikazuje ostatke nove zvezde koja se javila 1670. godine. Slika je načinjena od kombinacije slika u optičkoj svetlosti sa Gemini teleskopa (plavo), submilimetarskoj svetlosti koju je snimio SMA i prikazuje prašinu (zeleno) i konačno, mape molekularne emisije sa APEX-a i SMA (crveno). Nova posmatranja APEX i drugih teleskopa otkrivaju da ono što su evropski astronomi mogli da uoče na nebu 1670. godine nije bila nova, već veoma agresivan sudar zvezda. Događaj je bio toliko spektakularan da se mogao posmatrati golim okom u svojoj početnoj fazi, ali su njegovi ostaci toliko slabog sjaja da je bila potreba temeljna analiza submilimetarskim teleskopima ne bi li se 340 godine kasnije rešila ova misterija. Autorska prava: ESO/T. Kamiński
	Mapa prikazuje većinu zvezda koje mogu da se vide tokom vedrih noći golim okom. Prikazuje i malo sazvežđe Vulpecua (Lisica), koje s enalazi pored bolje vidljivog sazvežđa Cygnus (Labud) u severnom delu Mlečnog puta. Položaj zvezde koja je eksplodirala, Nova Vul 1670, označen je crvenim kružićem. Autorska prava: ESO, IAU, andSky & Telescope
	Širokougaoni snimak prikzuje područje neba oko mesta na kom se desila istorijska eksplozija zvezde Nova Vul 1670. Ostaci nove jedva da su vudljivi u centru slike.  Nova posmatranja APEX i drugih teleskopa otkrivaju da ono što su evropski astronomi mogli da uoče na nebu 1670. godine nije bila nova, već veoma agresivan sudar zvezda. Događaj je bio toliko spektakularan da se mogao posmatrati golim okom u svojoj početnoj fazi, ali su njegovi ostaci toliko slabog sjaja da je bila potreba temeljna analiza submilimetarskim teleskopima ne bi li se 340 godine kasnije rešila ova misterija. Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli." style="box-sizing:border-box;color:rgb(66, 139, 202);text-decoration:none;background:transparent">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Tomasz Kamiński
ESO / Max-Planck-Institut für Radioastronomie
Santiago / Bonn, Chile / Germany
Tel.: +56 02 2463 3277
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Karl Menten
Max-Planck-Institut für Radioastronomie
Bonn, Germany
Tel.: +49 228 525 297
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Romuald Tylenda
Nicolaus Copernicus Astronomical Centre
Toruń, Poland
Tel.: +48 56 6219319 ext. 11
Mob.: +48 600 286 131
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1511.