eso1505sr — Naučno saopštenje

Pronađen prvi par zvezda u sudaru koji će postati supernova

9. februar 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1505.

 

Astronomi su zahvaljujući kombinaciji ESO teleskopa i opservatorije na Kanarskim ostrvima, uspeli da identifikuju dve iznenađujuće masivne zvezde, koje se nalaze u srcu planetarne magline Henize 2-248. Zvezde orbitiraju jedna oko druge i sve više se približavaju, da bi se za 700 miliona godina od spojile i imale dovoljno materijala da iniciraju ogromnu eksploziju supernove. Rezultati istraživanja će se pojaviti u online časopisu Nature, 9. februara 2015. godine.

Tim astronoma koji predvodi M. Santander-Garcia (Observatorio Astronómico Nacional, Alcalá de Henares, Španija;Instituto de Ciencia de Materiales de Madrid(CSIC), Madrid, Španija), otkrio je blizak parbelih patuljaka- malenih ostataka zvezda velikih gustina - koji imaju ukupnu masu 1.8 puta veću od Sunčeve. Ovo je najmasivniji par ovog tipa koji je pronađen do sada[1]i kada se ove dve zvezde spoje, doći će do nezaustavljive termnonuklearne eksplozije, odnosno supernove tipa Ia[2].

Ovaj tim naučnika, koji je pronašao masivni par zvezda, zapravo je krenuo u istraživanje sa drugim ciljem. Želeli su da saznaju na koji način neke zvezde proizvode tako čudnovato oblikovane, asimetrične magline u kasnim stadijumima svog života. Jedan od objekata koji su proučavali je bila neobičnaplanetarna maglina[3]poznata kao Heinze 2-248.

"Kada smo posmatrali ovaj objekat sa ESO Veoma velikim teleskopom,u srcu ovog čudno nakrivljenog sjajnog oblaka nismo našli samo jednu, već par zvezda", rekao je ko-autor naučnog rada Henri Boffin iz ESO-a.

Ovo ide u prilog teoriji da se čudno oblikovane nebule mogu objasniti postojanjem dvojnih zvezda u njihovom središtu, no tu nije bio kraj interesantnim otkrićima.

"Dalja posmatranja teleskopima sa Kanarskih ostrva, omogućila su nam da odredimo orbite i mase dvaju zvezda, kao i njihovu međusobnu udaljenost. U tom momentu smo došli do najvećeg iznenađenja", prenosi Romano Corradi, još jedan autor studije i istraživač naKanarskom institutu za astrofiziku(Tenerife, IAC).

Pronađeno je da svaka od zvezda ima masu nešto manju od Sunčeve i da obilaze jedna oko druge sa periodom od četiri sata. Dovoljno su blizu jedna drugoj da bi se, prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, sve više i više približavale usled emisije gravitacionih talasa, te se na kraju konačno spojile u jednu zvezdu nakon 700 miliona godina.

Produkt ovog spajanja biće zvezda toliko masivna da ništa neće moći da spreči njen kolaps i konačno dovede do eksplozije supernove."Do sada, formiranje supernove tipa Ia kroz sudar dva bela patuljka, bila je čisto teorijska postavka", objašnjava David Jones, ko-autor članka i ESO saradnik u vreme kada su prikupljani podaci."Par zvezda pronađenih u Heinze 2-428 je pun pogodak!"

"Ovo je veoma enigmatičan sistem", zaključuje Santander. "Imaće važan uticaj na istraživanja supernovih tipa ia, koje imaju široku primenu u određivanju astronomskih udaljenosti i koje su bile ključ u otkrivanju ubrzanog širenja svemira zbog postojanja tamne energije."

[4]

Beleške

[1] Čandrasekarova granica je najveća masa koju može imati beli patuljak, a da se i dalje može odupreti gravitacionom kolapsu. Ova mase iznosi oko 1.4 masa Sunca.

[2] Tip supernove Ia dobija se kada dva bela patuljka sakupe dodatnu masu - akrecijom materije sa svog para u dvojnim sistemima ili spajanjem sa drugim belim patuljkom. Kada masa pređe vrednost Čandrasekarove granice, zvezda gubi sposobnost da se odupre kolapsu i počinje da se sažima. Ovo dovodi do povećanja temperature i nezaustavljive nuklearne reakcije koja raznosi zvezdu u komade.

[3] Planetarne magline nemaju veze sa samim planetama. Ime su dobile u 18. veku jer su neki od ovih objekata ličili na diskove udaljenih planeta kada ih posmatramo malim teleskopima.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje prezentovano je u članku pod nazivom: “The double-degenerate, super-Chandrasekhar nucleus of the planetary nebula Henize 2-428”, autora M. Santanader-Garcia et. al., koji će se pojaviti u online časopisu Nature, 9. februara 2015. godine.

Tim sačinjavaju: M. Santander-García (Observatorio Astronómico Nacional, Alcalá de Henares, Spain; Instituto de Ciencia de Materiales de Madrid (CSIC), Madrid, Spain), P. Rodríguez-Gil (Instituto de Astrofísica de Canarias, La Laguna, Tenerife, Spain [IAC]; Universidad de La Laguna, Tenerife, Spain), R. L. M. Corradi (IAC; Universidad de La Laguna), D. Jones (IAC; Universidad de La Laguna), B. Miszalski (South African Astronomical Observatory, Observatory, South Africa [SAAO]), H. M. J. Boffin (ESO, Santiago, Chile), M. M. Rubio-Díez (Centro de Astrobiología, CSIC-INTA, Torrejón de Ardoz, Spain) i M. M. Kotze (SAAO).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Članak u časopisu Nature
• Slike VLT-a

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Miguel Santander-García
Observatorio Astronómico Nacional
Alcalá de Henares, Spain
Tel.: +34 670243627
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Henri Boffin
ESO
Santiago, Chile
Tel.: +49 89 3200 3126
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1505.