23. јул 2014.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1422.

Na ovoj upečatljivoj novoj slici koja nam dolazi sa ESO La Sija opservatorije u Čileu, mlade zvezde su se zbile ispred blještavih oblaka gasa i prašnjavih pejzaža. Zvezdano jato, poznato pod imenom NGC 3293, bi bilo samo običan oblak sačinjen od gasa i prašine, pre deset miliona godina, međutim kako su ubrzo zvezde počele da se formiraju, postalo je sjajna grupa zvezda koju vidimo ovde. Jata kao što je ovo predstavljaju zvezdane laboratorije, koje omogućavaju astronomima da više nauče o tome kako se zvezde razvijaju.

Prelepo zvezdano jato NGC 3293 nalazi se na oko 8000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Pramca. Sazvežđe je prvi put primetio francuski astronom Nikola-Lui de Lakail 1751. godine, tokom svog boravka u Južnoj Africi, koristeći veoma mali teleskop prečnika svega 12 milimetara. Ovo je jedno od najsjajnijih sazvežđa južnog neba i može se vrlo lako videti golom okom tokom vedrih noći.

Zvezdana jata kao što je NGC 3293 sadrže zvezde koje su se formirale skoro istovremeno, na istoj udaljenosti od Zemlje i iz istog oblaka gasa i prašine, što im daje istu hemijsku strukturu.  Kao posledica toga jata kao ovo predstavljaju idealne objekte za testiranje teorije zvezdane evolucije.

Većina zvezda koje vidimo su veoma mlade, a samo jato je staro svega 10 miliona godina. Ovo su takoreći, na kosmičkoj vremenskoj skali, bebe, uzimajući u obzir da je Sunce staro 4,6 milijardi godina i pritome se smtara sredovečnom zvezdom. Obilje sjajnih, plavih i mladih zvezda u otvorenom jatu kao što je NGC 3293 je česta pojava, kao i u možda još poznatijem jatu Kappa Crucis, poznatom i kao Kutija dragulja ili NGC 4755.

Ova otvorena jata su se formirala iz džinovskog oblaka molekularnog gasa, a zvezde u jatu drži na okupu međusobna sila gravitacije. Ali, ove sile nisu dovoljne da održe čitavo jato na okupu, pri bliskim susretima sa drugim jatima i oblacima gasa, pri čemu se gas i prašina rasipaju. Otvorena jata mogu da traju svega nekoliko stotina miliona godina, nasuprot svojim velikim rođacima, zatvorenim jatima, koja mogu da prežive i milijardu godina i sadrže mnogo više zvezda.

Uprkos nekim dokazima koji sugerišu da se u jatu NGC 3293 i dalje formiraju zvezde, generalno vlada mišljenje da se većina, ili bar sve od oko 50 zvezda koje su njemu nalaze, formirala tokom jednog jedinog događaja. Iako su sve zvezde vršnjakinje, one nemaju isti sjajni izgled koji je karakterističan za njihovo godište. Neke od njih izgledaju starije, što astronomima daje šansu da istraže kako i zašto zvezde evoluraju različitom brzinom.

Uzmimo na primer sjajnu narandžastu zvezu u donjem desnom uglu jata. Ova ogromna zvezda, crveni džin, rođenda je kao najveća i najsjajnija, ali baš ovakve zvezde umiru najbrže. Kako troše gorivo u svom jezgru i kako se njihova dinamika menja, pri čemu zvezde kao da natiču i hlade se, one postaju crveni džinovi koje vidimo ovde. Crveni džinovi dostižu kraj svog životnog ciklusa, ali ova rođaka crvenog džina je još uvek u onome što nazivamo period pre glavnog niza zvezda – period pre dugog, stabilnog i sredovečnog života zvezde. Vidimo ih na početku svog života, kao vrele, sjajne i bele u odnosu na crvenu, prašnjavu pozadinu.

Ovu sliku je snimila Wide Field Imager kamera, instalirana na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu. 

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa
• Slike sa MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa
• Slike La Sija opservatorije

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany

Tel.: +49 89 3200 6655
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1422.