2. jul 2014.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1420.

Malo poznati oblak gasa i prašine, pod imenom Gum 15, predstavlja zvezdano porodilište i dom je mladim i vrelim zvezdama. Prelepe i po život opasne, ove zvezde oblikuju izgled magline iz koje su ponikle, a kako vremenom stare, dovešće i do njenog uništenja.

Ova slika snimljena je u okviru programa ESO Kosmički dragulji [1], uz pomoć Širokougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu, koji se nalazi na La Sija opservatoriji u Čileu. Slika prikazuje maglinu Gum 15, koji se nalazi u sazvežđu Jedro, na nekih 3000 svetlosnih godina od Zemlje [2]. Svetleći oblak prašine je tipičan primer HII regiona [3]. Ovakvi oblaci stvaraju neke od najspektakularnijih astronomskih objekata koje možemo da vidimo; na primer, maglina Orla (u kojoj se nalaze čudnovati objekti koje nazivamo Stubovi stvaranja) ili sjajna Orion maglina, ali i manje poznati primerak, kao što je Gum 15.

Vodonik (H) je najzastupljeniji hemijski element u svemiru i može se pronaći u bukvalno svakom delu svemira koji astronomi proučavaju. HII regioni su malo drugačiji jer sadrže značajne količine jonizovanog vodonika – vodonikovi atomi koji su ostali bez elektrona u toku snažne interakcije sa ultraljubičastim zračenjem, tj. fotonima (česticama svetlosti). Dok jonizovani vodonikovi atomi ponovo zahvataju slobodne elektrone, oni otpuštaju svetlost različitih karakteristika i talasnih dužina. Upravo ovi procesi maglini Gum 15 daju crvenkast sjaj – sjaj koji astronomi nazivaju Hα (ha-alfa).

U HII regionima jonizujući fotoni dolaze sa mladih, vrelih zvezda koje se nalaze u samom regionu, što je sučaj i kod magline Gum 15. U centralnom delu slike možete videti pravog zločinca: zvezdu HD 74804, najsjajnijeg pripadnika zvezdanog jata Collinder 197. 

Lepoti ove magline posebno doprinosi njen kabast i nepravilan izgled, što nije neobična pojava za HII regione. Za ove karakteristike magline odgovorne su zvezde unutar nje. HII regioni imaju različite oblike jer je raspored zvezda i gasa u njima nepravilan. Ono što posebno doprinosi interesantnom obliku Gum 15 su tamni predeli sačinjeni od neprozračne prašine, koje možete videti u centru slike, a preko kojih se protežu plavičaste strukture. Spomenuti oblaci prašine čine da nas Gum 15 pomalo podseća na manje spektakularnu verziju Trifid magline (Messier 20) - s tim da bi u ovom slučaju naziv Bifid maglina bio podesniji.

Regioni poput ovih mogu iznedriti na hiljade zvezda u periodu od samo nekolio miliona godina. Neke od ovih zvezda čine maglinu tako sjajnom, ali je takođe i oblikuju. Međutim, upravo ove zvezde će dovesti do njenog uništenja. Jednom kada su mlade zvezde prošle fazu detinjstva, otpustiće snažne mlazeve čestica sa svoje površine, praveći razne skulpture u gasu koji ih okružuje. Takođe, ovi naleti čestica će delom razneti gas, a kada najveća od svih zvezda počne da umire, maglina Gum 15 će takođe umreti sa njom. Neke od zvezda su toliko velike da će završiti životni vek uz prasak, tj, eksplodiraće kao supernove i razneti poslednje preostale tragove HII regiona, ostavljajući za sobom samo jato mladih zvezda.

Beleške

[1] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja za cilj ima da načini što više slika interesantnih ili na oko privlačnih objekata, uz pomoć ESO teleskopa, kako bi se edukovala i informisala šira javnost. Za opservacije, program koristi vreme koje inače ne bi moglo biti iskorišćeno za naučna istraživanja.  Međutim, svi prikupljeni podaci mogu takođe biti korisni za naučne korisnike i dostupni su astronomima u ESO naučnoj arhivi.

[2] Ime ovog objekta potiče od australijskog astronoma Colin Guma, koje je objavio katalog HII regiona davne 1955. godine.

[3] HII regioni (izgovara se “ha-dva”) su veliki oblaci gasa i prašine u kojima se rađaju zvezde, a takođe predstavljaju dom mladim zvezdama.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike teleskopa MPG/ESO prečnika 2,2 metra
• Slike sa teleskopa MPG/ESO prečnika 2,2 metra
• Slike La Sija opservatorije

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1420.