"Moram da kažem da sam bio vrlo skeptičan o prirodi ovog izvora, kada su nas švajcarske kolege kontaktirale. Nikada nismo ovako nešto videli, a sasvim logično smo razmišljali o nekim drugim uzrocima". - kaže profesor Filipović

Pulsar izbacuje ogromnom brzinom mlaz visoko energetskih čestica, prema novim rezultatima NASA Čandra opservatorije. Poreklo ovog čudnog ponašanja može da se prati unazad do samog trenutka rođenja pulsara u kolapsu i eksploziji masivne zvezde.

	Na slici, dole desno, vidi se mlaz x zraka. Zauzima prav ugao prema pravcu kretanja kroz svemir. Izvor: Source: NASA/Chandra/CSIRO)

Astrofizički mlaz se obično posmatra u saradnji gomilanja zvezdane materije, pulsara ili crne rupe. Međutim, predmet ovog otkrića pulsara nije zabeležena zvezdana materija oko njegove površine. Pulsar je preostalo jezgro nakon eksplozije masivne zvezde, događaj koji nazivamo supernova.

Pulsar - tip neutronske zvezde - je originalno otkriven sa ESA satelitom INTEGRAL, i poznat je kao IGR J11014-6103. Lociran je na oko 60 svetlosnih godina daleko od centra supernove SNR MSH 11-61A.

Vanredni profesor Miroslav Filipović iz UZS Računarskog, inženjerskog i matematičkog departmana, kaže da je tim bio u stanju da izvrši proces praćenja sa NASA rendgenskim satelitom Čandra i australijskim CSIRO radio teleskopom niza ATCA, koji su doveli do otkrivanja ekstremne osobine ovog sistema, u toku čitanja radio posmatranja.

"Moram da kažem da sam bio vrlo skeptičan o prirodi ovog izvora, kada su nas švajcarske kolege kontaktirale. Nikada nismo ovako nešto videli, a sasvim logično smo razmišljali o nekim drugim uzrocima. Međutim, nakon pregleda naših radio slika UZS tim je video krajnje neobičnu stvar - Univerzum ne prestaje da nas iznenađuje."

IGR J11014-6103 je prvi slučaj gde je mlaz mogao da bude identifikovan u vezi sa brzo udaljavajućem pulsarom. Ovaj pulsar je izbačen iz mesta njegovog nastajanja kroz kreiranje sistema od strane supernove kroz 10 do 20.000 godina unazad, gde je on sam putovao 1000-2000 kilometara kroz interstelarnu materiju, što je rekord za galaktičke pulsare (poređenja radi prosečna brzina je 400 do 500 kilometara).

Ovaj mlaz je najduži rendgenski mlaz koji je do sada viđen u Mlečnom putu. Pored svojeg impresivnog raspona, mlaz u IGR J11014-6103 ima još neke zanimljive karakteristike. Na primer, ima svoj spiralni obrazac u mlazu. Ovo sugeriše da je mlaz upreden.

Novi podaci Čandre pokazuju da dugački mlaz i vetar magline - koja je takođe primećena u radio talasima australijskog teleskopa u kompaktnom polju - da su skoro okrenuti pod pravim uglom u odnosu jedno na drugo.

Obično, osa rotacije i mlaz pulsara su u istom pravcu kretanja. U ovom slučaju osa rotacije pulsara i pravac kretanja su skoro pod pravim uglom u odnosu jedno na drugo.

Tokom tog brzog procesa, on izbacuje vetar čestica (poznatih kao pulsarni vetar magline) koji pretpostavlja oblik sličan komete i zbog brzine neutronske zvezde i dugačkog mlaza koji je otkriće tima. Važeća teorija ima poteškoća da objasni kako pulsar može da izbaci pri ovoj brzina istovremeno da proizvede vertikalan mlaz. Oblik vetrova i mlaza formiranog od pulsara sugerišu da sistem stvoren kroz svojevrsno jezgro pri kolapsu masivne zvezde, potpuno alternativan svim poznatim mehanizmima tog procesa do sada.

"Istraživači sada moraju da počnu da postavljaju pitanja na osnovu ovakvog viđenog ponašanja pulsara i njegovog mlaza - kakve sve alternativni mehizmi mogu da utiču na ovakvo stvaranje mlaza i samog ponašanja pulsara kao što je ovaj. Prisustvo ostataka supernove pružaju i mogućnost da se dalje proučava mehanizam kolapsa jezgra formiran od IGR J11014-6013."

"Potencijalna implikacija ovog otkrića je ta da će ono proširiti naše razumevanje ovog fenomena posmatranog iz ugla astrofizike gde supernove imaju veliku ulogu: od evolucije zvezda do neutronskih zvezda i crnih rupa. - kaže vanredni profesor Filipović"

Ostatak supernove koju je rodila IGR J11014-6013 je produžena u gornjem desnom smeru do donjeg levog. Ta osobina i visoka brzina neutronske zvezde su nagoveštaji da bio mlazevi mogli da imaju važnu karakteristiku prilikom eksplozije supernova formirana od IGR J11014-6013.

Članak sa engleskog preveo Miodag Sekulić