Ovo je jedno od 'onih' pitanja o kojima neki vole da razbijaju glavu, tipa 'koliko anđela može da stane na vrh igle' i slično. Priznajem, i ja sam bio u toj fazi ali sam je prevazišao, najviše pričajući sa ocem a kasnije čitanjem SF knjiga a još kasnije i ozbiljnije literature. Zato povremeno napišem ponešto i na te teme.

Prema trenutnoj visokopreciznoj i 'odgovornoj proceni naše vlade', postoji cirka 2 triliona galaksija u tzv. 'Vidljivom kosmosu' (jednom bi trebalo da napišem šta ja podrazumevam pod tim izrazom), svaka sa prosekom od oko 500 milijardi zvezda. To daje jedan trilion triliona zvezda, ili 1 iza koga slede 24 nule (1024).

Neki astronomi procenjuju da prosečna zvezda u univerzumu ima zapreminu od milijardu milijardi kubnih kilometara (1018), što je nešto manje od našeg Sunca. Ako pomnožimo ovaj sa prethodnim brojem, dobićemo količinu 'zvezdane materije' u Vidljivom kosmosu. To daje 1042 kubnih kilometara. Da bi smo pronašli poluprečnik lopte te zapremine, upotrebiću formulu iz gimnazije V = 4/3 × π × R3, i dobiću 6,2 × 1013kilometara. Prečnik je, ko bi rekao, dvostruko veći od poluprečnika, dakle 12,4 × 1013 kilometara. Moji prijatelji sa Sirijusa B mi javljaju sa svetlosna godina ima 9,46 × 1012 km, tako da bi sfera puna zvezdane materije imala prečnik od 13,12 svetlosnih godina. Milki vej je prečnika 100.000 svetlosnih godina, ili 7620 puta veći od prečnika te hipotetičke sfere zvezdane materije. Dakle, tačno je, sve zvezde u Vidljivom kosmosu bi mogle da stanu u Mlečni put. Lako.

Naravno, ovo je prosti 'misaoni eksperiment', moždana gimnastika koja potpuno zanemaruje ogromne gravitacione efekte koji bi se dogodili da se takva koncentracija materije ikada dogodi.

DODATAK 1 :

Kad bi smo svih tih 1024 zvezda ravnomerno raspršili po zapremini Mlečnog puta (recimo 3,5 × 1052km3), prosečna udaljenost između zvezda bi iznosila 3,3 milijarde kilometara, malo više od udaljenosti planete Urana od Sunca. Ha! Zanimljivo.

DODATAK 2 :

Ta hipotetička sfera 'zvezdane tvari' ima zapreminu od 1042 km3. Ali takođe možemo da izračunamo zapreminu samog Vidljivog kosmosa, koji samo sad i za ovu priliku iznosi 1072 km3*. Između te dve zapremine postoji disproporcija od 1030. Drugim riječima, prazan prostor je 1 milion triliona triliona puta veći od zapremine 'svetleće materije' koja je u njemu razbacana.

Da bismo dobili osjećaj takve disproporcije, da kažem: to je kao da upoređujemo zrno peska od 1 mm sa planetom Zemljom, čija je zapremina, recimo, oko 1030 mm3. Dakle, da je Vidljivi kosmos prazna sfera veličine Zemlje, sva materija u njemu bi iznosila zrno peska veličine 1 mm.

Čak i da postoji hiljadu puta veća zapremina svetleće materije, odnos bi bio zapremina Zemlje naspram kocke šećera. (Kocka šećera stranice 10 mm ima zapreminu 1000 mm3). Ha! I ovo je zanimljivo.

DODATAK 3 :

Radna procena koja je gore korišćena za broj galaksija (2 triliona) i broj zvezda u svakoj galaksiji (500 milijardi) prilično je visoka[1]. Niža procena se kreće oko jednog triliona galaksija sa oko 150 milijardi zvezda u svakoj. To bi dalo 1,5 × 1023 zvezde u Vidljivom kosmosu. (How many stars are there?) Množenjem toga sa 1018 km3, koliko iznosi zapremina prosečne zvezde, dobije se 1,5 × 1041 km3 'zvezdanog materijala'. Ovaj broj je zapravo pre u skladu sa danas procenjenom masom 'svjetleće materije' Vidljivog kosmosa, 1,5 × 1053kg, obzirom na prosečnu masu svake zvezde od 1030 kg (pola mase našeg Sunca). (Mass of observable universe.)

Ako bi to bio slučaj, tada bi zrno peska od 1 mm pomenuto u analogiji u Dodatku 2 bilo još manje, oko 660 mikrona u promeru, ili tek nešto veće od zrna kuhinjske soli...

MALI PERICA RAZMIŠLJA…

Ova ogromna disproporcija između zapremine 'univerzuma' i 'zvezdanog materijala' (poznatog kao 'svetleća materija') gotovo prisiljava nas nefizičare da makar na prvi pogled razmotrimo ideju da kosmos zapravo nije tako zastrašujuće 'prazan i tih' kao što to konvencionalna mudrost bi to htjetretirala (Blaise Pascaloko 1660.: 'Užasava me večna tišina ovih beskrajnih prostora'). Ako nije prazan, šta je onda? Trenutna kvantna mehanika postulira da bi prostor zapravo mogao da kipti od energije i subatomske čestica koje lete u postojanje i nestaju za kraće od Planckovog vremena, te su stoga neprimetne (za nas), sem njihovih efekata (npr. Casimirov efekat i možda Tamna energija).

Nothingness of Space Could Illuminate the Theory of Everything

Taking the Measure of Nothing in the Universe

* Naš vidljivi kosmos je konceptualna sfera poluprečnika 46,5 milijardi svetlosnih godina, sa središtem na Zemlji. U svetlosnoj godini ima 9,46 triliona kilometara. Formula za zapreminu lopte (hvala Arhimede!) je V = 4/3 × π × R3.

1DD 

[1] U kosmičkom delu naše Velike enciklopedije pisanoj mnogo godina ranije, kada sam bio mlad i zelen, napisao sam da u našoj galaksiji ima 200-400 mld. zvezda, a da otprilike toliko postoji i galaksija. Tadašnje procene Zemljana su bile takve...

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
dobrica
+2 #3 dobrica 13-04-2022 08:19
dobro jutro....HVAAAAAALA
extra infomativno

google odgovori :
It turns out that roughly 68% of the universe is dark energy. Dark matter makes up about 27%. The rest - everything on Earth, everything ever observed with all of our instruments, all normal matter - adds up to less than 5% of the universe.
drago dragović
+3 #2 drago dragović 12-04-2022 19:48
Da, jednostavno teško nam je i da zamislimo takve skale.
(Jedino što si se malo prešao, jer pustahija znači nešto sasvim sasvim drugo :-))
BojanB
+5 #1 BojanB 11-04-2022 21:58
"Dakle, da je Vidljivi kosmos prazna sfera veličine Zemlje, sva materija u njemu bi iznosila zrno peska veličine 1 mm."

A u tom zrnu peska jedan kvark koji je opet n puta veći od ekvivalenta planetama koje podržavaju život. Pa ovo je strašno, da se srce sledi od pustahije.
Dodaj komentar