karta

Posle Sunca zvezda Polaris (Severnjača, Polarna zvezda itd.) je najpoznatija i najvažnija zvezda za nas Zemaljce, bar u zadnjih nekoliko vekova. Nalazi se iznad severnog pola Zemlje i tako nam pokazuje strane sveta i latitudu mesta odakle je posmatramo. Kad idete na sever ona je sve više na nebu. Na severnom polu je u zenitu. Ona je cirkumpolarna zvezda*. Ona je i najsjajnija zvezda Malog medveda.

* To su okne koje kruže oko nebeskog pola i iz našig krajeva nikad ne zalaze za horizont. 

Ali Polaris se ne nalazi tačno u tački nebeskog pola već vrlo blizu - na manje od 1°. To je toliko blizu da se prostim okom i ne može uočiti dnevno kretanje ove zvezde.

All In A Spin Star trail

Wikipedia, Link

Prividno kretanje zvezda 

Ako dugom ekspozicijom snimite severni nebeski pol na snimku ćete videti kako se zvezde prividno kreću.

 

Velik broj naziva ove zvezde dolazi uglavnom od njenog posebnog položaja na nebu i od uloge koju ima u navigaciji. Polaris je latinska skraćenica odStell Polaris(polarna zvezda).

Earth precessionPolaris u prošlosti   Osoben položaj na nebu Severnjača ima samo privremeno. Zbog precesije nebeski polovi ne miruju već prava kružnice po nebu. Zbog toga je i alfa U Mi samo privremeno naša polarna zvezda.

U vreme izgradnje Velike piramide u Gizi polarna zvezda je bila Thuban (a Draconis) o čemu postoji i zapis iz 2849. godine pre naše ere. Thuban je od severnog nebeskog pola tada bila udaljena oko 2° i mora da je imala jači sjaj nego danas (4m) jer inače ne bi bila dovoljno uočljiva za orijentaciju, za čega se inače koristila pri zidanju piramida.

A nepune dve hiljade godina kasnije Odisej se, kako priča Homer, već upravljao po drugoj zvezdi. To je bila zvezda Kohab (b U Mi), tada oko 7° daleko od nebeskog pola. U isto vreme naša Severnjača od iste tačke na nebu bila je udaljena oko 15°.

Ulogu polarne zvezde Severnjača dobija u XV veku posto se tada približila nebeskom polu na 4°. Istina, za određivanje geografske širine mesta koristila se i ranije. O tome postoji jedan zapis koji potiče od Marka Pola (1254-1324). Kao navigacionu zvezdu Severnjaču koriste zatim i portugalski moreplovci, a koristio ju je i Kolumbo prilikom svojih čuvenih putovanja ka Novom svetu.

 

 

NAZIVI

U svetu
Polaris; Alruccabah; Cynosura; Phoenice; Lodestar; Pole Star; Tramontana*; Angel Stern; Navigatoria; Star of Arcady;Yilduz; Mismar; North Star; Stella Maris; Polarissima; Poljarnaja.

U našim krajeima
Severnjača, Severnica, Polarna zvezda, Polara, Polarnica....

Polaris je žuti gigant, 2200 puta sjajnija od Sunca. U njenom jezgru hidrogenska fuzija je okončana i zvezda sada prolazi kroz fazu nestabilnosti te pulsira u periodu od 3,97 dana. U tom periodu njen sjaj se neznatno menja, za oko 0,15m. Polaris je pulsirajuća zvezda tipa cefeida.

Polaris je i dvojna zvezda. Njen pratilac, Polaris B, nalazi se na razdaljini od 18,5 uglovnih sekundi od matične zvezde. Polaris B prvi je uočio V. Heršel, 1780. godine. Ona se lako može zapaziti 3-inčnim refraktorom. To je žućkasta zvezda F3V spektra i prividne veličine 8,20mOrbitalni period ove zvezde traje više hiljada godina.

Precession N

Kretanje nebeskog pola

Danas se severni nebeski pol nalazi na 42' od Severnjače i nastaviće da joj se približava do oko 2100. godine nakon čega će početi da se udaljava od nje. Za 12000 godina pol će stići u blizinu zvezde Vega (na oko 4°).

Centar kružnice koji ispisuje severni nebeski pol nalazi se u sazvežđu Draco u tački RA=18:00.0, Dec=66.5°.

 

nadjipolaris

Kako da nađete Severnjaču 
[for dummies]

Velika Kola (Veliki Medved, Ursa Maior) sigurno znate gde su. Dve zadnje zvezde (suprotno od rude) usmerene su ka Severnjači. Treba u mislima samo da pet puta produžite pravu koja spaja te dve zvezde i stići ćete sasvim blizu Severnjače.

 

"Južnjača"    Bilo je pokušaja da se utvrdi i "Južnjača", tj. polarna zvezda južnog nebeskog pola. Pošto u blizini tog pola nema sjajnije zvezde jednini kandidat bila je Acrux, alfa Juznog Krsta (Crux). Prvi opis tog sazvežđa dao je 1521. Marco Antonio Pigafetta, koji je južnim morima plovio sa Magelanom. Medjutim Acrux je u to vreme od nebeskog pola bila udaljena oko 30° i u praksi se nije pokazala povoljnom za navigaciju.

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži