Zbijeno jato je loptasti skup zvezda prečnika od 100 pa i 200 svetlosnih godina. Takva jata se zovu i globularna, kuglasta ili zatvorena. 

Zvezde u tim jatima su gravitaciono čvrsto povezane i zato zauzimaju takvu formu. Jata obilaze središta galaksija, pa su po tome galktički sateliti. Koncentracija zvezda u tim jatima je pod uticajem gravitacije velika (gravitacija im ne dozvoljava da se rasipaju, kao što je to slučaj sa rasejanim jatima u kojima zvezde polako napuštaju svoje stanište). U jednom jatu ima po stotinu hiljada, pa i znatno više zvezda. 

Ova jata se nalaze uglavnom u halou galaksija. U halou Mlečnog puta, ima preko 150 takvih jata, a verovatno i više. U Andromedinoj galaksiji ima ih bar 500 koliko su do sada istraživači utvrdili. Džinovske, eliptične galaksije mogu da ih imaju i 10.000, pa i više. 

NGC 1805

NGC 1805, kuglasto jato zvezda udaljeno 163.000 svetlosnih godina u sazvežđu Dorado. Slika je dobijena pomoću Hablovog teleskopa u ultraljubičastim, blisko infracrvenim i optičkim delovima spektra. Korišćena su četiri filtera da bi se izdvojile posebne talasne dužine. Boje su rezultat dodavanja različitih nijansi svakoj monohromatskoj slici. Image credit: NASA / ESA / Hubble / J. Kalirai.

 

Zvezde ovih jata su veoma stare, ali od toga postoje i neki izuzeci. Da bismo upoznali jedno takvo jato izuzetne lepote otići ćemo na južnu hemisferu odakle se pruža pogled na jato u NGC katalogu zabeleženo pod brojem 1805. Ono je od nas daleko 163.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Dorado (Zlatna ruba) i nalazi se na periferiji Velikog Magelanovog oblaka, satelitu Mlečnog puta. Otkrio ga je škotski astronom Džejms Dunlop (James Dunlop, 1793 – 1848) 24. septembra 1806.

Rekli smo da su zvezde kuglastih jata sve vrlo stare jer se sve rađaju istovremeno (istovremeno u astronomskom smislu, dakle, ne baš bukvalno istovremeno). Izazov ovom opažanju predstavlja baš ovo jato koje posećujemo. Ono sadrži dve različite populacije zvezda koje su nastale u razmaku od milion godina. 

To je za astronome vrlo interesantan podatak i oni to jato pomno posmatraju jer ih nova izučavanja mogu dovesti do boljeg poznavanja evolucije zvezda. Oni pokušavaju, između ostalog, da otkriju faktore koji opredeljuju životni put zvezde i da li će ona završiti u eksploziji supernove ili će pak tiho umreti kao beli patuljak. 

Na slici koju smo priložili vide se vrele plave zvezde, ali i crvene. Plave blistaju u ultraljubičastom spektru koje Svemirski teleskop Habl može da detektuje jer se nalazi izvan naše atmosfere koja inače apsorbuje te zrake. 

Prema Sci&News 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži