eso1608sr-latn — Naučno saopštenje

VLTI je pronašao diskove u okolini starih zvezda slične onima koje okružuju mlade zvezde

9. mart 2016.

eso1608a

Veoma veliki teleskop interferometar (engl. The Very Large Telescope Interferometer - VLTI) na ESO-ovoj Paranal opervatoriji u Čileu, napravio je do sada najoštrije slike prašnjavog diska u okolni ostarele zvezde. Po prvi put ove karakteristike mogu da se uporede sa onima koje vidimo oko mladih zvezda - i izgledaju začuđujuće slično. Postoji čak i mogućnost da disk koji se pojavljuje prad kraj života zvezde može da stvori drugu generaciju planeta.

Kako se približavaju kraju svog života, mnoge zvezde razvijaju stabilan disk gasa i prašine oko sebe. Ovaj materijal je izbačen posredstvom zvezdanih vetrova dok je zvezda bila u fazi crvenog džina u toku svoje evolucije. Ovi diskovi su nalik onima iz kojih se formiraju planete oko mladih zvezda. Međutim, do sada, astronomi nisu mogli da porede ova dva tipa diskova formiranih na početku i na kraju zvezdanog životnog ciklusa.

Iako nema mnogo diskova koje povezujemo sa mladim zvezdama, a koji su dovoljno blizu za detaljno proučavanje, ne postoje ni odgovarajući diskovi oko starih zvezda koji su dovoljno blizu da bismo imali detaljne slike istih.

Sada se, međutim, situacija menja. Tim astronoma pod vođstvom Milchel Hillen i Hasa Van Winckela sa instituta Instituut voor Sterrenkunde, Leven. Belgija. koristio je punu snagu Veroma velikog teleskopa interferometra (VLTI) na ESO Paranal opservatoriji u Čileu, naoružanog PIONIER instrumentom, te skoro poboljšanim RAPID detektorom.

Njihova meta bila je stara dvojna zvezda IRAS 08544-4431[1], na oko 4000 svetlosnih godina od Zemlje, u južnom sazvežđu Vela (Jedra). Ova dvojna zvezda sastoji se od crvenog džina, koji je odbacio deo materijala koji formira prašnjavi disk i manje evoluirane, normalnije zvezde, koja kruži u blizini džina.

Jacques Kluska, član tima sa univerziteta Exeter, Velika Britanija, objašnjava:"Kombinujući svetlost sa nekoliko teleskopa Veoma velikog teleskopa interferometra, došlo smo do slike zapanjujuće oštrine - ekvivalenta nečemu što bi video teleskop prečnika 150 m. Postignuta rezolucija je tolika da bismo, poređenja radi, mogli da odredimo veličinu i oblik novčića od jednog eura na razdaljini od dve hiljade kilometara".

Zahvaljujuči do sada neviđenoj oštrini slika [2] sa VLTI-a, te novoj tehnici kojom se uklanjaju centralne zvezde sa slike da bismo videli šta leži u njihovoj okolini, tim je uspeo da razluči sve činioce IRAS 08544-4431 sistema po prvi put ikada.

Najupadljivija karakteristika slike je jasno vidljivi prsten. Unustrašnja ivica prašnjavog prstena, viđena po prvi put u ovim posmatranjima, odgovara onome što se očekuje u početku razvitka prašnjavog diska: bliže zvezdi, prašina bi isparila zbog prejakog zračenja zvezde.

"Iznenadilo nas je što smo pronašli slabiji sjaj koji verovatno dolazi sa malog akrecionog diska zvezde pratioca. Znali smo da je zvezda dvojna, ali nismo očekivali da vidimo pratioca direktno. Zahvaljujući skoku u performansama koje nam je omogućio novi detektor PIONIER, uspeli smo da vidimo najuže regione ovog udaljenog sistema", dodaje prvi autor Michel Hillen.

Tim je došao do saznanja da je disk oko starih zvezda zaista veoma sličan onom oko mladih iz kojeg se formiraju planete. Da li se može formirati druga generacija planeta u okolini ovih starih zvezda još uvek je otvoreno pitanje ali je zaista intrigantna mogućnost.

"Naša posmatranja i modelovanja otvaraju prozor u istraživanje fizike ovih diskova, kao i zvezdane evolucije u dvojnim zvezdama. Po prvi put, kompleksne interacije u tesno dvojnim sistemima i njihove prašnjave okoline mogu da se razluče u prostoru i vremenu", zaključuje Hans Van Winckel.

[3]

eso1608a

Prašnjavi disk u okolini stare dvojne zvezde IRAS 08544-4431

Veoma veliki teleskop interferometar (engl. The Very Large Telescope Interferometer - VLTI) na ESO-ovoj Paranal opervatoriji u Čileu, napravio je do sada najoštrije slike prašnjavog diska u okolni ostarele zvezde. Po prvi put ove karakteristike mogu da se uporede sa onima koje vidimo oko mladih zvezda - i izgledaju začuđujuće slično. Postoji čak i mogućnost da disk koji se pojavljuje prad kraj života zvezde može da stvori drugu generaciju planeta.

Na ovom isečku se vidi rekonstruisana VLTI slika sa uklonjenom centralnom zvezdom. U pozadini se vidi okruženje ove zvezde u sazvežđu Vela (Jedra).

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2, Acknowledgement: Davide De Martin

eso1608b

Prašnjavi disk u okolini stare dvojne zvezde IRAS 08544-4431

 Veoma veliki teleskop interferometar (engl. The Very Large Telescope Interferometer - VLTI) na ESO-ovoj Paranal opervatoriji u Čileu, napravio je do sada najoštrije slike prašnjavog diska u okolni ostarele zvezde. Po prvi put ove karakteristike mogu da se uporede sa onima koje vidimo oko mladih zvezda - i izgledaju začuđujuće slično. Postoji čak i mogućnost da disk koji se pojavljuje prad kraj života zvezde može da stvori drugu generaciju planeta.

Na ovom isečku se vidi rekonstruisana VLTI slika sa uklonjenom centralnom zvezdom. U pozadini se vidi slabiji sjaj zvezde pratioca. što je iznenadilo i same astronome.

Autorska prava: ESO

 

eso1608c

Stari dvojni sistem IRAS 08544-4431 u Vela (Jedra) sazvežđu


Ova mapa prikazuje lokaciju stare dvojne zvezde IRAS 08544-4431 u Vela (Jedra) sazvežđu. Sve prikazane zvezde su vidljive golim okom na vedrom, noćnom nebu. Ovaj sistem je vidljiv uspomoć malog telesopa kao skoro neprimentna tačka slabog sjaja.

Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope

eso1608d

Bogati zvezdani okoliš stare dvojne zvezde IRAS 08544-4431

Ova šarena slika nam prikazuje bogati zvezdani okočiš u sazvežđu Vela (jedra) u blizini starog dvojnog sistema IRAS 08544-4431, koji se vidi kao zvezda umerenog sjaja u samom centru slike. Ova slika je napravljena od slika sa DSS 2 projekta (Digitized Sky Survey 2). Na slici se vide i mnogi drugi interesantni objekti. Na dnu je Pencil Nebula (NGC 2736), zajedno sa narandžastim oblacima zvezdorognih rediona i plavim filamentima koji su delovi Vela supernova ostatka.

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2, Acknowledgement: Davide De Martin

 

Beleške

[1] Ime objekta nam govori da se radi o izvoru infracrvenog zračenja i da je detektovan i unet u katalog zahvaljujući IRAS satelitskoj opservatoriji 80ih godina dvadesetog veka.

[2] Rezolucija VLTI-a, kada se koriste 4 pomoćna teleskopa, je oko jedne mililučne sekunde (1/1000 deo 1/3600 dela stepena).

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.

Više informacija

Ovo istraživanje biće predstavljevo u radu pod naslovom: “Imaging the dust sublimation front of a circumbinary disk”, autora M. Hillen et al., koji će se pojaviti u časopisuAstronomy & Astrophysics.

Tim čine: M. Hillen (Instituut voor Sterrenkunde, Leuven, Belgium), J. Kluska (University of Exeter, Exeter, United Kingdom), J.-B. Le Bouquin (UJF-Grenoble 1/CNRS-INSU, Institut de Planétologie et d’Astrophysique de Grenoble, France), H. Van Winckel (Instituut voor Sterrenkunde, Leuven, Belgium), J.-P. Berger (ESO, Garching, Germany), D. Kamath (Instituut voor Sterrenkunde, Leuven, Belgium) and V. Bujarrabal (Observatorio Astronómico Nacional, Alcalá de Henares, Spain).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Hans Van Winckel
Instituut voor Sterrenkunde
KU Leuven, Belgium
Tel.: +32 16 32 70 32
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1608.


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 14 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...