GALERIJA
	PR slika eso1502a The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502b The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502c The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502d The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502e The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502f The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR slika eso1502g The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	VIDEO
	PR video eso1502a ESOcast 71: New Exoplanet-hunting Telescopes on Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR video eso1502b The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR video eso1502c The Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR video eso1502d The enclosure of the Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku
	PR video eso1502e The enclosure of the Next-Generation Transit Survey (NGTS) at Paranal Samo na engleskom jeziku

eso1502sr — Saopštenje organizacije

Prva svetlost NGTS teleskopa

14. januar 2015.

NGTS (engl. The Next-Generation Transit Survey) teleskop po prvi put je vršio posmatranja sa ESO Paranal opservatorije u severnom Čileu. Ovaj projekat će tragati za tranzitnim vansolarnim planetam - planetama koje prelaze ispred svojih matičnih zvezda i samim tim uzrokuju neznatno zatamnjenje njenogsjaja, što se može detektovati instrumentima visoke osetljivosti. Teleskop će biti fokusiran na potragu za planetama veličine Neptuna, kao i manjim planetama prečnika dva do osam prečnika Zemlje.

NGTS je širokougaoni sistem za posmatranje koji čini niz od 12 antena, svaki prečnika oko 20 centimetara[1]. Velika Britanija, Švajcarska i Nemačka su udruženim snagama sagradile ovu novu opservatoriju, koja je locirana u severnom Čileu, na ESO Paranal opservatorijii koristi izuzetne posmatračke uslove i odličnu infrastrukturu ovog lokaliteta.

“Bila nam je neophodna lokacija sa mnogo vedrih noći, sa čistim i suvim vazduhom, kako bismo mogli da obavljamo veoma precizna merenja što češće moguće – Paranal se čini najboljim mestom za tako nešto”,izjavio je Don Polako sa Univerziteta Varvik u Velikoj Britaniji, koji je ujedno i jedan od vođa NGTS projekta.

NGTS je robotizovan i kontinuirano će vršiti opservacije sjaja stotina hiljada zvezda na južnom nebu. Pretraživaće nebo u potrazi za vansolarnim planetama i dostići će nivo tačnosti određivanja sjaja zvezda koji do sada nije bio postignut uz pomoć teleskopa lociranih na Zemlji[2].

Ova neverovatna preciznost merenja sjaja u šrokom vidnom polju je tehnički veoma zahtevna, ali su sve ključne tehnologije neophodne za NGTS već bile testirane na manjiem prototipu, koji je bio u funkciji na La Palmi na Kanarskim ostrvima tokom 2009. i 2010. godine. NGTS će nastaviti uspeh takozvanog SuperWASP eksperimenta, koji za sada otkriva velike gasne džinove.

Otkrića do kojih će doći NGTS teleskop će dalje proučavati drugi veliki teleskop poput ESO Veoma velikog teleskopa. Jedan od ciljeva je da se pronađu manje planete koje su dovoljno sjajne, s obzirom na masu koju imaju, kako bi se mogle preciznije meriti. Ovo će omogućiti da se tačnije odrede gustine planeta, što će nam za uzvrat dati informacije o tome kakav je unutrašnji sastav tih planeta. Biće takođe moguće da se ispitaju atmosfere tih planeta dok su u tranzitu. Tokom tranzita, deo svetlosti sa zvezde prolazi kroz atmosferu planete, što u slučaju da planeta ima atmosferu naučnicima daje mali, ali značajan trag. Do sada, samo je nekoliko ovako delikatnih opservacija bilo obavljeno, ali će NGTS sada omogućiti veći broj potencijalnih meta.

Ovo je prvi teleskop na Paranal opservatoriji kojim ne upravlja ESO. Nekoliko teleskopa koji rade po sličnom režimu nalaze se na La Sija opservatoriji. Podaci NGTS teleskopa će biti skladišteni u ESO arhivama i biće dostupni naučnicima širom sveta tokom decenijama koje dolaze.

Piter Vitli, jedan od vođa NGTS projekta sa Univerziteta u Varviku, zaključuje: “Veoma smo uzbuđeni što naša potraga za malim planetama oko zvezda u susedstvu počinje. Otkrića koja će NGTS načiniti, kao i prateća posmatranja sa Zemlje i svemira, predstavljaće značajne korake u našem poduhvatu da proučavamo astmosfere i sastav malih planeta kao što je Zemlja”.

NGTS konzorcijum čine: University of Warwick, UK; the Queen’s University of Belfast, UK; the University of Leicester, UK; the University of Cambridge, UK; Geneva University, Switzerland i DLR Berlin, Germany.

Beleške

[1] NGTS teleskopi su modifikovana verzija komercijalnih malih teleskopa visokog kvaliteta, koje je proizveo Astro Systeme Austria (ASA). NGTS kamere su modifikovane ikon-L kamere koje proizvodi Andor Technology Ltd (http://www.andor.com), koje sadrže CCD čipove proizvođača e2v (http://www.e2v.com).

[2] NASA misija Kepler ima kamere visoke osetljivosti kada je merenje promene sjaja u pitanju, ali pokriva mnogo manje površine neba. Širokougaono vidno polje NGTS teleskopa će omogućiti pronalazak sjajnijih primera malih planeta koje posle dodatno treba proučavati.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Dodatne informacije o teleskopu NGTS

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381642872736
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Peter Wheatley
University of Warwick
Coventry, United Kingdom
Tel.: +44 247 657 4330
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Heike Rauer
Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt (DLR) / Institut für Planetenforschung
Berlin, Germany
Tel.: +49 30 67055 430
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Stéphane Udry
Observatoire de l’Université de Genève
Geneva, Switzerland
Tel.: +41 22 379 24 67
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ather Mirza
University of Leicester
Leicester, United Kingdom
Tel.: +44 116 252 3335
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

David Azocar
Universidad de Chile
Santiago, Chile
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany

Tel.: +49 89 3200 6655
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1502.