Otkriće planeta oko pulsara nam nameće pitanje:  kako su one nastale u tako ekstremnim uslovima?  Pretpostavka da su to planete I generacije koje su postojale oko zvezde pre nego što je od nje nastao pulsar je malo verovatna, pošto planetarni sistem ne bi preživeo strahovitu eksploziju supernove, koja u nekim slučajevima može da raznese i samu zvezdu.

---

Model  Pulsara. Credit: Mark A. Garlick

Pulsari su brzorotirajuće neutronske zvezde i predstavljaju poslednju fazu u evoluciji zvezda srednjih masa (zvezde čija se masa kreće između 8 i 30 masa Sunca). Oni nastaju nakon katastrofalne eksplozije tokom koje se omotač zvezde izbacuje u okolni prostor, a ostaje jezgro izrazito velike gustine i malog radijusa (oko 10 km). Taj spektakularni događaj naziva se supernova. Pulsari emituju elektromagnetno zračenje duž ose koja prolazi kroz njihove magnetne polove. Zračenje primamo u izrazito pravilnim vremenskim intervalima čija stabilnost se može meriti sa atomskim časovnicima. Zbog te pravilnosti se u početku mislilo da su to signali koji potiču od neke vanzemaljske civilizacije.

Otkriće prve vansolarne planete

Poljski astronom Aleksander Wolszczan je 1990. godine pomoću radio-teleskopa Arecibo otkrio milisekundni pulsar u sazvežđu Device označen sa PSR B1257+12. U periodu ovog pulsara su uočene nepravilnosti, što je podstaklo njegovo dalje istraživanje radi otkrivanja njihovog uzroka. Misterija je rešena 1992. kada su Aleksander Wolszczan i Dale Frail objavili da do nepravilnosti dolazi zbog planeta koje kruže oko pulsara PSR B1257+12. To je bilo prvo[1] potvrđeno otkriće vansolarnih planeta i to oko ostataka jedne zvezde!

Oko pulsara PSR B1257+12 kruže tri planete koje su redom označene slovima A, B i C u zavisnosti od rastojanja od matične zvezde. Detektovan je i još jedan objekat koji kruži na rastojanju od 2.6AJ čije prisustvo još uvek nije potvrđeno. Masa ovog objekta označenog slovom D odgovara masi patuljastih planeta, i moguće je da ono predstavlja prvu otkrivenu vansolarnu patuljastu planetu. Takođe, postoje i indikacije da je ona najveći objekat u pojasu malih tela koje kruže oko ovog pulsara.

Planeta	Masa (u masi Zemlje	Srednje rastojanje (AJ)	Orbitalni period (dani)	Ekscentricitet
A	0,020	0,19	25,2	0
B	4,3	0,36	66,5	0,02
C	3,9	0,46	98,2	0,02
D	manja od 0.0004	2,6	1250	nepoznat

Tabela : Karakteristike sistema oko pulsara PSR B1257+12

Nastanak planeta oko pulsara

Otriće planeta oko pulsara nam nameće pitanje:  kako su one nastale u tako ekstremnim uslovima?  Pretpostavka da su to planete I generacije koje su postojale oko zvezde pre nego što je od nje nastao pulsar je malo verovatna, pošto planetarni sistem ne bi preživeo strahovitu eksploziju supernove, koja u nekim slučajevima može da raznese i samu zvezdu.

Jedna mogućnost je da nakon eksplozije supernove deo odbačene atmosfere bude zadržan gravitacijom neutronske zvezde i da se na taj način formira akrecioni disk iz koga može nastati planetarni sistem. U prilog ovoj hipotezi ide otkriće protoplanetarnog diska oko zvezde 4U 0142+61 u aprilu 2006. godine pomoću Spitzer teleskopa. Takođe, u tesno dvojnim sistemima zvezde se nalaze na malom međusobnom rastojanju pa dolazi do prenosa materije sa jedne komponente na drugu, što dovodi do formiranja akrecionog diska iz koga mogu nastati planete.  Planete formirane na ovaj način predstavljaju palanete II generacije.

Druga mogućnost je da je planeta "uzeta" od nekog drgog sistema koji je prošao pored. Do ove pretpostavke se došlo nakon otkrića planete oko pulsara PSR B1620-26. On je binarni pulsar, koji se nalazi u globularnom jatu i oko njega kruži beli patuljak. Planeta PSR B1620-26 je oko 2.5 puta masivnija od Jupitera i kruži istovremeno i oko pulsara i oko njegovog pratioca. Pretpostavlja se da je ona prvobitno formirana oko zvezde koja je evoluirala u belog patuljka i kasnije bila zahvaćena u orbitu oko pulsara. Ovakav način nastanka planeta je dosta redak, jer je verovatnoća bliskog prolaska dve zvezde u galaksiji jako mala, osim u globularnim jatima gde su one zbijenije.

Umetnička vizija planete oko pulsara

Kako pulsari emituju intenzivno zračenje u svim delovim spektra, tom zračenju su izložene i njihove planete što ih čini nepogodnim za nastanak bilo kakvog oblika života.

Neočekivano otrkiće planeta oko pulsara proširuje našu potragu za planetama i oko drugih zvezda na kraju svog životnog ciklusa, kao što su beli patuljci. Oni nemaju izrazito jako zračenje kao pulsari što ih čini pogodnim za moguć nastanak zivota (nastanjiva zona[3] je u tom slučaju, drastično bliža zvezdi). Zato će u budućnosti sigurno biti realizovani projekti potrage i  za planetama oko belih patuljaka.

LINKOVI

Lista naj- vansolarnih planeta
Lista je napravljena s obzirom na do sada otkrivene vansolarne planete i svakako će se menjati sa novim otkrićima i saznanjima.

755 vansolarnih planeta
Prema popisu od 30. januara ove godine do sada je otkriveno 755 vansolarnih planeta u 605 planetarnih i 99 multiplanetarnih sistema...

Periodni sistem vansolarnih planeta
Do sada otkrivene vansolarne planete poređane prema masi i mestu u odnosu na nastanjivu zonu.

Naša galaktika vrvi planetama
Prema pisanju uglednog časopisa Nature (11. januar 2012.) u našoj galaktici nalazi se najmanje stotinu milijardi planeta. Rezultat je to višegodišnjeg istraživanja astronoma iz cijelog svijeta okupljenih oko kolaboracije PLANET (Probing Lensing Anomalies NETwork).

Ostali članci o vansolarnim planetama

O VANSOLARNIM PLANETAMA