Sudbina nekih planeta je da ispare. Astronomi retko kad imaju priliku da posmatraju taj događaj i zato mu poklanjaju veliku pažnju kada ga zapaze. On im pruža obilje podataka o tome kako se planete formiraju, ali i šta se u tim planetama krije. Jer naučnici imaju neki uvid u unutrašnjost Zemlje, zatim u manjoj meri u unutrašnjost Meseca i Marsa, imaju neku grubu sliku o strukturi ostalih tela Sunčevog sistema, ali šta se nalazi u dalekim planetama – to zbilja ne mogu pouzdano da kažu. Do nekih zaključaka dolaze jedino oslanjajući se na svoje teorijsko znanje iz fizike i na teorijske proračune. 

A onda su zapazili ovo o čemu pričamo: isparavanje nekih planeta. Taj događaj u svemiru nije jako redak jer postoji ogroman broj planeta, ali je u većini slučajeva on nedostupan istraživačima zato što se radi o vrlo malim planetama koje sadašnji astronomski instrumenti jako teško uočavaju čak i kada su blizu nas.

Radi se o manjim planetama koje orbitiraju na kratkom rastojanju od matične zvezde. A objekti koji se kreću blizu matičnog tela se „plimski zaključaju“, tj. kreću se tako da su uvek okrenuti jednom istom svojom stranom prema odnosnom telu. Da podsetimo, isti je slučaj i sa našim Mesecom koji nam večno okreće  istu svoju stranu. 

Dakle, takve planete su osuđene da im se jedna strana pregreva i usijava, dok je suprotna smrznuta. Na strani planete koja je okrenuta zvezdi vremenom se razviju i vrlo visoke temperature, toliko visoke da se stene tope i isparavaju. Istovremeno na suprotnoj strani može da se formira vodeni led (zavisno od strukture planete). 

Na strani okrenutoj zvezdi stvara se sloj istopljenih stena, magma, čije isparavanje stvara prašnjavi oblak koji obavije planetu i stvori trag krhotina duž orbite po kojoj se planeta kreće. 

U ekstremnim slučajevima kada se radi o planeti male mase koja na malom rastojanju kruži oko velike zvezde koja snažno zrači planeta može da ispari čak i pre nego što očvrsne i to u roku od samo nekoliko hiljada godina. Mnogo češći je slučaj da planeta poživi milijardu i više godina dok joj zračenje zvezde lagano uništava njenu dnevnu stranu.

Ovo isparavanje pruža naučnicima uvid u unutrašnju strukturu posmatrane planete a na osnovu toga oni su u stanju da izvedu odgovarajuće zaključke od nastanku i evoluciji planete, pa i čitavog solarnog sistema. 

Sve ovo rezultat je vrlo malog broja osmatranja, čiste teorije i posebne simulacije koje, na osnovu različitih parametara, prave različite modele isparavanja planete. Cilj tih simulacija je utvrđivanje učestalosti isparavanja planeta. Simulacije rade sa različitim nivoima zračenja zvezde, različitim veličinama planeta, njihovim orbitalnim daljinama, sa podacima o  hemijskom sastavu planeta itd. 

Naravno, dalja istraživanja tek predstoje i istraživači mnogo računaju na osmatranja koje će obaviti svemirski teleskop Džems Veb. 

Više o ovome: Astronomy