<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 10. DEO
EGZOPLANETE POGODNE ZA ŽIVOT
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 12. DEO
SPEKTAR EKSTRATERESTRIJALNE PLANETE DAJE UVID U MOGUĆNOST ŽIVOTA NA NJOJ>>
Habitabilnost ekstrasolarnih planeta - S A D R Ž A J
U PROTOPLANETARNOM DISKU POSTOJE KOMPLEKSNI ORGANSKI MOLEKULI
Najnovija posmatranja teleskopa ALMA otkrila su da protoplanetarni disk, koji se nalazi oko mlade zvezde MWC 480 sadrži velike količine acetonitrila (CHCN), kompleksnog molekula sačinjenog od ugljenika. Oko zvezde ima toliko puno acetonitrila da bi sa njime mogli da se napune svi okeani na Zemlji. Ova zvezda je stara oko milion godina. U poređenju sa njom, Sunce je staro više od 4 milijardi godina. Naziv zvezde MWC 480 potiče iz Mount Wilson Catalog-a B i A zvezda, koje imaju sjajne linije vodonika u svojim spektrima. Ovaj kompleksni molekul i njegova jednostavnija verzija, cijanovodonična kisleina (HCN), pronađeni su u hladnim predelima protodiska formiranog oko mlade zvezde, u oblasti za koji astronomi veruju da je sličan Kajperovom pojasu - carstvu ledenih planetezimala i kometa u našem Sunčevom sistemu, iza orbite Neptuna.
SLIKA 01 Umetnička vizija zvezde MWC 480 sa protoplanetarnim diskom i organskim molekulima
Zvezda MWC 480, koja je skoro dvostruko masivnija od Sunca, nalazi se na oko 455 svetlosnih godina u pravcu oblasti u kojoj se formiraju zvezde u sazvežđu Bika. Disk oko nje se nalazi u veoma ranoj fazi razvoja, a nastao je od hladnog oblaka gasa i prašine. Istraživanja koja se sprovode ALMA, tek treba da otkriju jasan znak formacije planeta. Zanimljivo je i da je fotoelektrična apsorpcija ove zvezde deset puta veća, nego što se to očekivalo.
Astronomi već neko vreme znaju da su hladni, međuzvezdani oblaci veoma efikasne fabrike kompleksnih organskih molekula - uključujući i grupu molekula koje nazivamo cijanidi. Kako ti oblaci, tako i acetonitrili, su veoma značajni jer sadrže ugljenično-azotne veze, koje su ključne za nastanak amino kiselina, sastavnih delova proteina i života. Do sada je ostalo nejasno, da li ovi kompleksni organski molekuli nastaju i preživljavaju u dramatičnom okruženju oko tek formirane zvezde, u kome udarni talasi i radijacija lako mogu da raskinu hemijske veze.
SLIKA 02
Zahvaljujući ogromnoj osetljivosti teleskopa ALMA-teleskopa, iz ovih posmatranja astronomi mogu da vide da ovi molekuli preživljavaju i da se razvijaju. ALMA može da detektuje slab milimetarski signal koji emituju molekuli u svemiru. Za ove nedavna posmatranja, astronomi su koristili samo deo od ukupno 66 antena, kada je teleskop radio u konfiguraciji najniže rezolucije.
Ovi kompleksni organski molekuli koje je detektovala ALMA, su mnogo zastupljeniji nego što se to do sada otkrilo. To pokazuje da su protoplanetarni diskovi u stanju da stvore ove molekule u veoma kratkom roku. Upravo je ta brzina važna, kako bi se nadjačale spoljašnje sile koje bi inače pokidale ove molekule. Oni su takođe otkriveni u relativno mirnom delu diska, na udaljenosti od 4,5 do 15 milijardi kilometara od centralne zvezde. Tu je mesto gde se formiraju zvezde.
Tako astronomi pretpostavljaju da je verovatno da se organski molekuli u kometama i drugim ledenim telima, transportuju u okruženja pogodnim za nastanak života, pa se tako ne isključuje mogućnost da se na starijim planetama razvio neki oblik života.
SLIKA 03 Teleskopi ALMA( Atacama Large Millimeter Array)
Astrohemičari pretpostavljaju, da su se procesi obrazovanja organskih molekula odvijali u kosmičkim oblacima još pre nastanka naše Zemlje, a sada su radioastronomi pronašli novu organsku supstancu u interstelarnom prostoru, daleko od toplote neke zvezde. Ovo se interpretira kao indicija za to, da bi tamo takođe mogle da se nalaze aminokiseline. Tako je istražen i molekularni oblak Sagittarius B2. Ovaj ogroman oblak je poznat kao mesto rađanja zvezda i nalazi se u centru našeg Mlečnog puta, oko 27.000 svetlosnih godina udaljen od nas.
SGR B2 je omiljen cilj radioastronoma u potrazi za novim molekulima. Za posmatranja ove molekularne fabrike, astronomi su koristili takođe ALMA-teleskope u Čileu. Enormna osetljivost ovih teleskopa pronašla je signaturu molekula izo-policijanida, koja prestavlja spoj ugljanika, vodonika i azota. Traženje molekula u interstelarnom prostoru nije nova disciplina. Još u šezdesetim godinama prošlog veka, radioastronomi su počeli sa ovom potragom. Do sada su otkrivene oko 180 raznih molekularnih jedinjenja. Činjenica da je izo-propilcijanid otkriven, je veoma posebno otkriće, jer atomi ugljenika u ovom jedinjenju su tako poređani, da obrazuju grane i to je prvi put da je pronađen razgranat kompleksni molekul ugljenika u svemiru.
SLIKA 04 Molekularni oblak B2 u sazvežđu Strelac
Dok radioastronomi traže aminokiseline u interstelarnim oblacima, istraživači meteorita su ih već vredno sakupili. Više od 80 različitih vrsta su ekstrahirane aus nebeskog kamenja. Aminokiseline koje su nađene u meteoritima imaju sastav koji ukazuje na to da su nastali u interstelarnom medijumu. Tako je kasnije veliki broj ovih molekula sa meteoritima dospeo do raznih planeta. Međutim, iako su molekuli pronađeni u meteoritima veoma kompleksni, naučnici ipak nisu sigurni da li su oni možda prethodno nastali u interstelarnom prostoru, pre nego što su dospeli na površinu meteorita ili su nastali tek kasnije, unutar tog tela putem hidrotermalnih hemijskih procesa.
<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 10. DEO
EGZOPLANETE POGODNE ZA ŽIVOT
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 12. DEO
SPEKTAR EKSTRATERESTRIJALNE PLANETE DAJE UVID U MOGUĆNOST ŽIVOTA NA NJOJ>>
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
