Slika 1. Veoma zanimljiv i neobičan deo čuvene Orionove magline, oblasti u kojoj se rađaju nove zvezde. Grupa plavo – belih zvezda u levom delu slike predstavlja Orionov Trapez, otvoreno zvezdano jato mladih vrelih zvezda starih svega par miliona godina. Credit: ESO/H. Drass/ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)/A. Hacar

Novi podaci dobijeni posmatranjima teleskopskim nizom ALMA kao i drugim teleskopima nam donose do sada neviđeni, zapanjujući snimak mreže vlakana unutar Orionove magline. Iako su pomenuti detalji prikazani na slici vrućom crvenom bojom, u stvarnosti predstavljaju toliko hladnu sredinu da su je astronomi morali posmatrati teleskopima kakav je ALMA.

Prikazana zanimljiva i neobična slika predstavlja deo čuvene Orionove magline, tačnije oblasti u kojoj se rađaju nove zvezde i koji je od Zemlje udaljena nekih 1350 svetlosnih godina. Posmatranja pomenutim ALMA milimetarskim/submilimetarskim nizom zajedno sa trideset – metarskim IRAM teleskopom predstavljeni crvenom bojom su kombinovani u mozaik u nama bliskijoj infracrvenoj svetlosti posmatranu HAVK-I instrumentom ESO-ovog Veoma Velikog Teleskopa (plava boja na slici). Sjajne plavo – bele zvezde u gornjem levom uglu predstavljaju poznati Trapez (otvoreno zvezdano jato) sačinjen od mladih vrelih zvezda starih svega nekoliko miliona godina.

Tanana končasta struktura na slici predstavlja pramenove hladnog gasa i koja se stoga jedino može uočiti teleskopom u milimetarskom/submilimetarskom opsegu elektromagnetnog zračenja. Navedenu strukturu nemožemo posmatrati niti u vidljivoj svetlosti niti u infracrvenoj oblasti što praktično znači da je ALMA jedini instrument koji astronomima stoji na raspolaganju u cilju proučavanja. Gas, koji je jedva uočljiv i hladan postepeno se pod uticajem saopstvene gravitacije sažima i sve jače sabija dok ne nastane protozvezda, predhodnica buduće zvezde.

Istraživači uključeni u sakupljanju podatke iz kojih je načinjen snimak su proučavali pramenove gasa sa namerom da otkriju njihovu strukturu i povezanost sa maglinom. Koristeći se ALMA teleskopom, pokušali su da uoče tragove diazenylium[1] gasa. Tokom sprovedenog istraživanja, uočena je mreža načinjena od ukupno 55 gasna pramena.

Maglina Orion predstavlja planeti Zemlji najbliže izdašno zvezdano porodilište i prava je prilika za astronome da prouče najsićušnije detalje kako bi stekli što bolji uvid u rani period evolutivnog razvoja zvezda, odnosno kada su mlade zvezde stare svega par miliona godina.

Slika kombinuje ukupno 296 pojedinačnih skupova podataka dobijenih teleskopima ALMA i IRAM što sve zajedno predstavlja najdetaljniji mozaik neke oblasti u kojoj se stvaraju zvezde do sada u visokoj rezoluciji i koji zahvata područje elektromagnetnog spektra sve do milimetarskih talasnih dužina.

Prevod i adaptacija: Kočmaroš Laslo 01.04.2018.

Izvor

[1] Neorganski katjon N₂H⁺ koji je značajan za astronomiju kao prvi uočeni jon posmatran u nekom međuzvezdanom oblaku. Kasnije je ponovo uočavan u raznim međuzvezdanim sredinama i kao takav je postao veoma koristan jer daje astronomima informaciju o stepenu jonizacije posmatranog gasnog oblaka i o hemijskim reakcijama koje se odvijaju pri čemu predstavlja marker za neke druge molekule koje bi inače veoma teško mogli uočiti (kao što je molekul azota, N₂ na primer). Za više informacija