Svake sekunde negde u svemiru eksplodira jedna supernova. Ipak, neke masivne zvezde na kraju svog životnog veka mirno izdahnu umesto da eksplodiraju. Navedene zvezde se urušavaju usled gravitacionog kolapsa nestajući sa vidika ostavljajući za sobom jedino crnu rupu. Zvezda u nestajanju pod nazivom N6946-BH1 je bila 25 puta masivnija od našeg Sunca. Njen sjaj je počeo da slabi 2009-te godine. Konačno je 2015-te godine potpuno iščezla. Pažljivim procesom eliminacije zasnovanog na teleskopskim posmatranjima Velikog binokularnog teleskopa Large Binocular Telescope kao i svemirskih teleskopa Habl i Spicer ustanovljeno je da se pomenuta zvezda najverovatnije pretvorila u crnu rupu. Dešavanja vezana za zvezdu N6946-BH1 predstavlja mogući ishod završetka životnog veka zvezda najvećih masa.

Slika 1. Faze postepenog nestanka masivne zvezde i nastanak crne rupe. Umetnički prikaz, izvor slike: http://hubblesite.org

Astronomi su imali priliku da posmatraju kako se umiruća zvezda velike mase verovatno pretvara u crnu rupu. Posmatranje je rezultat zajedničkog rada Velikog binokularnog teleskopa[i] (VLT) i svemirskih teleskopa Habl i Spicer na posmatranju ostataka zvezde u nestajanju i konstatacije da je zvezda prosto nestala sa vidika.

Zvezda je mirno završila svoj životni vek umesto da eksplodira.

Posmatrana zvezda je bila dvadeset pet puta masivnija od Sunca i trebalo je da eksplodira kao veoma sjajna supernova. Umesto toga, zvezda se prosto ugasila i verovatno ostavila crnu rupu za sobom.

Posmatrani događaj urušavanja masivne zvezde u nama bliskoj galaksiji može objasniti zbog čega astronomi ređe vide supernove nastale od najmasivnijih zvezda, objašnjava Kristofer Kohanek profesor astronomije na Univerzitetu Ohajo, Sjedinjene države i jedan od vodećih stručnjaka u oblasti posmatračke kosmologije.

Procena je da se 30 procenata od ukupnog broja zvezda najvećih masa mirno urušava i pritom nastaje crna rupa bez potrebe da se pojavi i supernova.

"Uobičajeno je mišljenje da neka zvezda stvara crnu rupu jedino ako prođe fazu supernove" navodi Kohanek i naglašava da za najmasivnijih zvezde to nemora da važi i predstavlja verovatan razlog zbog čega mi i ne vidimo supernovu od najmasivnijih zvezda.

Među posmatranim galaksijama koje je tim astronoma predvođen Kohanekom posmatrao spada i spiralna galaksija NGC 6946. Navedena galaksija je udaljena od Zemlje 22 miliona svetlosnih godina nadimak joj je Vatromet galaksija iz razloga što se u njoj često pojavljuju supernove. Upravo je u toku eksplozija supernove SN 2017eaw otkrivena 14. maja 2017-te godine i koja je praktično u maksimumu sjaja[ii]. Za razliku od zvezde koja se pretvorila u navedene supernove, jedna zvezda pod nazivom N6946 – BH1 je počela da tamni 2009-te godine da bi 2015-te potpuno iščezla.

Praćenje navedene zvezde od strane LBT pretrage[iii] i izostanak supernove je privukao pražnju i u shrhu daljnjeg istraživanja uključeni su i svemirski teleskopi Habl i Specer da se utvrdi prisustvo potamnele zvezde i njeno stanje. Namena Spicera je bila da se eventualno detektuje infracrvena radijacija na poziciji zvezde i da se utvrdi da zvezda ipak postoji i da je sakrivena u oblaku prašine.

Sva daljnja posmatranja su bila negativna, odnosno zvezde jednostavno više nije bilo. Pažljivom eliminacijom mogućih uzroka došlo se do zaključka da je najverovatnije nastala crna rupa.

Prerano je tvrditi na osnovi navedenog istraživanja da sa preciznošću znamo stopu po kojoj masivne zvezde ispoljavaju izostanak supernove pri urušavanju ali Skot Adams, bivši student Univerziteta Ohajo i čije su doktorske studije bile deo istraživanja može dati prve procene.

"N6946 – BH1 je jedina do sada otkrivena neuspela supernova u našem sedmogodišnjem istraživanju. Tokom navedenog perioda, ukupno je evidentirano 6 normalnih supernovih u istoj galaksiji što predstavlja cifru od 10 do 30 procenata smrti masivnih zvezda bez pojave supernove" reči su Adamsa.

"To je samo deo odgovora na pravi uzrok ove pojave i predstavlja našu motivaciju da započnemo istraživanje koje objašnjava zbog čega se ne pojavljuju supernove kod smrti svih masivnih zvezda" dalje navodi Adams.

Najzanimljiviji deo studije predstavlja posledicu u istraživanju porekla masivnih crnih rupa, odnosno onih crnih rupa koje LIGO eksperiment detektuje putem gravitacionih talasa (LIGO je laserska interferometarska observatorija gravitacionih talasa).

Kako tvrdi profesor Kristof Stanek, koji je koautor studije, po našim shvatanjima nije neophodno da se masivne zvezde pretvore u supernove jer na taj način preostaje dovoljno materijala koji bi inače bio oduvan sa spoljašnjih omotača zvezde i od koga se zapravo formiraju masivne crne rupe reda veličine koji LIGO može da detektuje.

"Smatram da je mnogo izvesniji nastanak masivne crne rupe ukoliko izostaje pojava supernove" zaključuje profesor Stanek.

Izvor teksta: http://hubblesite.org 

[i] Veliki binokularni teleskop (VLT) je dvostruki optički teleskop interferometar (prečnik jednog ogledala 8,4 metara sa mogućnošću snimanja detalja jednog teleskopa prečnika 22,5 metara) i smešten je na planini Mt. Graham, Arizona, Sjedinjene države. Internacionalni projekat (USA, Nemačka i Italija).

[ii] tekst je objavljen 25.05.2017.

[iii] praćenje 27 obližnjih galaksija na rastojanju od 10 Mega parseka od Zemlje Velikim binokularnim teleskopom (VLT)