eso1547sr-latn — Foto izdanje

9. decembar 2015.

 

Spektakularni rezultat 360 miliona godina dugog kosmičkog sudara otkriven nam je, sa velikim brojem detalja, na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope - VLT) na Paranal opservatoriji. Među materijalom koji se sudara nalazi se i retka i misteriozna, mlada patuljasta galaksija. Ova galaksija dala je astronomima sjajnu mogućnost da nauče više o njoj sličnim galaksijama za koje se očekuje da su bile česte u ranom univerzumu, ali su uglavnom previše blede i daleke da bi bile posmatrane trenutno aktuelnim teleskopima.

NGC 5291, magloviti, zlatni oval koji dominira sredinom ove slike, predstavlja eliptičnu galaksiju koja se nalazi na oko 200 miliona svetlosnih godina od nas u sazvežđu Kentaura. Pre više od 360 miliona godina, NGC 5291 učestvovala je u dramatičnom i nasilnom sudaru sa drugom galaksijom koja je velikom brzinom jurišala ka njenom jezgru. Ovaj kosmički sudar doveo je do izbacivanja ogromnih tokova gasa u okolni svemir, koji je kasnije počeo da sija u vidu prstenaste formacije oko NGC 5291 [1].

Tokom vremena, materijal u ovom prstenu se sakupljao i kolapsirao u ogroman broj zvezdorodnih regiona i nekoliko patuljastih galaksija, prisutnih u vidu svetlo plavih i belih regiona rasutih oko NGC 5291 na ovoj novoj slici sa FORS instrumenta, koji se nalazi na VLT-u. Najmasivnija i najsjajnija grudva materijala, desno od NGC 5291, je jedna od ovih patuljastih galaksija pod imenom NGC 5291N.

Mlečni put, kao sve velike galaksije, formirao se kroz nagomilavanje manjih, patuljastih galaksija u ranim godinama univerzuma. Ove male galaksije - one koje su preživele samostalno do današnjeg dana, danas uglavnom sadrže izuzetno stare zvezde.

Međutim, NGC 5291N, kako se čini, ne sadrži stare zvezde. Detaljna posmatranja MUSE spektrografom [2] ukazuju na to da spoljašnji delovi galaksije imaju osobine koje se uglavnom povezuju sa formiranjem novih zvezda - ono što posmatramo nije u skladu sa trenutnim teorijskim modelima. Astronomi smatraju da bi ovi čudni aspekti galaksije mogli biti rezulat sudara gasa ogromne mase u datom regionu.

NGC 5291N ne izgleda kao tipična patuljasta galaksija, već sasvim suprotno, deli zapanjujući broj sličnosti sa grudvastim strukturama unutar mnogih galaksija u kojima se formiraju zvezde u dalekom univerzumu. Ove osobine čine datu galaksiju unikatnim sistemom u našem lokalnom svemiru i veoma bitnom laboratorijom za proučavanje ranih, gasom bogatih galaksija, koje su inače previše daleke da bi bile posmatrane detaljno trenutno raspoloživim teleskopima.

Ovaj neobični sistem je i ranije posmatran pomoću instrumenata koji se nalaze na zemlji, uključujući i ESO 3.6-metarski teleskop na La Sija opservatoriji [3]. Međutim, mogućnosti koje nude MUSE, FORS i Veoma veliki teleskop, tek sada su nam omogućili da odredimo istoriju i osobine NGC 5291N galaksije.

Buduća posmatranja, uključujući i ona sa ESO Evropskog esktremno velikog teleskopa (E-ELT), omogućiće astronomima da dalje ispitaju ovu patuljastu galaksiju i njene preostale misterije.

[4]

	Okolina galaksije u sudaru NGC 5291 Spektakularni rezultat 360 miliona godina dugog kosmičkog sudara otkriven nam je, sa velikim brojem detalja, na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope - VLT) na Paranal opservatoriji. Među materijalom koji se sudara nalazi se i retka i misteriozna, mlada patuljasta galaksija. Ova galaksija dala je astronomima sjajnu mogućnost da nauče više o njoj sličnim galaksijama za koje se očekuje da su bile česte u ranom univerzumu, ali su uglavnom previše blede i daleke da bi bile posmatrane trenutno aktuelnim teleskopima. Autorska prava: ESO
	Galaksija u interakciji NGC 5291 u sazvežđu Kentaura Ova mapa pokazuje lokaciju interagujućeg galaktičkog sistema NGC 5291 u sjajnom južnom sazvežđu Kentaura. Većina zvezda vidljivih golim okom na vedrom noćnom nebu su prikazane, a lokacija galaksije je označena crvenim krugom. NGC 5291 se može videti kao razmrljana tačka slabog sjaja kroz veći amaterski teleskop. Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope
	Širokougaoni pogled na okolinu galaksije NGC 5291 koja je u interkaciji Ovaj širokougaoni kadar prikazuje nebo oko galaksije NGC 5291. Ovaj sistem je interagovao sa drugim galaksijama i okružen je ostacima rasutog materijala od ranijih sudara. Deo ovog materijala je formirao patuljaste galaksije bogate mladim zvezdama. Ova slika je napravljena pomoći slika sa DSS2 (engl. Digitized Sky Survey 2). Vidljive su i mnoge druge galaksije. Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin
	Slika okoline galaksije u interakciji NGC 5291 (obeležena) Spektakularni rezultat 360 miliona godina dugog kosmičkog sudara otkriven nam je, sa velikim brojem detalja, na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope - VLT) na Paranal opservatoriji. Među materijalom koji se sudara nalazi se i retka i misteriozna, mlada patuljasta galaksija. Ova galaksija dala je astronomima sjajnu mogućnost da nauče više o njoj sličnim galaksijama za koje se očekuje da su bile česte u ranom univerzumu, ali su uglavnom previše blede i daleke da bi bile posmatrane trenutno aktuelnim teleskopima. Autorska prava: ESO

Beleške

[1] NGC 5291 trenutno interaguje, ali "nežnije" sa MCG-05-33-005 — Školjka galaksijom — neobičnom galaksijom u obliku zareza koja se poput pijavice "zakačila" za veoma sjajno jezgro NGC 5291 galaksije.

[2] NGC 5291N ja posmatrana zahvaljujući integralnoj spektrografiji tokom prvog naučnog verifikacionog perioda MUSE instrumenta. Spektrografija integralnog polja podrazumeva sakupljanje spektara u svakoj tački neba, čime se obezbeđuje trodimenzionalna slika mete. MUSE posmatranja su otkrila neočekivanu emisiju kiseonika i vodonika na periferiji NGC 5291N.

[3] NGC 5291 je proučavana zahvaljujući ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji 1978. godine. Ova posmatranja su otkrila velike količine materijala u međuzvezdanom prostoru oko galaksije, za koji sada znamo da predstavlja zvezdorodne regione i nekoliko patuljastih galaksija koji se stvaraju kolapsom gasovitog prstena oko galaksije.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju;
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu: “Ionization processes in a local analogue of distant clumpy galaxies: VLT MUSE IFU spectroscopy and FORS deep images of the TDG NGC 5291N”, autora J. Fensch et al., koji će biti objavljen u časopisuAstronomy & Astrophysics.

Tim čine: J. Fensch (Laboratoire AIM Paris-Saclay, CEA/IRFU/SAp, Universite Paris Diderot, Gif-sur-Yvette, France [CEA]), P.-A. Duc (CEA) , P. M. Weilbacher (Leibniz-Institut für Astrophysik, Potsdam, Germany), M. Boquien (University of Cambridge, United Kingdon; Universidad de Antofagasta, Antofagasta, Chile) and E. Zackrisson (Uppsala University, Uppsala, Sweden).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Naučni rad
• Slike ESO-ovog Veoma velikog teleskopa
  

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Jérémy Fensch
Laboratoire AIM Paris-Saclay, CEA/IRFU/SAp, Universite Paris Diderot
Gif-sur-Yvette, France
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1547.