eso1536sr-latn — Foto izdanje

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1536.

Patuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Galaksija sa slike mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, što je čini interesantnim objektom za proučavanje kako formacije zvezda, tako i galaksija u ranom svemiru. Međutim, s obzirom na slabašan sjaj koji sa nje potiče, proučavanje ovog objekta nije ni malo lak zadatak.

Patuljasta galaksija Vajar predstavlja patuljastu, sfernu galaksiju i jedna je od 14 satelistkih galaksija koje se nalaze i orbiti oko Mlečnog puta [1]. Ovi galaktički pratioci nalaze se blizu Mlečnog puta, u produženom halou, koji se proteže daleko van spiralnih kraka naše Galaksije. Kao što ime sugeriše, galaksija se nalazi u južnom sazvežđu Vajar, na oko 280 000 svetlosnih godina od Zemlje. Uprkos maloj udaljenosti od Mlečnog puta, ova galaksija otkrivena je tek 1937. godine, s obzirom na to da su njene zvezde slabog sjaja i rasute širom neba.

Iako ovu galaksiju nije bilo lako otkriti, jedna je od prvih patuljastih galaksija koje su pronađene u orbiti oko Mlečnog puta. Tanušni oblik galaksije intrigirao je astronome u vreme otkrića, međutim one danas igraju veoma bitnu  ulogu u razotkrivanju prošlosti svemira.

Smatra se da je Mlečni put, kao i sve velike galaksije, nastao spajanjem manjih tokom ranog perioda svemira. Ako takve galaksije i danas postoje, trebale bi da sadrže mnogo starih zvezda. Patuljasta galaksija Vajar se uklapa u opis promordijalne galaksije zahvaljujući velikom broju prastarih zvezda koje se mogu videti na ovoj slici.

Astronomi mogu da odrede starost zvezda u galaksiji jer svetlost koja polazi sa njih ukazuje na malu količinu teških hemijskih elemenata. Ovakvi teški elementi se se više nakupljaju u galaksijama sa svakom sledećom generacijom zvezda. Nizak nivo teških elemenata iz tog razloga ukazuje na to da je prosek godina zvezda u ovoj galaksiji veoma visok.

Broj starih zvezda u galaksiji Vajar čini je primarnom metom za proučavanje najranijih perioda formacije zvezda. U nedavnoj studiji, astronomi su sakupili sve dostupne podatke oovom objektu kako bi kreirali do sada najprecizniji istorijski pregled formacije zvezda za jednu patuljastu sfernu galaksiju. Ova analiza otkrila je dve različite grupe zvezda u galaksiji. Prva,dominantnija grupa predstavlja stariju populaciju koja ima manjak teških elemenata. Druga, manja populacija,s  druge strane je bogata težim elementima. Kao što mladi ljudi hrle kad gradskim centrima, tako je i ova populacija mladih zvezda skoncentrisana u blizini galaktičkog centra.

Zvezde patuljastih galaksija kao što je Vajar mogu da prikažu istoriju kompleksne formacije zvezda. Ali kako su ove patuljaste galaksije bile izolovane jedna od druge i nisu interagovale milijardama godina, svaka kolekcija zvezda imala je sebi jedinstven evolucioni put. Proučavajući sličnosti u prošosti patuljastih zvezda i objašnjavajući poneke razlike, pomoći će nam da objasnimo razvojni put svih galaksija, od najneobičnijih patuljastih, do najvećih spiralnih. Astronomi zaista imaju mnogo toga da nauče od stidljivih komšija Mlečnog puta.

Beleške

[1] Ne treba mešati ovu galaksiju slabašnog sjaja sa mnogo sjajnijom galaksijom Vajara (NGC253) u istom sazvežđu.

	Patuljasta galaksija Vajar Patuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Ova galaksija mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, ali i dosta manje sjajna, te na ovoj slici izgleda kao bledunjavi oblak od zvezda. Autorska prava: ESO
	Položaj patuljaste galaksije Vajar Ova mapa prikazuje bledunjavo sazvežđe južnog neba Vajar. Sve zvezde koje je moguće videti golim okom na nebu prikazane su ovde, a položaj patuljaste galaksije Vajar označen je crvenim kružićem. Iako je u komšiluku, ovu galaksiju je dosta teško uočiti. Otkrivena je tek 1937. godine na fotografskim pločama. Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope
	Širokougaoni snimak neba u okolini patuljaste galaksije Vajar Ovaj snimak neba oko patuljaste galaksije Vajar nastao je iz podataka nastalih u okviru programa Digitized Sky Survey 2. Galaksiju možete videti kao mali, jedva uočljiv oblak u blizini centra slike. Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa
• Slike sa MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1536.