eso1525sr-latn — Naučno saopštenje

Mesje 87 progutala čitavu galaksiju tokom poslednjih milijardu godina

25. jun 2015.

Najnovije opservacije sprovedene sa ESO Veoma velikim teleskopom otkrile su da je džinovska galaksija Mesje 87 progutala čitavu galaksije srednje veličine tokom poslednjih milijardu godina. Po prvi put, tim astronoma je bio u prilici da prati kretanja 300 sjajnih planetarnih maglina kako bi pronašao jasan dokaz ovog događaja, ali je pronašao i dokaz o postojanju viška sjaja koji je preostao od galaksije-žrtve.

Astronomi pretpostavljaju da galaksije rastu tako što gutaju manje galaksije. Ali, uglavnom je teško naći dokaz koji će ovo potvrditi – kao što bi se prosuta čaša vode u jezero brzo stopila sa okolnom vodom, tako se i zvezde u manjoj galaksiji stapaju sa veoma sličnim zvezdama veće galaksije.

Međutim, sada je tim astronoma koji predvodi PhD studentkinja Alesia Longobardi sa Maks Plank instituta zaekstraterestričku fiziku u Garhingu, Nemačka, je primenio veoma lukav posmatrački trik kako bi pokazao da se obližnja eliptična galaksija Mesje 87 spojila sa manjom galaksijom tokom poslednje milijarde godina.

"Ovaj rezultat direktno pokazuje da velike, sjajne strukture u svemiru i dalje rastu  - galaksije još nisu prestale da rastu!" primećuje Alesja Longobardi. "Veliki deo spoljašnjeg dela haloa galaksije Mesje 87 izgleda duplo sjajnije u poređenju sa situacijom kada sudara ne bi bilo."

Mesje 87 se nalazi u centru jata galaksija Device. Predstavlja ogromnu loptu zvezda, sa ukupnom masom od milion miliona masa Sunca i nalazi se na udaljenosti od 50 miliona svetlosnih godina.

Umesto da posmatraju sve zvezde u galaksiji Mesje 87 - gde boravi bukvalno preko milijardu zvezda, koje su pritom suviše bledunjave da bi se posmatrale pojedinačno - tim astronoma je posmatrao planetarne magline, sjajne ljušture starih zvezda [1]. S obzirom da ovi objekti sjaje veoma intezivno u određenoj nijansi akvamarin zelene, mogu biti lako razlučene od ostalih zvezda koje ih okružuju. Detaljne opservacije svetlosti uz pomoć moćnog spektrografa takođe su otkrile znake kretanja [2].

Kao što vodu iz čaše ne možete više da vidite jednom kad je prospete u jezero - ali možete da primetite uzburkanost površine vode jezere ili neke druge znake poremećaja - kretanja planetarnih maglina, izmereno FLAMES spektrografom sa Veoma velikog teleskopa, ukazuje na spajanje dve galaksije u prošlosti.

"Ono što gledamo je jedan nedavni događaj akrecije kada je galaksije srednje veličine propala kroz centar galaksiej Mesje 87, a kao posledica snažnih gravitacionih plimskih sila, njene zvezde su se sada rasule po površini 100 puta većoj od originalne veličine galaksije!", dodaje Ortvin Gerhard, šef grupe za dinamiku na Maks Plankovom institutu za ekstraterestričku fiziku u Garhingu, Nemačka, i koautor ove studije.

Tim je takođe veoma pažljivo posmatrao distribuciju zračenja u spoljašnjim delovima Mesje 87 i pronašao je dokaze o postojanju viška svetlosti koji potiče od zvezda u galaksiji koje su izvučene iz nje. Opservacije su takođe pokazale i da je manja galaksija donela mnogo mlađih, plavljih zvezda u Mesje 87. Pretpostavlja se da je verovatno bila spiralna galaksija u kojoj su se stvarale zvezde.

"Veoma smo uzbuđeni što smo u mogućnosti da identifikujemo zvezde koje su se rasule po halou galaksije, na površini od stotinu hiljada svetlosnih godina - a da i dalje budemo u prilici da iz njihovih brzina zaključimo da pripadaju istim strukturama. Zelene planetarne magline su igle i plaštu zlatnih zvezda. Ali, ove retke igle su ključ za razumevanje šta se dogodilo zvezdama", zaključuje ko-autor rada Magda Arnaboldi (ESO, Garhing, Nemačka).

	The huge halo around giant elliptical galaxy Messier 87 appears on this very deep image. An excess of light in the top-right part of this halo, and the motion of planetary nebulae in the galaxy, are the last remaining signs of a medium-sized galaxy that recently collided with Messier 87. The image also reveals many other galaxies forming the Virgo Cluster, of which Messier 87 is the largest member. In particular, the two galaxies at the top right of the frame are nicknamed "the Eyes". Autorska prava: Chris Mihos (Case Western Reserve University)/ESO
	The red and blue dots mark the position of the planetary nebulae whose motion revealed that Messier 87 has recently been struck by another, smaller galaxy, which has now fully merged with it. Those marked in red are moving away from us, and the blue ones toward us with respect to the galaxy as a whole. Autorska prava: A. Longobardi (Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik)/C. Mihos (Case Western Reserve University)/ESO
	This chart shows the position of giant galaxy Messier 87 in the constellation of Virgo (The Virgin). The map shows most of the stars visible to the unaided eye under good conditions. Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope

 

Beleške

[1] Planetarne magline se formiraju kada se zvezde poput Sunca primaknu kraju svog života, a emituju veliki deo svoje energije u samo nekoliko spektralnih linija, a one najsjajnije u zelenom delu spektra. Zahvaljujući ovome, one su jedine pojedinačne zvezde čija kretanja mogu da se izmere u galaksiji Mesje 87, na udaljenosti od 50 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

[2] Ove planetarne magline su bez obzira na sve i dalje jedva uočljive i zahtevaju celokupnu snagu Veoma velikog teleskopa kako bi ih proučavali: svetlost emitovana sa tipične planetarne magline koja pripada Mesje 87 galaksiji jednaka je sijalici od 60 W na Veneri, kada bismo je posmatrali sa Zemlje.

Kretanje planetarnih maglina duž linije vizure ka ili od Zemlje, dovodi do pomeraja u spektralnim linijama koje su posledica Doplerovog efekta. Ova pomeranja se mogu meriti veoma precizno uz pomoć osetljivih spektrografa, a na taj način se može saznati vrednost brzine magline.

Više informacija

Ovo istraživanej predstavljeno je u radu: “The build-up of the cD halo of M87 — evidence for accretion in the last Gyr”, autor A. Longobardi et al., koji je objavljen u časopisu Astronomy & Astrophysics Letters25. juna 2015. godine.

Rad je takođe predstavljen  na godišnjoj konferenciji European Astronomical Society, EWASS 2015, koja se održava na La Laguna na Tenerifima u isto vreme.

Tim čine: of A. Longobardi (Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik, Garching, Germany), M. Arnaboldi (ESO, Garching, Germany), O. Gerhard (Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik, Garching, Germany) i J.C. Mihos (Case Western University, Cleveland, Ohio, USA).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Naučni rad
• Slike teleskopa VLT

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Alessia Longobardi
Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 30000 3022
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Magda Arnaboldi
ESO
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6599
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ortwin Gerhard
Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 30000 3539
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1525.