eso1516sr-latn — Naučno saopštenje

VLT i „Habl” opservatorije pokazuju kako se proces stvaranja zvezda prvo gasi u jezgrima eliptičnih galaksija

16. april 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1516.

Astronomi su po prvi put pokazali kako su skupine zvezda u „mrtvim galaksijama” zamrle milijardama godina ranije. Veoma veliki teleskop ESO-a i,,Habl” (NASA/ESA) su otkrili da nakon tri milijarde godina posle Velikog praska ove galaksije i dalje stvaraju zvezde na svojim spoljnim stranama, dok to više ne čine u unutrašnjim delovima. Izgleda da je gašenje procesa stvaranja zvezda počelo u jezgrima galaksija i onda se proširilo na njene spoljne delove. Rezultati će biti objavljeni 17. aprila 2015. godine u časopisu Science.

Najveća astrofizička misterija zasniva se na tome kako velike stabilne eliptične galaksije, tipične za savremeni univerzum, gase  nekad svoje vrlo brze procese stvaranja zvezda. Takvi zvezdani kolosi, obično zvani sferoidima zbog svog oblika, obično se sastoje od zvezda koje su deset puta gušće smeštene u centralnim delovima galaksije nego što to slučaj sa Mlečnim putem, našom galaksijom. Takođe, njihova masa je deset puta veća od mase galaksije u kojoj se nalazi naša planeta.

Astronomi nazivaju ovakve galaksije crvenim i zamrlim zato što se one sastoje od širokog dijapazona starih crvenih zvezda i zato što im nedostaju plave zvezde. Takve galaksije ne pokazuju znake formiranja novih zvezda.

Procenjena starost samih zvezda ukazuje na to da su njihove galaksije prestale da stvaraju nove zvezde pre deset milijardi godina. Prestanak stvaranja novih zvezda se dogodio kada je proces njihovog nastajanja u univerzumu bio na vrhuncu i kada su ostale galaksije formirale svoje zvezde dvadeset puta brže nego što to čine danas.

"Veliki mrtvi sferoidi se sastoje od polovine zvezda koje je univerzum stvorio tokom svog postojanja”, kazao je Sandro Takela sa ciriškog ETH-a, jedan od glavnih autora ovog rada. „Mi ne možemo da tvrdimo da razumemo kako se univerzum razvijao i postao ono što danas jeste ukoliko ne razumemo zašto su te galaksije takve kakve jesu."

Takela je sa svojim kolegama ispitao ukupno 22 galaksije koje su različitih masa i koje su nastale oko tri milijarde godina nakon Velikog praska[1]. Instrument SINFONI koji se nalazi na ESO Veoma velikom teleskopu je prikupio snimke ovih galaksija pokazujući precizno gde su one stvarale svoje zvezde. SINFONI može da obavi precizna merenja udaljenih galaksija zahvaljujući sistemu adaptivne optike koji onemogućava dobijanje mutniih snimke koji su posledica uticaja Zemljine atmosfere.

Istraživači su takođe koristili teleskop „Habl” (NASA/ESA) kako bi posmatrali ove galaksije služeći se prednostima njegovog položaja u svemiru jer se nalazi iznad remetilačke atmosfere naše planete. WFC3 kamera teleskopa  „Habl” je napravila infracrvene snimke koji pokazuju prostorni raspored starih zvezda u okviru galaksija koje stvaraju nove zvezde.

„Ono što je neverovatno jeste činjenica da je sistem adaptivne optike  koji poseduje SINFONI u velikoj meri uklonio atmosferske efekte i doneo informaciju o mestu stvaranja novih zvezda, a to je učinjeno istom preciznošću kojom  „Habl” donosi snimke raspoređivanja zvezdane mase”, zaključila je Marsela Karolo koja je takođe sa ETH-a i koja je učestvovala u ovom istraživanju.

Prema najnovijim podacima, najveće galaksije zadržavaju stabilan broj zvezda koje stvore na svojim spoljnim stranama. U njihovim natrpanim i usto zbijenim jezgrima stvaranje novih zvezda je već prestalo.

„Najnovija priroda procesa prestanka formiranja novih zvezda u masivnim galaksijama će ukazati na mehanizme koji se nalaze u pozadini toga, o čemu su astronomi dugo vodili raspravu”, tvrdi Alvio Renzini iz Opservatorije u Padovi, dela Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku.

Po vodećoj teoriji materija od kojih nastaju zvezde bivaju raznesene naletima energije koji oslobađa supermasivna crna rupa iz centra galaksije koja postepeno proždire materiju. Drugu ideju predstavlja sveži gas koji prestaje da prožima galaksiju ostavljajući je bez dovoljno snage da stvara nove zvezde i takva galaksija postepeno postaje umrtvljeni crveni sferoid.

"Postoji mnogo različitih teoretskih pretpostaviki o fizičkim mehanizmima koje vode do odumiranja masivnih sferoida”, kaže ko-autor Nataša Forster Šrejber sa Instinuta za ekstraterestrijalnu fiziku „Maks Plank” u nemačkom gradu Garhingu. „Otkriće gašenja procesa stvaranja zvezda koje počinje u centralnim delovima i proširuje se na spoljne delove galaksije je važan iskorak u shvatanju zašto univerzum izgleda ovako kako izgleda danas.

[2]

Beleške

[1] Univerzum je star oko 13,8 milijardi godina, tako da su galaskije koje Takela proučava sa kolegama stare oko deset milijardi godina.

[2] Tekst je preveo Nikola Radulović.

Više informacija

Istraživanje je prezentovano u radu “Evidence for mature bulges and an inside-out quenching phase 3 billion years after the Big Bang” by S. Tacchella et al.,objavljenom u časopisu Science 17. aprila 2015. godine.

Tim čine: Sandro Tacchella (ETH Zurich, Switzerland), Marcella Carollo (ETH Zurich), Alvio Renzini (Italian National Institute of Astrophysics, Padua, Italy), Natascha Förster Schreiber (Max-Planck-Institut für Extraterrestrische Physik, Garching, Germany), Philipp Lang (Max-Planck-Institut für Extraterrestrische Physik), Stijn Wuyts (Max-Planck-Institut für Extraterrestrische Physik), Giovanni Cresci (Istituto Nazionale di Astrofisica), Avishai Dekel (The Hebrew University, Israel), Reinhard Genzel (Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik and University of California, Berkeley, California, USA), Simon Lilly (ETH Zurich), Chiara Mancini (Italian National Institute of Astrophysics), Sarah Newman (University of California, Berkeley, California, USA), Masato Onodera (ETH Zurich), Alice Shapley (University of California, Los Angeles, USA), Linda Tacconi (Max-Planck-Institut für Extraterrestrische Physik, Garching, Germany), Joanna Woo (ETH Zurich) i Giovanni Zamorani (Italian National Institute of Astrophysics, Bologna, Italy).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike teleskopa VLT

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sandro Tacchella
ETH Zurich
Zurich, Switzerland
Tel.: +41 44 633 6314
Mob.: +41 76 480 7963
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Marcella Carollo
ETH Zurich
Zurich, Switzerland
Tel.: +41 797 926 581
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1516.