20. avgust 2014.    Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1425.

Najnovija slika koju je snimila Wide Field Imager kamera, sa La Sija opservatorije u Čileu, prikazuje dva dramatična regiona u kojima se rađaju zvezde u južnom delu Mlečnog puta. U prvom regionu, sa leve strane, dominira zvezdano jato NGC 3603, koje se nalazi 20 000 svetlosnih godina od nas u spiralnom kraku naše galaksije Mlečni put, koji nazivamo Karina-Strelčev krak. Drugi objekat, sa desne strane, predstavlja skupinu sjajnih oblaka gasa, poznatih kao NGC 3576, koji leže na duplo manjoj udaljenosti do Zemlje.

NGC 3603 je veoma sjajno zvezdano jato i poznato je po tome što ima najveću koncentraciju masivnih zvezda koja je do sada bila otkrivena u našoj Galaksiji. U centru se nalazi višestruki sistem Volf-Rajet zvezda, poznat i kao HD 97950. Volf-Rajet zvezde se nalaze u poodmaklim fazama evolucije, a život započinju masom koja je oko 20 puta veća od Sunčeve. Ali, uprkos svojoj ogromnoj masi, one odbacuju veliki deo materije zbog veoma intezivnih zvezdanih vetrova, koje raznose površinu zvezde u okolni prostor brzinom od nekoliko milion kilometara na čas -svojevsrno brzinsko gubljenje kilograma kosmičkih razmera.

NGC 3603 je područje u kojem se veoma aktivno stvaraju nove zvezde. Rađaju se u mračnim i neprozračnim predelima svemira, uglavnom skrivene od pogleda. Ali kako mlade zvezde postepeno počinju da sijaju i da račšišćavaju svoje gnezdo, postaju vidljive i u okolnoj materiji stvaraju sjajne oblake, poznate još i kao HII regioni. Ovi regioni sjaje zbog interakcije ultraljubičastog zračenja koje potiče sa mladih zvezda i oblaka vodoničnog gasa. Mogu se prostirati i do nekoliko stotina svetlosnih godina u prečniku, a HII region koji okružuje NGC 3603 je poseban po tome što se smatra najmasivnijim u celoj Galaksiji.

Džon Heršel je prvi posmatrao ovo jato 14. marta 1834. godine, tokom svoje trogodišnje ekspedicije na kojoj je sistematski pretraživao južno nebo nedaleko od Kejptauna. Opisao ga je kao izuzetan objekat i smatrao je da je zbijeno zvezdano jato. Kasnije studije su pokazale da nije zbijeno, staro jato, nego mlado i otvoreno i to jedno od najbogatijih.

NGC 3576, na desnoj strani slike, se takođe nalazi u kraku Karina-Strelac u Mlečnom putu. Ono je locirano oko 9000 svetlosnih godina od Zemlje – mnogo nam je bliže od jata NGC 3603, ali prividno izgleda kao da se nalazi pored na nebu.

NGC 3576 je takođe poznata po dva zakrivljena objekta, koja podsećaju na ovnovske rogove. Ovi čudnovati filamenti su rezultat zvezdanih vetrova sa mladih, vrelih zvezda, iz centralnog dela magline, koji su razneli prašinu i gas ka spoljašnjim delovima i to stotinama svetlosnih godina daleko. Dve tamne silutete poznate kao Bokove globule takođe su vidljive u prostranom kompleksu maglina. Tamni predeli u gornjem delu magline su potencijalno nova mesta na kojima će se u budućnosti rađati mlade zvezde.

Džon Heršel je otkrio i NGC 3576, davne 1834. godine – u godini koja je posebno bila produktivna za ovog engleskog astronoma.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike jata NGC 3603 sa teleskopa VLT
• Još neki snimci jata NGC 3603
• Slike MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa
• Druge slike snimljene uz pomoć MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa
• Slike La Sija opservatorije

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany

Tel.: +49 89 3200 6655
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1425.