ZA PET milijardi godina, kažu astronomi, Sunce i Zemlja će – zajedno sa svim ljudima ako ih uopšte bude u solarnom sistemu – dakle, svi ćemo biti stanovnici „Mlečnomede“, tvorevine koja će nastati nakon silovitog sudara Mlečnog puta i naše prve komšinice, džinovske galaksije Andromede.
Svaki brižni Zemljanin koji drži do sebe prvo se oznoji, a onda zapita kakva li će biti sudbina našeg sistema u jednom takvom sudaru. „Trenutno živimo u predgrađu Mlečnog puta, i vrlo je verovatno da ćemo nakon sudara biti izbačeni još dalje,“ izjavio je Th omas J. Cox sa Harvard–Smitsonijanovog centra za astrofi ziku iz Masačusetsa. Cox i njegov kolega Avi Loeb su ovo zaključili nakon što su izveli jednu kolosalnu kompjutersku simulaciju sudara galaksija, kojom prilikom su koristili 2,6 miliona čestica koje su predstavljale i običnu u tamnu materiju u obe galaksije.
Mlečni put
Naša galaksija pripada jednoj grupi od oko 40 uglavnom manjih galaksija od naše, koje se, vezane uzajamnim gravitacionim nitima, vrte okolo po našem vasionskom komšiluku. U toj grupi dve daleko najveće su Mlečni put i Andromeda (M31), koje su uzajamno udaljene oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Ali te dve galaksije jure jedna ka drugoj brzinom od oko 120 kilometara u sekundi.
Uz pomoć svog modela, Cox i Loeb su posmatrali gravitacionu koreografi ju dveju galaksija u trajanju od 10 milijardi sledećih godina. Njihovi rezultati su pokazali da će za svega 2 milijarde godina dve galaksije proći jako blizu pored druge, dakle u vreme kada će naše Sunce još uvek postojati. Tada će neverovatne gravitacione sile početi da razvlače i razaraju sadašnju strukturu galaksija, izbacujući dugačke repove zvezda i međugalaktičkih gasova.
Velika galaksija u Andromedi, detalj. Foto: Boštajn Skuk
Potom će se razigrani duet rastaviti, ali ne za dugo, jer će se ponovo zagrliti 1,5 milijardi godina kasnije, a treći put 5 milijardi godina kasnije. Nova galaksija, koju je Loeb nazvao Miklomeda, ličiće pre na jednu klasičnu eliptičnu galaksiju, nego na skoro spiralnu na koju danas liče i Andromeda i Mlečni put.
Sunce će skoro sigurno biti direktni učesnik u ovoj kataklizmi, zajedno sa svojim planetama. Da bi otkrili šta bi konkretno moglo da se dogodi Suncu, Loeb i Cox su pratili sudbinu svih zvezda koje danas dele istu orbitu oko središta Mlečnog puta kao Sunce, nekih 26.000 svetlosnih godina od centra.
Simulacije su pokazale da će Sunce biti izbačeno još dalje u dubine galaktičkog predgrađa nego što je danas, sa 67% šansi da bude šutnuta na više od 65.000 svetlosnih godina od Mlečnomedinog središta. Takođe, ima samo oko 3 posto šansi da Sunce bude poremećeno prilikom drugog predviđenog prolaska Andromede. „Tada će konačno biti moguće na noćnom nebu videti Mlečni put kao spiralu [jes’ kad bi imao ko da gleda],“ kaže Loeb. Iako nas ovaj sudar čeka tek za 5 milijardi godina, prema Johnu Dubinskom sa Univerziteta Toronto iz Kanade, koji je stvorio zanimljivu animaciju, u poslednjih 5–6 godina je poraslo interesovanje za našu sudbinu. „Siguran sam da će novi podaci samo podgrejati čitavu priču,“ smatra on.
Međutim, interesantno je da on smatra da je konačna sudbina Sunca još uvek daleko od sigurnog. Postoje mnogi mogući modeli današnje distribucije materije u dvema galaksija, što može radikalno da utiče na fi nalni položaj naše zvezde. Još jedan uticajni faktor je tzv. transverzalno (bočno) kretanje Andromede po nebu, koje do sada nikada nije direktno mereno.
Srodni linkovi:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
