13.9.2023. 

Iz daljine gledano naša galaksija, Mlečni put, izgleda ovako. To je Velika galaksija u Andromedi i vidimo je na snimku Ljubinka Jovanovića iz Kranjske Gore.

Iz daljine gledano naša galaksija, Mlečni put, izgleda kao Velika galaksija u Andromedi koju ovde vidimo na snimku Ljubinka Jovanovića iz Kranjske Gore. Po mnogo čemu ona je slična je našoj. Spiralna je, ima lepo izvajano, mada ne jako naglašeno jezgro, pa čak ima u svojoj blizini i manju galaksiju poput Velikog Maglanovog oblaka koji prati našu galaksiju. Ne možemo iz daljine da vidimo Mlečni put (mada postoje neke simulacije njegovog verovatnog izgleda) pa astronomi sa dubokim zanimanjem gledaju galaksiju u Andromedi. Njena sudbina i njena svojstva govore nešto i o našoj galaksiji.

Mlečni put je inače velika i moćna galaksija. Od pedesetak galaksija Lokalnog jata, Mlečni put je druga najveća, posle pomenute Andromedine. I vrlo je stara, gotovo koliko i sam univerzuma. Najstarije zvezde Mlečnog puta su se upalile možda samo nekoliko stotina miliona godina nakon nastanka univerzuma. Neki računi pokazuju da je Mlečni put star 13,6 milijardi godina. 

Naša glaksija kako izgleda slikano izvan nje. 

U tako dugom periodu svašta se sa galaksijom događalo, a neke tajne njene evolucije polako otkrivaju astronomski forenzičari. 

Ono što se zna jeste da je Mlečni put imao burnu istoriju, ispunjenu sudarima sa okolnim galaksijama. Uostalom nebo je puno takvih događaja: galaksije se sudaraju, prolaze jedna kroz drugu i ponovo sudaraju, krive, izvijaju sve dok se ne smire poput dva talasa koji udare jedan u drugi i na kraju se izravnaju. Naravno, u tako minornom vremenskom periodu kakav je vek čoveka, pa čak i čitave ljudske civilizacije, duboko nebo izgleda kao da je zaleđeno i nepromenljivo. Ali posmatrano kosmičkim vremenskim periodima, ono vri.

Zna se da će Mlečni put za koju milijardu godina doživeti sudar sa galaksijom u Andromedi, ali i sa nekim okolnim pratiocima. Poznata je snaga gravitacije galaksija, poznata su njihova kretanja i iz toga se sa velikom sigurnošću može predvideti njihov budući kolaps. To je, međutim, budućnost. Ali danas su astronomi, izučavajući strukturu Mlečnog puta, u stanju da zapaze neke detalje koji svedoče i o proteklim sudarima. Uspevaju da otkriju davne ožiljke burnih vremena. Naša galaksija, kao ogromna i masivna, proždire sve one koje joj se primaknu. Ulovi ih svojom gravitacijom u zamku i polako usisava. Tako se ona uvećava i goji. Astronomi taj proces slikovito opisuju kao galaktički kanibalizam.

U studiji objavljenoj u Naturi, a koju prenosi Astronomy, naučnici smatraju da je centralna struktura Mlečnog puta sastavljena od stranih zvezda, onih koje su nastala u nekoj drugoj galaksiji. Pre deset milijardi godina Mlečni put se sudario sa patuljastom galaksijom, rastavio ju je i usisao. 

Proučavajući starost, kretanje i sastav zvezda naučnici su u stanju da objasne kako su nastale pojedine strukture Mlečnog puta. Baš na osnovu toga i dolaze do zaključka o dramatičnom događaju od pre deset milijardi godina. Jedna galaksija, četiri puta manja od naše, bila je uvučena u Mlečni put, rastrgnuta gravitacionim silama a njene zvezde su se raspršile i na kraju nastanile u Mlečnom putu, svom novom domu.

Pa i halo koji obavija našu galaksiju sadrži takođe zvezde koje su rođene u nekoj drugoj galaksiji, ali su se, nakon sudara sa Mlečnim putem, nastanile u njegovom halo omotaču. Pa i čitav disk naše galaksije deblji je nego što je bio od rođenja.

Evo i činjenica: Činjenice o Mlečnom putu