Detalji
Kategorija: Galaksije

ponovljen članak 8.1.2023. 

Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu

univerzum

Tabela je data u jedinicama koje su nam poznate: metre za daljinu, sekunde za vreme, metre u sekundi za brzinu, Kelvinove stepene za temperaturu, kilograme za masu, kilograme po metru3 za gustinu, Džule za energiju, Kulone za električni napon i kilopaskale za pritisak.

Različita vrsta merenja je data u različitim bojama:

legenda

Još nešto... Lakše je napisati jako velike brojeve tipa 100.000.000 kao 108. Slično je i sa jako malim brojevima, samo što se koristi negativni eksponent, kao npr. 0,0000001 je 10-7. Imaj na umu da je 109 deset puta veće od 108, a da je, recimo, 1018 deset milijardi puta veće od 108.

0,000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.0054

5,4 × 10-44

Planckovo vreme (u sekundama), najkraći zamislivi interval vremena, i najranije vreme u kome je bilo moguća izmeriti univerzum.

0,000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.001.616

1,616 × 10-35

Plankova dužina (u metrima), veličina hipotetičke strune. Smatra se da dužine manje od ove ninakoji način ne utiču na naše trenutno shvatanje fizike.

0,000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.911

9,11 × 10-31

Aproksimativna masa (u kilogramima) stacionarnog elektrona.

0,000.000.000.000.000.000.000.000.001

1 × 10-27

Aproksimativna gustina (u kg po metru3) celokupnog univerzuma.

0,000.000.000.000.000.000.000.000.001.673

1,673 × 10-27

Aproksimativna masa (u kilogramima) protona.

0,000.000.000.000.000.000.000.000.001.675

1,675 × 10-27

Aproksimativna masa (u kilogramima) neutrona.

0,000.000.000.000.000.000.000.000.005

5 × 10-27

Procenjena kritična gustina (u kg po metru3) univerzuma, koja omogućava ravnotežno stanje između širenja i skupljanja (oko 5 × 10-30 g/cm3).

0,000,000,000,000,000,000,000,02

2 × 10-23

Efektivni prečnik (u metrima) čestice neutrino.

0,000.000.000.000.000.000.160.2

1,602 × 10-19

Elementarno naelektrisanje (u Kulonima), tj. negativni naboj pojedinačnog elekrona, ili pozitivni naboj pojedinačnog protona.

0,000.000.000.000.000.000.52

5,2 × 10-19

Procenjena energija (u Džulima) of fotona vidljive svetlosti.

0,000.000.000.000.000.001

1 × 10-18

Gornja granica (u metrima) veličine subatomskih čestica kvarkova koje sačinjavaju protone i neutrone.

0,000.000.000.000.000.001

1 × 10-18

Najmanji objekat koji savremena nauka može da posmara i izmeri.

0,000.000.000.000.000.01

1 × 10-17

Približna gustina (u kg/metru3) najboljeg vakuuma dostupnog u laboratoriji.

0,000.000.000.000.000.818

2,818 × 10-15

Efektivni prečnik (u metrima) elektrona prema klasičnoj teoriji.

0,000.000.000.000.01

1 × 10-14

Domet (u metrima) slabe nuklearne sile unutar atomskog jezgra.

0,000.000.000.000.081.87

8,187 × 10-14

Masa-energija mirovanja (u Džulima) jednog elektrona.

0,000.000.000.001

1 × 10-12

Približna masa (u kilogramima) prosečne ljudske ćelije

0,000.000.000.005

5 × 10-12

Najduža talasna dužina (u metrima) gama zračenja.

0,000.000.000.025

2,5 × 10-11

Prečnik (u metrima) vodonikovog atoma.

0,000.000.000.597.2

5,972 × 10-10

Masa-energija mirovanja (u Džulima) jedne alfa čestice.

0,000.000.4

4 × 10-7

Približna talasna dužina (u metrima) ljubičaste svetlosti, najkraće u vidljivom spektru.

0,000.000.7

7 × 10-7

Približna talasna dužina (u metrima) crvene svetlosti, najduže u vidljivom spektru

0,007.297

7,297 × 10-3

Konstanta fine strukture, α, za merenje elektromagnetske interakcije između elementarnih čestica.

0,74

7,4 × 10-1

Proporcija celokupne materije u kosmosu naspram vodonika.

0

0 × 100

Temperatura (u Kelvinima) apsolutne nule, najniće moguće temperature (ekvivalentna sa -273,15° Celzijusa).

1,48

1,48 × 100

Gustina (u kg po metru3) Zemljine atmosfere na nivou mora.

2,725

2,725 × 100

Temperatura (u Kelvinima) kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja.

3,14...

314 × 100

Pi, odnos obima kruga i njegovog poluprečnika (preciznije 3,14159265358979323846...)

9,81

9,8 × 100

Jačina gravitacionog polja  (u metruma u sekundi za sekundu) na površini Zemlje.

92

9,2 × 101

Broj prirodnih hemijskih elemenata.

100

1 × 102

Talasna dužina (u metrima) najnižih kratkotalasnih radio frekvencija.

101

1,01 × 102

Standardni atmosferski pritisak (u kilopaskalima) na Zemlji na nivou mora.

331

3,31 × 102

Brzina (u metrima u sekundi) zvuka u vazduhu na nivou mora na 0°C.

464

4,64 × 102

Brzina (u metrima u sekundi) Zemljine rotacije na ekvatoru.

1.000

1 × 103

Gustima (u kg po metru3) tečne vode na +4°C.

1.366

1,366 × 103

Ukupno solarno zračenje (u Džulima) koje pada na kvadratni metar Zemljine površine u sekundi.

5.780

5,78 × 103

Temperatura (u Kelvinima) površine Sunca.

29.800

2,98 × 104

Brzina (u metrima u sekundi) Zemlje na orbiti oko Sunca.

145.000

1,45 × 105

Odnos veličine atoma vodonika i njegovog nukleusa (odnos složenijih atoma je manji).

150.000

1,5 × 105

Gustina (u kg po metru3) of Sunčevog jezgra.

200.000

2 × 105

Brzina (u metrima u sekundi) Solarnog sistema po orbiti oko galaksije Mlečnog puta.

552.000

5,52 × 105

Brzina galaksije, u odnosu na kosmičko pozadinsko zračenje.

3.474.000

3,474 × 106

Prečnik (u metrima) našeg Meseca.

12.756.000

1,2756 × 107

Ekvatorski prečnik Zemlje u metrima.

15.600.000

1,56 × 107

Temperatura (u Kelvinima) u središtu Sunca.

299.792.458

2,998 × 108

Brzina (u metrima u sekundi) svetlosti (ili bilo kog elektromagnetskog zračenja) u vakuumu.

384.000.000

3,84 × 108

Orbitna udaljenost (u metrima) Meseca od Zemlje.

1.000.000.000

1 × 109

Približna gustina (u kg po metru3) belog patuljka, ili umiruće zvezde.

1.390.000.000

1,39 × 109

Prečnik (u metrima) Sunca (1,39 miliona kilometara).

10.000.000.000

1 × 1010

Temperatura (u Kelvinima) pri eksploziji supernove.

80.000.000.000

8 × 1010

Gruba procena broja zvezda u našoj galaksiji (procene variraju do 4 × 1011).

150.000.000.000

1,5 × 1011

Srednja udaljenost (u metrima) Zemlje od Sunca (150 miliona kilometara, ili 1 Astronomska Jedinica).

380.000.000.000

3,8 × 1011

Pritisak (u kilopaskalima) unutar Zemljinog jezgra.

900.000.000.000

9 × 1011

Procenjeni optički prečnik (u metrima) Betelgeza, crvenog superdžina u Orionu.

3.000.000.000.000

3 × 1012

Procenjeni optički prečnik (u metrima) VY Canis Majorisa, crvenog hiperdžina i najveće poznate zvezde (oko 2000 puta veća od našeg Sunca).

10.000.000.000.000

1 × 1013

Približni prečnik (u metrima) Solarnog Sistema (1000 milijardi kilometara).

20.000.000.000.000

2 × 1013

Približna gustina (u kg po metru3) univerzuma u elektroslaboj epohi, oko 10–12 sekundi posle Velikog Praska.

90.000.000.000.000

9 × 1013

Teorijska ukupna masa-energija (u Džulima) jednoh grama materije.

100.000.000.000.000

1 × 1014

Procenjeni broj ćelija u ljudskom telu (9 od njih 10 pripadaju bakterijskim ćelijama).

9.460.000.000.000.000

9,46 × 1015

Udaljenost (u metrima) koju prevaljuje svetlost za godinu dana (1 svetlosna godina ili 94,6 bilijardi kilometara[1]).

25.000.000.000.000.000

2,5 × 1016

Pritisak (u kilopaskalima) unutar Sunčevog jezgra.

40.000.000.000.000.000

4 × 1016

Udaljenost (u metrima) do Proxime Centauri, najbliže nam zvezde posle Sunca (oko 4,23 svetlosne godine).

141.000.000.000.000.000

1,41 × 1017

Poluživot (u sekundama) uranijuma (4,468 milijardi godina).

200.000.000.000.000.000

2 × 1017

Gustina (u kg po metrima3) u atomskom jezgru i neutronskim zvezdama.

432.000.000.000.000.000

4,32 × 1017

Procenjena starost (u sekundama) kosmosa, procenjena na 13,7 milijardi godina od Velikog praska.

1.000.000.000.000.000.000.000

1 × 1021

Približni prečnik (u metrima) galaktičkog diska naše galaksije (100.000 svetlosnih godina).

70.000.000.000.000.000.000.000

7 × 1022

Gruba procena broja zvezda u vidljivom kosmosu (procene variraju od 1022 do 1024).

22.300.000.000.000.000.000.000

2,23 × 1022

Udaljenost (u metrima) do Andromedine galaksije, nama najbliže galaksije (2,36 miliona svetlosnih godina).

2.000.000.000.000.000.000.000.000

2 × 1024

Prečnik (u metrima) superjata Device, jata galaksija koje spadaju u našu Lokalnu grupu galaksija (oko 200 miliona svetlosnih godina).

6.000.000.000.000.000.000.000.000

6 × 1024

Masa (u kilogramima) Zemlje.

386.000.000.000.000.000.000.000.000

3,86 × 1026

Ukupna energija (u Džulima) koju Sunce izrači u sekundi.

880.000.000.000.000.000.000.000.000

8,8 × 1026

Približni prečnik (u metrima) vidljivog kosmosa (93 milijardi svetlosnih godina).

1.000.000.000.000.000.000.000.000.000

1 × 1027

Temperatura (u Kelvinima) kosmosa 10-35 sekundi posle Velikog praska, na početku inflacione epohe.

2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000

2 × 1030

Masa (u kilogramima) Sunca (1 solarna masa).

40.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000

4 × 1031

Masa (u kilogramima) Betelgeza, crvenog superdžina (oko 20 solarnih masa).

141.700.000.000.000.000.000.000.000.000.000

1,417 × 1032

Plankova temperatura, temperatura (u Kelvinima) univerzuma u 1 Plankovo vreme posle Velikog praska.

10.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000

1 × 1040

Približan odnos jačine elektromagentske i gravitacione sile između subatomskih čestica.

36.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000

3,6 × 1040

Masa (u kilogramima) OJ287, najveće izmerene supermasivne crne rupe.

687.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000

6,87 × 1041

Vezana gravitaciona energija (u Džulima) Sunca.

120.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000

1,2 × 1044

Procenjena energija (u Džulima) koja se oslobodi pri eksploziji supernove.

30.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000

3 × 1052

Procenjena masa (u kilogramima) vidljivog univerzuma.

4.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000

4 × 1069

Procenjena ukupna masa-energija (u Džulima) vidljivog univerzuma.

100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000

1 × 1080

Procana ukupnog broja fundamentalnih čestica u vidljivom kosmosu (neke procene kažu oko 1085).

5.100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000

5,1 × 1096

Plankova gustina, gustina (u kg po metru3) univerzuma u jedinici Plankovog vremena posle Velikog praska.

Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu

Tabela je data u jedinicama koje su nam poznate: metre za daljinu, sekunde za vreme, metre u sekundi za brzinu, Kelvinove stepene za temperaturu, kilograme za masu, kilograme po metru3 za gustinu, Džule za energiju, Kulone za električni napon i kilopaskale za pritisak.

Različita vrsta merenja je data u različitim bojama:

Još nešto... Lakše je napisati jako velike brojeve tipa 100.000.000 kao 108. Slično je i sa jako malim brojevima, samo što se koristi negativni eksponent, kao npr. 0,0000001 je 10-7. Imaj na umu da je 109 deset puta veće od 108, a da je, recimo, 1018 deset milijardi puta veće od 108.

univerzum2 

[1] https://startit.rs/koliko-nula-ima-bilion-a-koliko-trilion/

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Isak Njutn je najveći fizičar svih... 19 sati ranije
  • Duca said More
    Ovo postaje "lepa tradicija", dobro bio... 3 dana ranije
  • Duca said More
    FUJI je nešto bolji od SONY, ali je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Zaista, bolid, veliki meteor je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Sve jedno je. Jedrenje se zove... 3 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno