ponovljen članak 8.1.2023.
Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu
Tabela je data u jedinicama koje su nam poznate: metre za daljinu, sekunde za vreme, metre u sekundi za brzinu, Kelvinove stepene za temperaturu, kilograme za masu, kilograme po metru3 za gustinu, Džule za energiju, Kulone za električni napon i kilopaskale za pritisak.
Različita vrsta merenja je data u različitim bojama:
Još nešto... Lakše je napisati jako velike brojeve tipa 100.000.000 kao 108. Slično je i sa jako malim brojevima, samo što se koristi negativni eksponent, kao npr. 0,0000001 je 10-7. Imaj na umu da je 109 deset puta veće od 108, a da je, recimo, 1018 deset milijardi puta veće od 108.
0,000.000.000.000.000.000.000.000. |
5,4 × 10-44 |
Planckovo vreme (u sekundama), najkraći zamislivi interval vremena, i najranije vreme u kome je bilo moguća izmeriti univerzum. |
0,000.000.000.000.000.000.000. |
1,616 × 10-35 |
Plankova dužina (u metrima), veličina hipotetičke strune. Smatra se da dužine manje od ove ninakoji način ne utiču na naše trenutno shvatanje fizike. |
0,000.000.000.000.000.000.000. |
9,11 × 10-31 |
Aproksimativna masa (u kilogramima) stacionarnog elektrona. |
0,000.000.000.000.000.000.000.000.001 |
1 × 10-27 |
Aproksimativna gustina (u kg po metru3) celokupnog univerzuma. |
0,000.000.000.000.000.000.000.000.001.673 |
1,673 × 10-27 |
Aproksimativna masa (u kilogramima) protona. |
0,000.000.000.000.000.000.000.000.001.675 |
1,675 × 10-27 |
Aproksimativna masa (u kilogramima) neutrona. |
0,000.000.000.000.000.000.000.000.005 |
5 × 10-27 |
Procenjena kritična gustina (u kg po metru3) univerzuma, koja omogućava ravnotežno stanje između širenja i skupljanja (oko 5 × 10-30 g/cm3). |
0,000,000,000,000,000,000,000,02 |
2 × 10-23 |
Efektivni prečnik (u metrima) čestice neutrino. |
0,000.000.000.000.000.000.160.2 |
1,602 × 10-19 |
Elementarno naelektrisanje (u Kulonima), tj. negativni naboj pojedinačnog elekrona, ili pozitivni naboj pojedinačnog protona. |
0,000.000.000.000.000.000.52 |
5,2 × 10-19 |
Procenjena energija (u Džulima) of fotona vidljive svetlosti. |
0,000.000.000.000.000.001 |
1 × 10-18 |
Gornja granica (u metrima) veličine subatomskih čestica kvarkova koje sačinjavaju protone i neutrone. |
0,000.000.000.000.000.001 |
1 × 10-18 |
Najmanji objekat koji savremena nauka može da posmara i izmeri. |
0,000.000.000.000.000.01 |
1 × 10-17 |
Približna gustina (u kg/metru3) najboljeg vakuuma dostupnog u laboratoriji. |
0,000.000.000.000.000.818 |
2,818 × 10-15 |
Efektivni prečnik (u metrima) elektrona prema klasičnoj teoriji. |
0,000.000.000.000.01 |
1 × 10-14 |
Domet (u metrima) slabe nuklearne sile unutar atomskog jezgra. |
0,000.000.000.000.081.87 |
8,187 × 10-14 |
Masa-energija mirovanja (u Džulima) jednog elektrona. |
0,000.000.000.001 |
1 × 10-12 |
Približna masa (u kilogramima) prosečne ljudske ćelije |
0,000.000.000.005 |
5 × 10-12 |
Najduža talasna dužina (u metrima) gama zračenja. |
0,000.000.000.025 |
2,5 × 10-11 |
Prečnik (u metrima) vodonikovog atoma. |
0,000.000.000.597.2 |
5,972 × 10-10 |
Masa-energija mirovanja (u Džulima) jedne alfa čestice. |
0,000.000.4 |
4 × 10-7 |
Približna talasna dužina (u metrima) ljubičaste svetlosti, najkraće u vidljivom spektru. |
0,000.000.7 |
7 × 10-7 |
Približna talasna dužina (u metrima) crvene svetlosti, najduže u vidljivom spektru |
0,007.297 |
7,297 × 10-3 |
Konstanta fine strukture, α, za merenje elektromagnetske interakcije između elementarnih čestica. |
0,74 |
7,4 × 10-1 |
Proporcija celokupne materije u kosmosu naspram vodonika. |
0 |
0 × 100 |
Temperatura (u Kelvinima) apsolutne nule, najniće moguće temperature (ekvivalentna sa -273,15° Celzijusa). |
1,48 |
1,48 × 100 |
Gustina (u kg po metru3) Zemljine atmosfere na nivou mora. |
2,725 |
2,725 × 100 |
Temperatura (u Kelvinima) kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja. |
3,14... |
314 × 100 |
Pi, odnos obima kruga i njegovog poluprečnika (preciznije 3,14159265358979323846...) |
9,81 |
9,8 × 100 |
Jačina gravitacionog polja (u metruma u sekundi za sekundu) na površini Zemlje. |
92 |
9,2 × 101 |
Broj prirodnih hemijskih elemenata. |
100 |
1 × 102 |
Talasna dužina (u metrima) najnižih kratkotalasnih radio frekvencija. |
101 |
1,01 × 102 |
Standardni atmosferski pritisak (u kilopaskalima) na Zemlji na nivou mora. |
331 |
3,31 × 102 |
Brzina (u metrima u sekundi) zvuka u vazduhu na nivou mora na 0°C. |
464 |
4,64 × 102 |
Brzina (u metrima u sekundi) Zemljine rotacije na ekvatoru. |
1.000 |
1 × 103 |
Gustima (u kg po metru3) tečne vode na +4°C. |
1.366 |
1,366 × 103 |
Ukupno solarno zračenje (u Džulima) koje pada na kvadratni metar Zemljine površine u sekundi. |
5.780 |
5,78 × 103 |
Temperatura (u Kelvinima) površine Sunca. |
29.800 |
2,98 × 104 |
Brzina (u metrima u sekundi) Zemlje na orbiti oko Sunca. |
145.000 |
1,45 × 105 |
Odnos veličine atoma vodonika i njegovog nukleusa (odnos složenijih atoma je manji). |
150.000 |
1,5 × 105 |
Gustina (u kg po metru3) of Sunčevog jezgra. |
200.000 |
2 × 105 |
Brzina (u metrima u sekundi) Solarnog sistema po orbiti oko galaksije Mlečnog puta. |
552.000 |
5,52 × 105 |
Brzina galaksije, u odnosu na kosmičko pozadinsko zračenje. |
3.474.000 |
3,474 × 106 |
Prečnik (u metrima) našeg Meseca. |
12.756.000 |
1,2756 × 107 |
Ekvatorski prečnik Zemlje u metrima. |
15.600.000 |
1,56 × 107 |
Temperatura (u Kelvinima) u središtu Sunca. |
299.792.458 |
2,998 × 108 |
Brzina (u metrima u sekundi) svetlosti (ili bilo kog elektromagnetskog zračenja) u vakuumu. |
384.000.000 |
3,84 × 108 |
Orbitna udaljenost (u metrima) Meseca od Zemlje. |
1.000.000.000 |
1 × 109 |
Približna gustina (u kg po metru3) belog patuljka, ili umiruće zvezde. |
1.390.000.000 |
1,39 × 109 |
Prečnik (u metrima) Sunca (1,39 miliona kilometara). |
10.000.000.000 |
1 × 1010 |
Temperatura (u Kelvinima) pri eksploziji supernove. |
80.000.000.000 |
8 × 1010 |
Gruba procena broja zvezda u našoj galaksiji (procene variraju do 4 × 1011). |
150.000.000.000 |
1,5 × 1011 |
Srednja udaljenost (u metrima) Zemlje od Sunca (150 miliona kilometara, ili 1 Astronomska Jedinica). |
380.000.000.000 |
3,8 × 1011 |
Pritisak (u kilopaskalima) unutar Zemljinog jezgra. |
900.000.000.000 |
9 × 1011 |
Procenjeni optički prečnik (u metrima) Betelgeza, crvenog superdžina u Orionu. |
3.000.000.000.000 |
3 × 1012 |
Procenjeni optički prečnik (u metrima) VY Canis Majorisa, crvenog hiperdžina i najveće poznate zvezde (oko 2000 puta veća od našeg Sunca). |
10.000.000.000.000 |
1 × 1013 |
Približni prečnik (u metrima) Solarnog Sistema (1000 milijardi kilometara). |
20.000.000.000.000 |
2 × 1013 |
Približna gustina (u kg po metru3) univerzuma u elektroslaboj epohi, oko 10–12 sekundi posle Velikog Praska. |
90.000.000.000.000 |
9 × 1013 |
Teorijska ukupna masa-energija (u Džulima) jednoh grama materije. |
100.000.000.000.000 |
1 × 1014 |
Procenjeni broj ćelija u ljudskom telu (9 od njih 10 pripadaju bakterijskim ćelijama). |
9.460.000.000.000.000 |
9,46 × 1015 |
Udaljenost (u metrima) koju prevaljuje svetlost za godinu dana (1 svetlosna godina ili 94,6 bilijardi kilometara[1]). |
25.000.000.000.000.000 |
2,5 × 1016 |
Pritisak (u kilopaskalima) unutar Sunčevog jezgra. |
40.000.000.000.000.000 |
4 × 1016 |
Udaljenost (u metrima) do Proxime Centauri, najbliže nam zvezde posle Sunca (oko 4,23 svetlosne godine). |
141.000.000.000.000.000 |
1,41 × 1017 |
Poluživot (u sekundama) uranijuma (4,468 milijardi godina). |
200.000.000.000.000.000 |
2 × 1017 |
Gustina (u kg po metrima3) u atomskom jezgru i neutronskim zvezdama. |
432.000.000.000.000.000 |
4,32 × 1017 |
Procenjena starost (u sekundama) kosmosa, procenjena na 13,7 milijardi godina od Velikog praska. |
1.000.000.000.000.000.000.000 |
1 × 1021 |
Približni prečnik (u metrima) galaktičkog diska naše galaksije (100.000 svetlosnih godina). |
70.000.000.000.000.000.000.000 |
7 × 1022 |
Gruba procena broja zvezda u vidljivom kosmosu (procene variraju od 1022 do 1024). |
22.300.000.000.000.000.000.000 |
2,23 × 1022 |
Udaljenost (u metrima) do Andromedine galaksije, nama najbliže galaksije (2,36 miliona svetlosnih godina). |
2.000.000.000.000.000.000.000.000 |
2 × 1024 |
Prečnik (u metrima) superjata Device, jata galaksija koje spadaju u našu Lokalnu grupu galaksija (oko 200 miliona svetlosnih godina). |
6.000.000.000.000.000.000.000.000 |
6 × 1024 |
Masa (u kilogramima) Zemlje. |
386.000.000.000.000.000.000.000.000 |
3,86 × 1026 |
Ukupna energija (u Džulima) koju Sunce izrači u sekundi. |
880.000.000.000.000.000.000.000.000 |
8,8 × 1026 |
Približni prečnik (u metrima) vidljivog kosmosa (93 milijardi svetlosnih godina). |
1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 |
1 × 1027 |
Temperatura (u Kelvinima) kosmosa 10-35 sekundi posle Velikog praska, na početku inflacione epohe. |
2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 |
2 × 1030 |
Masa (u kilogramima) Sunca (1 solarna masa). |
40.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 |
4 × 1031 |
Masa (u kilogramima) Betelgeza, crvenog superdžina (oko 20 solarnih masa). |
141.700.000.000.000.000.000.000.000.000.000 |
1,417 × 1032 |
Plankova temperatura, temperatura (u Kelvinima) univerzuma u 1 Plankovo vreme posle Velikog praska. |
10.000.000.000.000.000.000.000.000. |
1 × 1040 |
Približan odnos jačine elektromagentske i gravitacione sile između subatomskih čestica. |
36.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
3,6 × 1040 |
Masa (u kilogramima) OJ287, najveće izmerene supermasivne crne rupe. |
687.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
6,87 × 1041 |
Vezana gravitaciona energija (u Džulima) Sunca. |
120.000.000.000.000.000.000.000.000. |
1,2 × 1044 |
Procenjena energija (u Džulima) koja se oslobodi pri eksploziji supernove. |
30.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
3 × 1052 |
Procenjena masa (u kilogramima) vidljivog univerzuma. |
4.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
4 × 1069 |
Procenjena ukupna masa-energija (u Džulima) vidljivog univerzuma. |
100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
1 × 1080 |
Procana ukupnog broja fundamentalnih čestica u vidljivom kosmosu (neke procene kažu oko 1085). |
5.100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000. |
5,1 × 1096 |
Plankova gustina, gustina (u kg po metru3) univerzuma u jedinici Plankovog vremena posle Velikog praska. |
Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu
Tabela je data u jedinicama koje su nam poznate: metre za daljinu, sekunde za vreme, metre u sekundi za brzinu, Kelvinove stepene za temperaturu, kilograme za masu, kilograme po metru3 za gustinu, Džule za energiju, Kulone za električni napon i kilopaskale za pritisak.
Različita vrsta merenja je data u različitim bojama:
Još nešto... Lakše je napisati jako velike brojeve tipa 100.000.000 kao 108. Slično je i sa jako malim brojevima, samo što se koristi negativni eksponent, kao npr. 0,0000001 je 10-7. Imaj na umu da je 109 deset puta veće od 108, a da je, recimo, 1018 deset milijardi puta veće od 108.
[1] https://startit.rs/koliko-nula-ima-bilion-a-koliko-trilion/