Američki Senat je odobrio budžet NASA za 2015. u iznosu od 18 milijardi dolara, što je više od sume za 2014. i od novca koga je Bela kuća zahtevala za ovu godinu. Sa republikanskom većinom, Kongres nastavlja sa podrškom NASA-i.


Odobreni budžet za 2015. je za 350 miliona dolara veći od budžeta za 2014. i, što je vrlo zanimljivo, za više od pola milijarde iznad sume koju je zahtavala Bela kuća (17.46 milijardi). Iako u NASA-i imaju razloga da budu zadovoljni novim budžetom, postoji veliki rizik da će neki od ključnih programa zbog nedovoljnog finansiranja u prošlosti i pored ovog povećanja biti pomereni udesno, za nekoliko godina. Pored toga, uspeh u borbi za budžet 2015. ukoliko ne bude praćen adekvatnim finansijama u 2016. može da dovede do novih odlaganja.    

Dva programa koja su najbolje prošla u strukturi budžeta NASA-e su razvoj kosmičkog broda Orion i gradnja Kosmičkog sistema za lansiranja SLS (Space Launch System), nove američke super-rakete. Orion će dobiti 1.2 milijardi dolara, što je za 140 miliona više od zahtevane sume, dok je sa 1.7 milijardi SLS dobio čak 320 miliona više od planiranog iznosa.  

Senat je odrešio kesu posle izveštaja NASA-e iz prošlog avgusta u kome je navedeno da američka kosmička agencija sa 70% sigurnosti potvrdjuje da će SLS biti spreman za prvo lansiranje do novembra 2018. uz ukupnu cenu projekta koja neće da predje 7 milijardi dolara. Takodje, u ovom dokumentu NASA se obavezala da će kritična analiza svih elemenata projekta Orion (tzv. KDP-C revizija) biti obavljena na proleće 2015. Upravo je ovih 70% garancije NASA-e za programe SLS i Orion bilo od ključnog značaja da Senat odobri povećanje budžeta za 2015.

Prethodno, Senat je pored ovog naveo još jedan uslov – da NASA prvo lansiranje SLS, umesto krajem 2018. vrati na ranije planiran datum - decembar 2017. Medjutim, na saslušanju u podkomitetu za nauku 10. decembra 2014. zamenik administratora NASA-e za čovekove letove u kosmos Vilijam Gerstenmajer (William Gesrtenmaier) je rekao da je to, uprkos željama NASA-e, sada neostvarivo. Iznad svega zbog specifičnosti tehničkih poslova koje treba odraditi i problema sa kojima se suočeni inžnjeri Boeing-a (koji je glavni kontraktor u projektu SLS) i NASA-e. Deo problema takodje leži i u nedovoljnim finansiranjem u prošlosti (od oko 400 miliona dolara), ali Gerstenmajer podvlači da čak i značajnije povećanje budžeta projekta SLS sada više nemože da pomogne da se prvo lansiranje pomeri natrag na prvobitno planiran datum. Takodje, mnogo toga o spremnosti za prvo lansiranje sistema SLS+Orion zavisi od rezultata revizije KDP-C.

                       SLS
  Više novca u budžetu za 2015. za projekat super-rakete SLS

Finansiranje programa SLS-Orion u kome učestvuje na hiljade kompanija je vrlo složeno. Pored toga, program uključuje sinhronizovano finansiranje za gradnju složene infrastrukture (tzv. “zemaljskih sistema”) u Džonsonovom i Kenedijevom kosmičkom centru u Teksasu i na Floridi (kao i u nekoliko drugih država SAD) koja je neophodna za podršku operacija budućeg američkog kosmičkog sistema, kako na Zemlji, tokom gradnje, transporta, montaže i lansiranja, tako i tokom kontrole kosmičkih letova. Konačno, kako NASA radi na još dva programa vezanih za letove čoveka u kosmos (Medjunarodna kosmička stanica i razvoj privatnih kosmičkih brodova na komercijlanoj osnovi), onda finansiranje programa SLS-Orion treba posmatrati u svetlu balansa budžeta svih ovih elemenata. To je Gerstenmajer i potvrdio na saslušanju u Senatu. Na pitanje dali bi 400 miliona dolara koje Bela kuća nije zatražila od Kongresa pre dve godine za ovaj projekat, da su tada odobreni, promenilo sada situaciju, odgovorio da bi tada NASA morala da balansira izmedju ovih programa, ali da ne bi bila u stanju da optimalno pokrije u potpunosti ijedan od ovih programa.

Programi SLS i Orion nisu jedini koji su profitirali u povećanju budžeta NASA-e. Program za planetarne nauke je dobio 1.438 milijarde dolara, znatno više od 1.28 mlrd koliko je Bela kuća zahtevala. Posebno je naglašen projekat misije na Jupiterov satelit Evropa, koji je za planiranja u ranijoj fazi projekta, umesto zahtevanih 15, dobio 100 miliona dolara. Ovo je treći put zaredom da Kongres odbija zahtev Bele kuće za smanjenje budžeta programa za planetarne nauke NASA-e.        

Takodje, program astrofizike dobija povećanje za oko 80 miliona dolara (novi iznos je 685 miliona dolara), ponajviše za nastavak operacija Stratosferske opservatorije za infracrvenu astronomiju (SOFIA). Nastavak ove misije je Bela kuća inače nameravala da potpuno obustavi.  

Jedan od retkih programa koji je dobio manje od zahtevane sume je program razvoja komercijalnih kosmičkih brodova za letove američkih astronauta na niske orbite. Kongres je odobrio 805 miliona dolara, što je 43 miliona dolara manje u odnosu na zahtevani iznos. Medjutim, i pored ovog smanjenja, ovaj program je dobio više nego što je ikada u prethodnim godinama Kongres, stalno skeptičan kada je finansiranje privatnih projekata iz nacionalnog budžeta bilo u pitanju, odobravao. Ono što je vrlo zanimljivo, za razliku od programa SLS-Orion, odobravajući rekordan budžet za razvoj komercijalnih kosmičkih brodova, Senat nije postavio uslov preciziranja cene usluga. Trenutno, kompletna cena leta jednog američkog astronauta na ruskom brodu “Sajuz” iznosi oko 70 miliona dolara. U tu cenu su uključeni gotovo dvogodišnji trening u Centru za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradu, izrada rakete-nosača, kosmičkog broda i skafandra, lansiranje, transport do MKS, korišćenje “Sajuza” kao “čamca za spašavanje” u slučaju hitne evakuacije i povratak na Zemlju. Poslednje indikacije govore da će letovi astronauta na privatnim brodovima Dragon (kompanije SpaceX) i CTS-100 (Boeing) koštati mnogo više. Čak se spominje cifra od oko 100 miliona dolara po astronautu, što sigurno Kongres sigurno ne raduje. Ali, svestan složenosti političke situacije u odnosima sa Rusijom, Senat je izbegao da uslovi budžet komercijlanog programa NASA-e sa garancijama da će cena prevoza američkih astronauta biti manja u odnosu na ruske kosmičke usluge.

Najveći gubitnik medju programima NASA-e je program kosmičkih tehnologija. Dok je NASA zatražila 705.5 miliona, Senat je za 2015. bez ikakvog obrazložnja odobrio samo 596 miliona dolara. Istovremeno, usledilo je povećanje budžeta aeronautičkog dela programa NASA-e za 100 miliona dolara, tako da je ovom odlukom Senat balansirano izačao u susret kritičarima njihove prošlogodišnje odluke da smanje finansije vazduhoplovnih istražvanja američke kosmičke agencije. Naime, NASA je još uvek Nacionalna administracija za aeronautiku i kosmos, koja je od svog nastanka značajnu pažnju posvećivala razvoju novih vazduhoplovnih tehnologija korišćenih za potrebe kosmičkih istraživanja.  

I pored ovog “poklona” Kongresa, ostaje pitanje koliko će odobrene finansije pomoći NASA-i da postigne sve planirane ciljeve u budućnosti. Mnogo će zavisiti od predloga budžeta za 2016. na kome se uveliko radi u NASA-i i Beloj kući. Očekuje se da predlog budžeta za 2016. vidjen očima NASA-e bude obelodanjen u februaru, posle čega će početi novi ciklus složenog usaglašavanja u Kongresu. Istina, u predlogu budžeta za 2015. Bela kuća je notirala predlog da sledećih pet godina NASA dobija po 17.6 milijardi dolara do 2018, a od 2019 po 18.2 milijardi, ali ovaj predlog u svetlu složenih odnosa izmedju Kapitol hila i Bele kuće i činjenice da će 2016 u Beloj kući zasesti novi predednik, treba uzeti sa rezervom.

Ma kakav zahtevani iznos Bele kuće za budžet NASA-e za 2016. bude bio, diskusija oko budžeta za sledeću godinu će se odvijati u znatno drugačijem ambijentu u odnosu na budžet za 2015. Posle pobede Republikanaca na novembarskim izborima, oni su sada povećali kontrolu nad Kongresom. U Senatu čak imaju poptunu prevlast nad Demokratama predsednika Obame. Senator iz Merlienda Barbara Mikulski iz redova Demokrata, koja je godinama bila glavni patron programa NASA-e u Kongresu, se povlači sa mesta predsedavajućeg senatskog Komiteta za odredjivanje budžeta NASA-e. Njeno mesto zauzima senator iz Misisipiija Tad Kohran (Thad Cochran). Još jedan veliki pobornik NASA-e u Kongresu, republikanski senator iz Alabame Ričard Šelbi (Richard Shelby), napušta kosmičku sferu i prelazi u Komitet za analziu bankovnog Sistema SAD.    

Dodatnu komplikaciju u ovoj složenoj jednačini finansiranja programa NASA-e u budućnosti ima i neizvesnost sa predstojećim izborima za novog 45. američkog predsednika i činjenicom da će budžet za 2017. biti poslednji koji će pripremiti Obamina administracija. A ta ista administracija je pred kraj svog prvog mandata predlažući gašenje programa Constellation, nagovestila etapno povećanje budžeta NASA-e, počev od 19 milijardi u 2011, do gotovo 21 milijardu dolara na kraju petogodišnjeg perioda, tj. 2015! Sada, posle 18 milijardi dolara odobrenih u Kongresu, obećanje Bele kuće od pre pet godina o budžetu NASA-e od 21 milijarde izgleda kao san. I pored toga, NASA je prezodovoljna sa ovih 18 milijardi, jer da nije bilo podrške Kongresa, sa predlogom Bele kuće ostali bi kratkih rukava.

   BarackObamaportrait
  Odluke od strateškog značaja za budućnost čovečanstva – predsednik Obama sa Kongresom u pozadini

Vremena se medjutim menjaju, kao i lokalne i geopolitike, trenutni i budući prioritieti, i uslovi u kojima se budžeti predlažu i usvajaju. Sa njima menjaju se i ljudi, koji na ovaj ili onaj način odlučuju o sudbinama generacija. Na primer, nije nikakva tajna da kosmos u poslednjoj kampanji predsedničkih izbora 2012. nije bio visoko kotiran. Istorija nas takodje uči da su novoizabrani predsednici ponekad radikalno menjali dugoročne kosmičke planove svojih prethodnika. I time, svesno ili podsvesno, dramatično uticali na budućnost osvajanja kosmosa. Setimo se samo kako je Republikanac Ričard Nikson početkom 70-ih ugasio mesečev program Apollo koji je razvijan za vreme dva njegova prethodnika iz redova Demokrata (Džona Kenedija i Lindona Džonsona). Forsiranjem programa “Spejs šatl”, dominatno pod uticajem Pentagona, Nikson je praktično prekinuo tok istorije i ugasivši Apollo zaustavio čovečanstvo na njegovom putu prema drugim nebeskim telima. Znajući koliko su paraleno sa SAD-om i u SSSR-u uložili napora u mesečeve projekte koji su čak uključili gradnju sovjetske mesečeve baze sredinom 80-ih, vidimo kako jedna strateško značajna odluka donećšena u jednom istorijskom trenutku, od strane administracije koja je trajala isuviše kratko, može da utiče dugoročno na pravce razvoja civilizacije. Gde li bi samo sada bilo čovečanstvo da je umesto spejs šatla, program Apollo nastavljen sa još ambiocioznijim misijama na Mesec, koje bi defitinivno isprovocirale SSSR da i on tamo krene? Takodje, još su sveža sećanja na ono što je uradio Obama sa programom Constellation (letovi na Mesec i Mars) koga je inicirao njegov prethodnik Džordž Bušć-mladji i time barem za desetak godina pomerio planove za prve letove u duboki kosmos.

Sada se nažalost o povratku čoveka na Mesec govori kao o dalekoj budućnosti. Najoptimističnija očekivanja nose nas u godine posle 2030. kada možemo, ako se nešto veliko ne desi u medjuvremenu, da vidimo prve ljude na Mesecu maltene 60 godina posle astronauta Apollo. Lideri velikih država kao što su SAD imaju ogromne odgovornosti od stratečkog značaja za budućnost celog čovečanstva. One geografski leže daleko izvan granica njihovih država, a vremenski dotiču mnoge generacije koje tek treba da budu rodjene.      


Budžet "Roskosmosa"

 Budžet NASA-e za 2014. iznosi 17,7 milijardi dolara

Budžet NASA-e za 2013.

Nasin budžet za 2013: kraj zlatnog doba za istraživače solarnog sistema

Budžet Nase

Usvojen budžet NASA-e za 2005. godinu

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži