NASA je pripremila predlog budžeta za 2015. u iznosu od 17,46 milijardi dolara. To je 0,5% od ukupnog budžeta Bele kuće, šo je inače od 2006. standardno učešće finansija kosmičke agencije u nacionalnom budžetu SAD. Ova suma je za 186 miliona dolara manja od budžeta NASA-e u 2014. (oko 17,7 milijardi).
Za nauku je predvidjeno da bude odvojeno nešto ispod 5 milijardi. U okviru nauke su pod-programi za planetu Zemlju, astrofiziku, planete i heliofiziku. Gotovo 650 miliona dolara planirano je za nastavak projekta Vebovog kosmičkog teleskopa, dok je oko 1,3 milijardi odvojeno za planearna istraživanja.
Drugi veliki program u budžetu NASA-e su istraživanja vezana za letove čoveka u kosmos. U ovom programu za koji je odvojeno 4,1 mlilijardi dolara se nalaze projekti super-rakete SLS i novog kosmičkog broda Orion. Treći program su kosmičke operacija (uglavnom projekti vezani za program Medjunarodne kosmičke stanice) - za ovaj program je planirano 3,9 milijardi.
Zanimljivo je da je u okviru drugog programa ("istraživanja") predvidjeno 850 miliona za komercijalne kosmičke projekte privatnih kompanija koji se odnose na MKS, tako da je u stvari za treći veliki program "operacije" u kome se nalazi održavanje Kosmičke stanice predloženo 4,8 milijardi. Toliko bi NASA-u trebala da košta MKS sledeće godine, naravno ukoliko Kongres odobri ova sredstva. Ako se pored toga finansije programa "istraživanja" (SLS + Orion + komercijalni projekti) i "operacija" (MKS) saberu, onda NASA za sve programme vezane za čovekove letove u kosmos planira da potroši oko 8 milijardi dolara, gotovo 50% od ukupnog budžeta. To je novac kojim NASA namerava da plati održavanje MKS na orbiti (bolje rečeno američkog dela MKS), podrži projekte privatnih kompanija koje grade kosmičke brodove za letove američkih astronauta prema MKS, da nastavi razvoj novog kosmičkog broda Orion čija upotreba u budućnosti ne izgleda najjasnije i veoma skupe super-rakete SLS čija je budućnost, baš kao i Oriona, iz ove perspektive poprilično zamagljena.
U odnosu na 2014. budžet NASA-e za sledeću godinu manji je za 186 miliona dolara. Najveće smanjenje je za programe SLS i Orion - 365 miliona dolara, ili čak 13% ispod finansija odobrenih za 2014. Drugi "žrtveni jarac" je nauka koja će sledeće godine biti kraća za 179 miliona, ili 3% u odnosu na ovu godinu. Medju projektima koji će biti ugašeni je misija vozila Opportunity, koje već više od deset godina istražuje površinu Marsa. Novac će iz ovog projekta biti prebačen na nastavak misije letelice Cassini koja od 2004. kruži oko Saturna.
Kosmičkoj agenciji je očigledno potrebna podrška Bele kuće i Kongresa za balansirani program u kome su letovi ljudi u kosmos, transportni sistemi (prvi probni let makete Oriona planiran je ove godine, a lansiranje prve verzije SLS 2017.) i kosmičke nauke. NASA želi da nastavi operacije na MKS u saradnji sa privatnim kompanijama koje treba da konačno omoguće SAD da šalju svoje astronaute na Kosmičku stanicu bez pomoći Rusa. Medjutim, da bi direktor NASA-e Boulden ubacio 850 miliona za finansiranje tri projekta privatnih kosmičkih brodova što je neophodni minimum za prva komercijalna lansiranja astronauta sa američkog tla krajem 2017, ili početkom 2018. drastično je smanjen budžet projekata SLS i Orion. Gotovo da je izvesno da će Kongres konačno usvojiti predlog budžeta za komercijalne programe. Godinama tamo su kresali ovaj budžet u proseku za oko 30-40% pod obrazloženjem da ne mogu američki poreski obveznici (tj. narod) da plaća projekte privatnih kompanija koje imaju sopstvene, nezavisne budžete. Sada, kada se u Ukrajini situacija sve više zahuhtava i kada SAD razmišljaju o još jednom talasu sankcija prema Rusiji, teško je očekivati da će Kongres zadržati staru politiku kresanje "komercijalnog budžeta". Iako je situacija oko Ukrajine na strani budžeta za komercijalni program kosmičkih brodova, Boulden je ipak morao da smanji budžet projekata SLS i Oriona i taj novac prebaci tamo gde je, po njegovom mišljenju potrebnije ("šta Će mi SLS i Orion ako ne mogu da pošaljem američke astronaute na nisku orbitu", rekao je nedavno).
NASA nastavlja život MKS-a posle 2020. Kosmička stanica je, kako to reče jedan senator, mnogo više od onoga što su svi mogli da vide u filmu 'Gravitacija'. To je američka laboratorija u kosmosu, jedina orbitalna stanica na kojoj već 15 godina rade astronauti NASA-e i jedina njihova za sada izvesna destinacija u budućnosti.
Od budžeta NASA-e u mnogome zavise kretanja u astronautici drugih država, posebno onih koje imaju sa njom dugogodišnje veze kao ESA (EU), JAXA (Japan) i CSA (Kanada). Sa druge strane, NASA je institucija gde inženjeri i naučnici dopunjuju a ponekad i ispisuju nove stranice nauka o vasioni. Kao što je to bilo pre godinu dana kada smo analizirali budžet NASA-e za 2014, i kao što je to bilo u stvari od njenog osnivanja pre više od pedeset godina, ostaju nedoumice da li je ovaj iznos dovoljan da NASA realizuje sve planirane programe.
Budžet NASA-e za 2014. iznosi 17,7 milijardi dolara
Nasin budžet za 2013: kraj zlatnog doba za istraživače solarnog sistema
Usvojen budžet NASA-e za 2005. godinu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
