Budžet NASA-e za 2013, koji na neki način diktira pravce razvoja svetske kosmonautike u godinama koje dolaze, manji je za oko 60 miliona dolara u odnosu na 2012. NASA će u 2013. dobiti znatno manje novca za misije istraživanja planeta Sunčevog sistema. U isto vreme, budžet za razvoj tehnologija pilotiranih kosmičkih letova će biti značajno uvećan.
Predlog budžeta NASA-e za 2013. podnela je administracija predsednika Obame Kongresu na razmatranje ove nedelje. Za finansijsku 2013. godinu koja u SAD počinje 1. oktobra 2012. budžet NASA treba da iznosi 17,711 milijardi dolara. To je gotovo ista cifra u poređenju sa ovogodišnjim budžetom (17,77 milijardi) i u odnosu na ukupan nacionalni budžet SAD (3,8 triliona dolara) ne prelazi 0,5%.
Najveće smanjenje od 20% je planirano u sferi istraživanja planeta Sunčevog sistema. U odnosu na 2012. NASA će za oblast "planetarne astronautike", koja se može slobodno nazvati kao najuspešniji deo američkog kosmičkog programa, dobiti oko 310 miliona dolara manje - 1,192 mlrd u poredjenju sa 1,5 mlrd dolara. Kao što smo javljali, to je dovelo do kraha u učešću NASA-e u projektu "ExoMars", tako da sada ESA pregovara sa "Roskosmosom" o detaljima ruskog učeća.
Dobra vest je da se planirani rashodi za pilotiranu astronautiku uvećavaju za 6%, za 3,713 mlrd na 3,932 mlrd dolara. U isto vreme, budžet za razvoj novih kosmičkih tehnologija je uvećan za 22% - sa 573,7 miliona na 699 miliona dolara. Više nego dvostruko uvećava se budžet za razvoj pilotiranih i teretnih kosmičkih brodova u okviru komercijalnog programa NASA-e. Tako će na primer finansiranje projekta gradnje privatnog kosmičkog broda "Dragon" biti uvećano sa 406 na 829,7 miliona dolara. Njegov prvi let prema MKS je nedavno odložen za april. Dok neki od privatnih kosmičkih brodova ne bude spreman za letove američkih astronauta, oni će prema MKS leteti na starim ruskim brodovima "Sajuz". Ugovor sa "Roskosmosom" je potpisan do 2016. Uprkos najavi da će lansiranja astronauta NASA-e sa amerčkog tla biti obnovljena 2017. korišćenjem privatnih kosmičkih brodova, sasvim je moguće da ugovor sa "Roskosmom" o korišćenju "Sajuza" bude produžen čak i do kraja ove decenije. Ovo, uprkos činjenici da kosmos nije visoko kotiran u predsedničkoj trci, izaziva veliko nezadovoljstvo među pojedinim predsedničkim kandidatima.
Za misije američkih astronauta na MKS izdvojeno je 3 milijarde dolara (2,83 mlrd u 2012.), dok je "naslednik" Habla, Vebov kosmički teleskop, uprkos astronomskim troškovima još uvek u igri. Njegov bužet je uvećan za više od 100 miliona dolara - sa 518,6 na 627,6 miliona dolara. Takođe, neznatno su uvećani planirani rashodi za distancionirano sondiranje Zemlje - sa 1,76 mlrd na 1,78 mlrd dolara.
LINKOVI
Budućnost američkog svemirskog programa
... System“ (LAS). Da li će ipak poleteti jednog dana? Međutim, NASA je blefirala. Grifin je dobro znao da će kasnije biti nemoguće progurati program „Constellation“ u okvirima raspoloživog budžeta, pa je ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
