Ukupno je napravljeno pet spejs šatlova koji su imali 135 misija. Šatlovi su uspešno lansirani 134 puta. Jedno lansiranje je bilo neuspešno (Challenger) kada je poginulo sedam astronauta. 133 puta šatlovi su uspešno sleteli za Zemlju. Jedno spuštanje je bilo neuspešno (Columbia) kada je poginulo sedam astronoauta. Prvo lansiranje bilo je 12. Aprila 1981. Poslednje 21. Jula 2011.

Atlantis kreće na počasni krug

Zadnji od svoje vrste – kraj ere raketoplana

O spejs šatlovima

Drugog novembra u 17:28 h (GMT) obavljeno je uspešno spajanje bespilotnih kineskih kosmičkih letelica - broda "Šenžhou-8" (Shenzhou) i orbitalnog modula "Tjangun-1" (Tiangong). Time je formirana mala eksperimentalna orbitalna stanica dužine oko 18 metara i mase oko 17 tona.

Uspešno spojene kineske letelice

Prvo lansiranje ruske rakete-nosača (RN) "Sajuz" (tipa "Sajuz-ST-B") iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu (Kourou), Francuska Gvajana (Guiana) uspešno je obavljeno 21. oktobra 2011. u 14.19 h po Griničkom vremenu.....

Sajuz prvi put u Francuskoj Gvajani

Nakon 7 godina putovanja i pređenih 8 milijardi kilometara Messenger konačno stiže na svoje odredište. Najkritičniji deo misije (posle lansiranja) biće petnaestominutno paljenje motora u 1:45 po našem vremenu (18. mart).

Messenger u orbiti oko Merkura!

Prve slike Mesindžera iz orbite

Ulazak u orbitu oko Merkura - satnica

Juno krenuo prema Jupiteru

Juno – nova misija za Jupiter

Američka medjuplanetarna stanica "Naučna laboratorija za istraživanje Marsa" MSL (Mars Science Laboratory) sa roverom "Kjurioziti" (Curiosity - "Radoznalost") uspešno je lansiran 26. novembra 2011. u 15.02 UTC u kosmos.

"Kjurioziti" lansiran prema Marsu

Lansiranje „Radoznalog“

Kina druga po broju lansiranja 

Uhvaćen asteriod Vesta

Dawn u završnom prilazu Vesti

Završen je eksperiment simuliranog leta na Mars koji je trajao 520 dana. U njemu su učestovala tri Rusa i po jedan istraživač iz Italije, Francuske i Kine. Rus Aleksej Sitjov je bio komandant posade, Suhrob Kamolov...

"Povratak" sa Marsa

"Mars 500" s astronautima stigao u Marsovu orbitu

Šestorica krenula na Mars

Kod svih ovih neuspeha zajedničko je da je do problema dolazilo u završnoj etapi lansiranja, tokom rada trećeg stepena RN, ili pre ili za vreme rada potisnog raketnog bloka u cilju prelaska korisnog tereta na višu orbitu. To su tehnologije i operacije koje su osvojene pre nekoliko decenija.

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!