Astronautika: misije

Mars500

Završen je eksperiment simuliranog leta na Mars koji je trajao 520 dana. U njemu su učestovala tri Rusa i po jedan istraživač iz Italije, Francuske i Kine. Rus Aleksej Sitjov je bio komandant posade, Suhrob Kamolov (Rusija) lekar, Francuz Roman Šarl (Romain Chairles), brodski inženjer, dok su istraživači bili Rus Aleksandar Smolevski (fiziolog), Italijan Diego Urbina (inženjer) i Kinez Vang Ju E (Wang Yu E, instruktor u Centru za obuku kineskih kosmonauta). Eksperiment je obavljen u laboratoriji Instituta biomedicinskih problema (IMBP) u Moskvi čija su vrata po prvi put od juna prošle godine, kada je eksperiment počeo otvorena 4. novembra.

Prvi eksperiment simuliranog leta na Mars obavljen je u IMBP 1967/68 kada su tri istraživača provela godinu dana u simulatoru marsijanskog broda. Posle izvesne pauze, 2007. je obavljen eksperiment trajanje 15 dana, da bi 2009. šestočlana međunarodna posada provela 105 dana u simulatoru leta na Mars.

m500l

"Marsijanski" brod se sastoji od pet cilindričnih modula ukupne zapremine 550 kubnih metara. U sastav Laboratorije se takođe nalazi i simulatora površine Marsa.

Osnovne tehničke karakteristike modula su:

1. Stambeni modul (3,6 m x 20 m). Ovaj modul je namenjen za život i rad članova posade. U njemu se nalaze šest kreveta, kuhinja, prostorija za dnevni borovak, glavna kontrolna prostorija i toalet

2. Medicinski modul (3,2 m x 11x 9 m). Pored opreme za medicinska istraživanja, u ovom modulu se nalaze dva kreveta, manja kuhinja sa trpezarijom i još jedan toalet

3. Servisni modul (3,9 m x 24 m) u kome se nalaze prostorija za sportske vežbe, "zelena bašta", ostava, frižider i toalet

4. "Marsijanski lender" (3,6 m x 6,17 m) - modul koji je korišćne tokom 30-dnevnog "kruženja" oko Marsa. U njemu se nalaze tri kreveta, radna stanica i toalet

5. Prelazna komora između "lendera" i simulatora površine Marsa. U komori se takođe nalaze skafandri za rad na površini "Marsa"

6. Simulator površine Marsa ukupne zapremine 1200 kubnih metara.

Eksperiment je imao tri osnovne etape - virtualni let od Zemlje do Marsa koji je trajao 250 dana, tridesetodnevno "kruženje" oko Marsa koje je ukljužilo spuštanja na porvšinu tri "kosmonauta" i tri izlaska i povratak (240 dana). Takođe, posada je "provela" deset dana u orbiti oko Zemlje.

Pogldajte album fotografija sa misije Mars 500
album

U radovima na površini Marsa učestovala su po dva istržaivača. U prvoj i trećoj "šetnji" su učestvovali Smolevski i Urbino, a u drugoj Smolevski i Ju E. Oni su bili odeveni u skafandre tipa "Orlan" kompanije "Zvezda" koji se koriste za rad u otvoreni kosmos. Skafandri su modifikovani za rad na Marsu i imali su masu od samo 30 kg.

Osnovni cilj eksperimenta je bio da se obavi detaljna analiza psiohološkog stanja članova šestočlane posade "marsijanskog broda koji su bili izloženi dugotrajnoj izolaciji u limitiranom prostoru.

Pored toga, stručnjaci su imali unikatne mogućnosti da analiziraju metodike intreplanetarnog leta, efikasnost tehnoloških rešenja i koordinaciju složenih operacija na međunarodnom nivou.

Tokom 17 meseci, "kosmonauti" su obavili 106 eksperimenta i istraživanja iz medicine, biologije i tehnologije. Među njima je bilo čak egzotičnih eksperimenata iz oblasti kineske tradiocionalne medicine. Između ostalog, pratili su funkcionisanje ljudskog mozga izloženog različitim efektima, skenirali unutrašnje organe i obavili analize krvi.

U maloj botaničkoj bašti, uzgajali su luk, salatu, paradajz i gračak koje su, takođe povremeno koristili kao hranu. Tokom različitih testiranja oni su odgovarali na pitanja koja će psiholozima pomoći da pripreme ljude za buduće dugotrajne ekspedicije u kosmos. Slična testiranja se obavljaju sa posadama polarnih stanica, tako da će naučnici moći da uporede rezultate i razviju program neophodnih aktivnosti i mera.

mars500slicice

Naravno, iako je sa tehničko-medicinskog aspekta ovo jedan od najvažnijih eksperimenata na putu priprema budućih misija na Mars (na koje uzgred možemo da čekamo i nekoliko decenija), njegovi značajni dometi su takođe i u sferi bliske saradnje timova međunarodnih kosmičkih agencija.

Istraživači su spavali u krevetima pod uglom od 15 stepeni čime je delimično simulirain efekat bestežinskog stanja.

Preliminarne analize ukazuju da su članovi posade sačuvali svoju radnu sposobnost u granicama između +/- 10%, što je takođe vrlo značajn uspeh ovog unikatnog projekta.

Boravaka u dugotrajnoj izolaciji nije uticalo na odnose između članova posada. Naravno, bilo je tenzija, posebno tokom početne i završne etape "leta", ali se nikada nije desilo da komunikacije prestanu i da se članovi međunarodne posade na izvesno vremesamoizoluju.

Prema ocenama stručnjaka i tehnika je funkcionisala bez većih problema. "Kosmonauti" su u nekoliko navrata morali da interevenišu kada je došlo do simuliranih ispada pojedine aparature, ali u osnovi vitalni sistemi "marsijanskog broda" su uspešno funkcionisali.

Prvi ozibljniji kvar se desio kada je Zemlja isključila sistem za napajanje modula električnom energijom. Tada su "kosmonauti" 24 časa bili bez struje, ali su uspeli da prespajanjem mreže obnove postojano napajanje.

Drugi veći "kvar" je bio gubitak radio-veze sa Zemljom usled geomagnetne bure koji je trajao nedelju dana. Za razliku od prvog, ovaj problem nije uticao na dinamiku "leta" jer, u osnovi komunikacije između Zemlje i "broda" nisu bile tako redovne.

Sistem očuvanja života je takođe dobro odradio tako da u veštačkoj atmosferi modula tokom eksperimenta nisu otkriveni nikakvi štetni gasovi.

Projekat "Mars500" je omogućio da se istovremeno testiraju mogućnosti čoveka i specijalne opreme koja je izrađena u nekoliko država. Na primer, za ovaj eksperiment je razvijen uredjaj "Bioraskan" koji je po prvi put omogućavao distantno analiziranje učestanosti rada srca i disanja, bez ikakvog fizičkog kontakta sa telom eksperimentatora.

Takođe, testirani su uređaji tzv. telemedicinske tehnologije pomoću kojih su lekari na "Zemlji" mogli da ultrazvukom skeniraju delove tela i sudova "kosmonauta".

Na osnovu uspeha projekta "Mars500", u "Roskosmosu" se razmišlja da se pojedini aspekti ovog eksperimenta obave i u kosmosu, na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS).

Ideja je u početnoj etapi i još uvek nema preciznih detalja, ali je moguće da negde između 2017-2020 jedna od posada MKS bude simulirala delove leta na Mars koristeći iskustva iz projekta "Mars500".

Ova misija će biti razrađena sa Centrom za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu.

Zanimljivio je da su u drugom eksperimentu ("Mars105") učestovala dva kosmonauta - Sergej Rjazanski i Oleg Artemjev koji će leteti na MKS 2013. i 2014.

Do sada najduži kosmički let obavio je ruski kosmonaut dr Valerij Poljakov u trajanju od 437 dana na orbitalnom kompleksu "Mir".

520 dana u 15 minuta

 

Nakon 244 dana leta, jučer je šesteročlana ekspedicija MARS 500 stigla u Marsovu orbitu. Troje astronauta iz Rusije, dvoje iz Europe te jedan iz Kine, sada vrše pripreme za slijetanje na Marsovo tlo ...
subota, 05 februar 2011
 Šestorica krenula na Mars
(Astronautika/Misije)
... tu se još nalazi i simulator letjelice za slijetanje na Mars te mala liječnička ordinacija. Ova dva potonja modula koristiti će i druga ekspedicija čiji se početak 500 dana duge misije (MARS 500) očekuje ...
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži