Neverovatne priče iz sveta fizike i astronomije

Revolucija jednog uma

Kontra-intuitivna je tvrdnja, ali kada bi se direktno poredili, Isak Njutn bi se mogao smatrati većim genijem od Alberta Ajnštajna. Ključni argument leži u činjenici da Njutn nije imao prethodnike na čiji rad bi se oslonio. Iako je skromno izgovorio čuvenu rečenicu da je "video dalje jer je stajao na ramenima divova", istina je da je on sam bio taj div. U svetu bez formalne naučne osnove, praktično je izumeo moderan način matematičkog i naučnog razmišljanja.

Njegova povezanost sa prirodom bila je na nivou koji izaziva strahopoštovanje. Kako to jedan od izvora kaže: "Kada čitam njegove rečenice... naježim se dok posmatram dubinu njegove povezanosti sa delovanjem prirode." U istom vidnom polju video je jabuku kako pada sa drveta i Mesec u orbiti, i shvatio da ista sila – gravitacija – deluje na oba tela. Da bi objasnio kako je Mesec u stalnom padu, a ipak nikada ne udara u Zemlju, vizualizovao je topovsko đule ispaljeno sa vrha planine. Što se brže ispali, dalje putuje. Zaključio je da mora postojati brzina dovoljno velika da, dok đule pada, zakrivljenost Zemlje ispod njega "beži" istom brzinom. U tom trenutku, đule ulazi u orbitu. Ova perspektiva menja uobičajenu hijerarhiju naučnih velikana, stavljajući Njutnov usamljeni skok u nepoznato u sam vrh.

Ajnštajnova "najveća greška" koja to zapravo nije bila

Genijalnost čak i u grešci

Kada je Albert Ajnštajn formulisao jednačine opšte teorije relativnosti, one su mu pokazale nešto uznemirujuće: univerzum mora ili da se širi ili da se skuplja. U to vreme, ideja da univerzum nije statičan bila je nezamisliva, čak i za njega. Da bi "popravio" ono što mu je sopstvena matematika govorila i stvorio stabilan, večan univerzum u koji je verovao, uveo je dodatni termin koji je nazvao "kosmološka konstanta".

Nekoliko godina kasnije, astronom Edvin Habl je dokazao da se univerzum zaista širi. Ajnštajn je povukao svoju konstantu, nazivajući je svojom "najvećom greškom". Međutim, priča se tu ne završava. Godine 1998, astronomi su otkrili da se širenje univerzuma ubrzava, pokretano misterioznom silom suprotnom od gravitacije – tamnom energijom. Ispostavilo se da se ova sila ponaša upravo onako kako je Ajnštajnova odbačena kosmološka konstanta predviđala. Njegova stvarna greška bila je što je uopšte pomislio da je napravio grešku.

Njegova najveća greška je što je mislio da je napravio grešku – eto koliko je pametan. To je prokleto genijalno.

Teoriju Velikog praska formulisao je sveštenik 

Vera u "prvobitni atom"

Ime koje se ne čuje često u pričama o kosmologiji je Žorž Lemetr, a njegova priča je fascinantna. Lemetr nije bio samo fizičar sa doktoratom sa prestižnog MIT-a, već i posvećeni jezuitski sveštenik. On je prvi primenio Ajnštajnove jednačine na univerzum kao celinu i došao do revolucionarnog zaključka: ako se univerzum danas širi, onda je u prošlosti morao biti manji, gušći i vreliji, nastao iz jedne tačke koju je nazvao "prvobitni atom".

Kada je Lemetr predstavio svoje proračune Ajnštajnu 1927. godine, desilo se nešto neverovatno. Ajnštajn ga je odbio, pokazujući istu onu tvrdoglavost koju je imao i sa sopstvenim jednačinama. Ono što priču čini još dramatičnijom jeste da je Ajnštajn već video te iste proračune pet godina ranije od ruskog fizičara Aleksandra Fridmana i takođe ih odbacio. Tek nakon što je Fridman dokazao da je matematika tačna, Ajnštajn je nevoljno priznao račun, ali ne i fiziku. Lemetru je rekao čuvenu rečenicu:

Vaši proračuni su tačni, ali vaša fizika je očajna.

Tek nakon što je Edvin Habl pružio nepobitne dokaze o širenju galaksija, Ajnštajn je konačno prihvatio ideju koju su mu dva različita naučnika, nezavisno jedan od drugog, predstavila godinama ranije.

Galileo nije bio samo žrtva – bio je i provokator

Arogancija genija

Priča o Galileju Galileju obično se priča kao tragedija – hrabri naučnik kog je Katolička crkva osudila zbog tvrdnje da se Zemlja okreće oko Sunca. Iako je to suština priče, nedostaje ključni deo koji objašnjava zašto je sukob bio tako žestok: Galilejev karakter.

Galileo nije bio samo briljantan naučnik; bio je i, kako to izvor slikovito kaže, "nadmeni kreten" (pompous a-hole). Umesto da svoja otkrića objavi na latinskom, jeziku akademika, napisao je knjigu na italijanskom, dostupnu svima. U njoj je stvorio dijalog između mudraca i lika kog je nazvao "Simplicio" (prostak). Kroz usta "prostaka" stavio je zvanične stavove Crkve, pa čak i reči samog pape, ismevajući ih i čineći ih glupim. Njegova želja da ponizi autoritete, a ne samo njegova naučna otkrića, bila je kap koja je prelila čašu i dovela ga pred sud.

Putovanje u budućnost je moguće, a ovo je Ajnštajnov recept

Uputstvo za skok kroz vreme

Zvuči kao naučna fantastika, ali putovanje u budućnost je u potpunosti u skladu sa poznatim zakonima fizike. Albert Ajnštajn je pokazao da vreme nije apsolutno, već fleksibilno – ono se rasteže i skuplja pod uticajem brzine i gravitacije. On je, zapravo, ostavio jasan recept za svakoga ko želi da vidi kako će Zemlja izgledati za milion godina.

Postoje dva načina da se to postigne:

• Putujte ekstremno brzo: Ukrcajte se na svemirski brod i putujte brzinom bliskom brzini svetlosti. Za vas će vreme teći mnogo sporije nego na Zemlji. Kada se vratite posle, na primer, jedne godine vašeg vremena, na Zemlji su možda prošli milenijumi.
• Približite se jakoj gravitaciji: Provedite neko vreme u blizini objekta sa ekstremno jakom gravitacijom, kao što je crna rupa. Efekat je isti – vaš sat će kucati mnogo sporije. Kada se vratite na Zemlju, zakoračićete u njenu daleku budućnost.