Naučna fantastika nas je naučila da zamišljamo prostor-vreme kao neku vrstu opipljive "tkanine" stvarnosti. To je platno koje se može savijati, istezati ili čak pocepati, omogućavajući putovanje kroz galaksije ili skokove u prošlost i budućnost. Ova slika je moćna i intuitivna, ali zasnovana je na fundamentalnom nesporazumu. 

Vremeplov. Mašina za putovanje kroz vreme. Zavodljiv paradoks u našem umu.

Tvrdnja da prostor-vreme kao fizički entitet ne postoji nije samo provokativna ideja – to je tačka suštinske konceptualne jasnoće. Verovati da je prostor-vreme stvaran jednako je neodbranjivo kao i verovanje u drevnu ideju o nebeskoj sferi. U ovom članku istražićemo iznenađujuće ideja koje proizilaze iz ovog shvatanja, rešavajući dugogodišnje zabune i paradokse.

Prostor-vreme nije "stvar", već samo mapa

Ključna ideja je da je prostor-vreme izuzetno moćan opisni alat, a ne stvarna, fizička stvar. Verovati da prostor-vreme fizički postoji je jednako neodbranjivo kao i verovanje u drevnu ideju o nebeskoj sferi na koju su zvezde zakačene. Oba koncepta su okviri stvoreni od strane ljudi da nam pomognu da organizujemo i opišemo ono što posmatramo, ali nijedan ne predstavlja suštinsku prirodu stvarnosti.

U fizici, prostor-vreme je jednostavno "ukupnost svih događaja koji se ikada dese". To je naš najmoćniji metod za katalogizaciju i mapiranje gde i kada se sve dešava. Prostor-vreme je mapa, a ne sama teritorija.

Događaji se "dešavaju", oni ne "postoje"

Zbrka uglavnom potiče iz pogrešne upotrebe reči "postojati". Objekti, ljudi i mesta postoje – oni traju kroz vreme i sa njima se možemo susresti više puta. Oni opstaju uprkos promenama.

Nasuprot tome, "događaji" su trenutne pojave. Događaj se desi, ali on ne postoji na isti način kao što postoji fizički objekat. Tretiranje pojava kao stvari koje postoje unosi suštinsku zabunu u naš jezik i koncepte. Ova suptilna, ali ključna lingvistička greška kvari čitav naš okvir za razmišljanje o vremenu i stvarnosti.

Događaji ne postoje, oni se dešavaju. Shodno tome, prostor-vreme ne postoji.

Jednostavno rešenje za paradokse putovanja kroz vreme

Paradoksi putovanja kroz vreme, omiljena tema naučne fantastike, izgrađeni su na pogrešnoj pretpostavci da su prošli i budući događaji poput lokacija koje možemo posetiti i menjati. Ideja o povratku u prošlost da bi se "promenila istorija" tretira događaj kao postojeću, trajnu stvar koju je moguće revidirati.

Međutim, ako se događaji samo dešavaju i ne postoje kao mesta koja se mogu ponovo posetiti, osnova za ove paradokse se ruši. Ne možete se vratiti da promenite nešto što ne postoji kao trajni entitet. Prepoznavanje ove kategoričke razlike između dešavanja i postojanja rešava ove logičke zagonetke.

Filozofija vremena je zasnovana na pogrešnoj pretpostavci

Dugogodišnje filozofske debate o prirodi vremena, kao što su Eternalizam (svi događaji – prošli, sadašnji i budući – postoje) i Prezentizam (samo sadašnjost postoji), polaze od iste osnovne greške. One tretiraju događaje kao stvari koje postoje i onda raspravljaju o njihovim svojstvima (da li su prošli, sadašnji ili budući).

Kada shvatimo da se događaji dešavaju, a ne postoje, ove debate se preoblikuju. Vremenski odnosi nisu svojstva postojećih "objekata-događaja", već obeležja koja opisuju poredak i međusobne veze dešavanja unutar sveta koji postoji.

Čak je i Ajnštajnova teorija relativnosti pogrešno shvaćena

Popularna slika opšte teorije relativnosti – kugla za kuglanje koja savija gumenu plahtu – sugeriše da je prostor-vreme fizička "stvar" koja se krivi i deformiše pod uticajem gravitacije. Ova vizualizacija, iako korisna, jača pogrešno shvatanje.

Ispravno tumačenje je da je relativnost matematička teorija koja opisuje četvorodimenzionalni kontinuum prostor-vremea. To nije teorija o četvorodimenzionalnoj stvari koja fizički postoji i savija se. To je, ponovo, mapa koja opisuje prostorne i vremenske odnose između događaja.

Još jedna pogrešna predstava koja sugeriše da je prostor-vreme fizička "stvar" 

Zaključak: Mapa nije teritorija

Kada prestanemo da tvrdimo da događaji – a samim tim i prostor-vreme – postoje kao fizičke stvari, dobijamo ogromnu konceptualnu jasnoću bez žrtvovanja ijednog predviđanja koje moderna fizika nudi. Prostor-vreme ostaje naš najmoćniji alat za opisivanje univerzuma, ali ga sada razumemo ispravno: to je sveobuhvatna mapa svih dešavanja, a ne sama teritorija.

Ako vreme i prostor nisu destinacije kroz koje putujemo, šta to zaista znači za naše lično putovanje kroz život?

Izvor: ScienceDaily