Nova istraživanja ukazuju na to da bi se kraj univerzuma mogao desiti znatno ranije nego što se pre pretpostavljalo. Dva najnovija rada – jedan holandskih naučnika objavljen u Journal of Cosmology and Astroparticle Physics, a drugi na osnovu podataka iz DESI instrumenta – otvaraju pitanje kako evolucija tamne energije utiče na sudbinu univerzuma.

Bela patuljasta zvezda i „isparavanje“

Astronomi sa Radboud univerziteta iz Holandije izračunali su „isparavanje“ najdugotrajnijih objekata u univerzumu – belih patuljaka – uzimajući u obzir Hawkingovu radijaciju, poznatu kao proces kojim se crne rupe postepeno raspadaju. Prema njihovim rezultatima, kraj univerzuma u vidu nestanka takvih objekata mogao bi nastupiti za oko 10⁷⁸ godina – što je znatno ranije u odnosu na raniju procenu od 10¹¹⁰⁰ godina, ali i dalje se radi o vremenskom skupu milijardi milijardi godina .

Kako objašnjava vodeći autor Heino Falcke: „Konačni kraj univerzuma dolazi mnogo ranije nego što se očekivalo, ali nas srećom deli izuzetno dugo vreme…”. Koautor Walter van Suijlekom dodaje da razumevanje ekstremnih slučajeva može pomoći u rasvetljavanju same Hawkingove teorije.

Promena u tamnoj energiji i sudbina kosmosa

Nezavisno od toga, nova zapažanja iz DESI saradnje ukazuju na to da tamna energija slabi tokom vremena. Ovo je izvedeno analizom najveće 3D mape univerzuma, obuhvatajući period od oko 11 milijardi godina, uz upotrebu supernova tipa Ia i kosmičkog mikrotalasnog zračenja.

Prema uobičajenom λCDM modelu, tamna energija je konstantna, što implicira beskonačno širenje univerzuma i njegov „hlađenje“ u scenariju nazivom Big Freeze. Međutim, ako tamna energija oslabljeni, možda većem mogućem scenariju – Big Crunch, gde bi širenje prestalo i univerzum bi se vratio u singularnost .

Michael Levi iz Lawrence Berkeley National Laboratory napominje: „Bilo koja priroda tamne energije – konstantna ili varijabilna – oblikuje budućnost univerzuma.”

Šta ovo znači?

1. Kraj je i dalje daleko – čak i proces „isparavanja“ belih patuljaka traje vrtoglave 10⁷⁸ godina . To je daleko izvan ljudskog i čak sunčevog vremenskog horizonta.
2. Ali teorijski kraj može biti drugačiji – ako tamna energija zaista menja svoju prirodu, scenariji poput „Big Crunch“-a nisu isključeni.
3. Otvara nova pitanja – da li je λCDM model nepogrešiv? Da li nam DESI i dalje eksperimentalno potvrđuje ili menja osnove kosmologije?

Zaključak

Iako je “konačni kraj univerzuma” i dalje ekstremno udaljen po vremenu, sve su veći dokazi da temeljni parametri našeg kosmosa – poput prirode tamne energije – nisu fiksni. Promene u tim parametrima mogu značiti revidiranje cele paradigme o krajnjem ishodu univerzuma.

Ukratko: naše mesto u kosmologiji ostaje na ivici otkrića. I dok ne moramo da brinemo o „kratkom roku“, fundamentalna pitanja o budućnosti univerzuma tek predstoje.