Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

¤ Ruža vetrova ¤ Pogled ka zvezdama grada ¤ Sunce u srcu ¤ Nikola Tesla: čovek iz budućnosti 
¤ Put ka Mesecu ¤ Stari svetionik Trsta  ¤ Novi svetionik Trsta ¤ Bora, kraljica Trsta ¤ Stara mapa Evrope
¤ Potraži plavi oblak ¤ Canal Grande, Trg Ujedinjenja i Dolomiti


Stara mapa Evrope


Kada se nađete na glavnom trgu u Trstu (Piazza Unita d'Italia), divite se fascinantnim zgradama, pogledu na more, horizontu oivičenom tršćanskim zalivom, kao i dugačkom kopnenom delu Italije u daljini; ne zaboravite da se iza veličanstvenih fasada koje odišu austrougarskim arhitektonskim stilovima nalaze i četvrti Trsta koje malo toga imaju sa austrougarskom prošlošću grada. Ako zađete iza velelepne Gradske kuće i odmah skrenete levo, ukazaće vam se mali lavirint bivšeg Jevrejskog Geta. Ako želite da uđete direktno u bivši Geto, tik do Gradske kuće nalazi se ulaz koji je, čini mi se, više u skladu sa tragičnim istorijskim položajem Jevreja ne samo u ovom evropskom gradu:

1 2

 

Iako jedni od starosedelaca Trsta, Jevreju su u ne tako davnoj prošlosti bili praktično zaključani u ovom delu grada. Pre Geta, bombardovanja, rušenja stare Sinagoge i drugih građevina, „Lavirint“ ove četvrti je bio mnogo više razgranat. I u Trstu je jevrejska zajednica vekovima unazad bila izložena progonima, poprečnim pogledima zamračenim sujeverjem i neobrazovanošću.

Ova četvrt grada je jedna od mojih omiljenih. U mom srcu deli prvo mesto sa susednom Kavanom („Cavana“). Kavana, nasuprot bivšem Getu odiše svetskom, moreplovačkom atmosferom, mistralima mirisa začina i boemskim uličicama. Sličnosti bivšeg Geta i Kavane ipak postoje: i u bivšem Getu se nalazi splet starih zgrada koje se nadvijaju nad uličicama. I tu su takođe šarmantni kafići, baštice restorana. Na zidovima se mogu takođe videti razni toponimi koji podsećaju na radnjice koje su nekada bukvalno hranile grad (npr.Via del Pane „Ulica hleba“, u bivšem Getu). 

Pa ipak, bivši Geto je, po mom mišljenju, mnogo bogatiji naukom, umetnošću i istorijom: na relativno malom prostoru (u odnosu na ostale četvrti centra), nalazi se toliko starih antikvarnica da se ne mogu pobrojati na prste obe ruke! U skučenom prostoru skriveni su svetovi znanja. Tu su i ulični prodavci starih i novih knjiga. Ispred antikvarijata su izloženi stari koferi, nakit, predmeti za ličnu higijenu, nameštaj... Svi odišu prošlošću koja se ne može videti spolja, na fasadama građevina širom grada i dalje: reč je o prošlosti koja je nekad ukrašavala i opremala police i prostore starih stanova i kuća, dnevne sobe, kuhinje, kupatila, hodnike, plafone, ostave... Pored starih knjiga, tu su i gramofonske ploče, ručno rađene čipke, setovi skupog porcelanskog posuđa, lusteri sa svećama, pegle „na ugalj“, stare šivaće mašine, drvene igračke za decu, drveni zidni satovi sa kazaljkama zamrznutim u ko zna kom trenutku nekog dalekog dana...

3 4
   
5 6
   

Antikvarnice u bivšem Getu nisu „našminkane“, polirane, ne odišu čistoćom i luksuznim nameštajem 19. veka: nakon posete u ustima se dugo oseća ukus prašine. Sićušni predmeti su načičkani okolo, mogu se dodirnuti, uhvatiti za ručku, „babuške“ se mogu otvarati, knjige se mogu čitati. Kad uđete u neke od ovih antikvarnica, možete se slobodno šetati tunelom starina, zavirivati u stare razglednice i vitrinice toliko dugo da zaboravite zašto ste uopšte ušli. Trst je jedan od gradova u kom u kafiću još uvek možete ostaviti tašnu na slobodnoj stolici pored - bez bojazni da će tašnu neko ukrasti. Verujem da je i to jedan od razloga zbog čega su prodavci i u ovim radnjama toliko nonšalantni i poverljivi prema potencijalnim kupcima. 

7 8 9

 

Već godinama skupljam stare mape. Pa i one savremene kojima se svake godine, svakom promenom naziva ulice, gradnjom nove zgrade ili u najtužnijem slučaju rušenjem dela gradskog jezgra, paradoksalno povećava istorijska i umetnička vrednost. U jednu antikvarnicu u bivšem Getu sam ušla nasumice, tražeći stare razglednice i stare mape Trsta. Nisam znala da je upravo u toku popodnevna pauza, kada je radnja zatvorena (popodnevno zaključavanje prodavnica na par sati je uobičajeno za većinu radnji u Italiji). Otvorila sam vrata gde me je u pustoj radnji dočekao ljubazan momak. O pauzi i otključanim vratima sam tek kasnije saznala, kao i to da je u pitanju porodična antikvarska radnja u kojoj rade četiri generacije... Malo na italijanskom, malo na engleskom, uspeli smo da se sporazumemo: momak je otvorio dve duguljaste uske fioke u komodi boje tamnog drveta. Ni sam nije znao šta se u njima krije – što me ne čudi s' obzirom na broj predmeta u radnji... Sadržaj fioka koje je otvorio je inače nedostupan posetiocima koji cunjaju okolo po uskim, pretrpanim hodnicima: drške fioka su blokirane šipkom koja onemogućava njihovo izvlačenje. Imala sam sreću da je prodavnica bila pusta zbog pauze, pa sam imala svu pažnju prodavca. Inače u te radnje u ovom delu grada ljudi rado zalaze, što me posebno raduje. A u starim fiokama – blago: požutele mape iz jednog ili više iscepkanih delova, reprodukcije starijih mapa koje i same zbog svoje starosti predstavljaju raritet... Neke od mapa su bile upakovane u prozirne folije, druge smo najpažljivije moguće stavljali na gornji deo komode u potrazi za što starijom mapom Trsta. Cena me je, na žalost odvratila od kupovine originalne mape grada iz cca 17./ranog 18. veka. Ipak, čekalo me je iznenađenje: stari svet skriven u ovom parčetu nameštaja mi je otkrio blago koje nisam tražila. Naišli smo na jednu od retkih reprodukcija mape Evrope. Original mape je naslikan, napisan i odštampan početkom 17. veka. Reprodukcija na koju sam naišla je napravljena u tadašnjoj Italiji u 19. veku, te su mnogi nazivi na mapi u duhu tadašnjeg italijanskog jezika. Originalnu mapu je oko 1630. godine napravio čuveni nizozemski kartograf, izdavač, svestrani stvaralac Willem Janszoon Blaeu (1571-1638. - datum rođenja i smrti su bitni i zbog utvrđivanja datuma izdavanja i objavljivanja mape).

Reprodukcije ove mape su rađene već u 17. veku (uključujući savremenike autora). Pravili su ih brojni umetnici raznih nacionalnosti. Najstarije reprodukcije dostižu prilično visoke cene, a gde se nalazi originalna ili prva odštampana mapa za mene je i dalje misterija. Pokušavajući da dođem do informacija na brojnim aukcijama na Internetu, videla sam da neke od ponuđenih mapa dostižu cenu od par hiljada evra – da li su u pitanju prvi štampani ili nacrtani originali, ili najstarije reprodukcije svetski poznatih umetnika, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Kao ni, verujem, kupci. Na internetu se teško nalazi jasan pregled istorijske pozadine ove mape, odnosno njenog originala. Ono što se sa sigurnošću zna je identitet autora originala kao i vreme kada je originalna mapa nastala (plus minus par godina).

Pokušajte da u Vaš pretraživač ukucate „Willem Blaeu Europe map“ – rezultati će i Vas i iznenaditi i zbuniti.

Čak ni da se original/prvi štampani primerci nisu očuvali, slika tadašnje Evrope u vidu reprodukcija je očuvana. Ovi „prepisi“ imaju veliku istorijsku vrednost. Divimo im se vekovima kasnije. Baš kao što se divimo prepisima originalnih dela antičkih autora.

Mapa koju sam kupila je dakle reprodukcija originalne mape sa početka 17. veka. Ta reprodukcija je napravljena u 19. veku u tadašnjoj Italiji - otuda nazivi na italijanskom i latinskom. Na toj reprodukciji je ime autora Willem Janszoon Blaeu-a napisano na italijanskoj „verziji“ – Guilielmo (čita se „Guljelmo“).

Ima toliko detalja da ni uživo nisu vidljivi bez „jake“ lupe: 

10
11
   
14 13
   
15 16
   
17 18
   

Otkriće i kupovina ove stare reprodukcije su mi obasjali jedan jesenji dan u Trstu. Tokom narednih poseta u redovno radno vreme, momak koji radi tamo, njegovi roditelji, baka ni prabaka zbog ostalih posetilaca nisu imali dovoljno vremena da se posvete mojoj radoznalosti i da zajedno sa mnom otkrivaju šta se sve nalazi u zabravljenim fiokama. Često tu zalutam, kupim po koju retku knjigu ili staru razglednicu. Već me poznaju. Nadam se da ću bar jednom uspeti da pozajmim delić njihovog vremena, kako bih otkrila zaboravljene istorijske dragulje i veličanstvena znanja Starog sveta koja dremaju i sakrivaju se zaboravljena u prašini ovog starog dela grada.  

 

Ivana Svetlik
Author: Ivana Svetlik
Ivana Svetlik; novinar, bloger i veliki poštovalac astronomije, istorije astronomije i fizike. Rođena u Novom Sadu 1980. godine, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, odsek Istorija. Po struci Master istoričar i profesor istorije. Licencirani nastavnik engleskog jezika. U gimnazijskim danima ponosna polaznica seminara Astronomije kao i seminara Psihologije u IS „Petnica“. Živi u Trstu

Dodaj komentar