Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

¤ Ruža vetrova ¤ Pogled ka zvezdama grada ¤ Sunce u srcu ¤ Nikola Tesla: čovek iz budućnosti 
¤ Put ka Mesecu ¤ Stari svetionik Trsta  ¤ Novi svetionik Trsta ¤ Bora, kraljica Trsta ¤ Stara mapa Evrope
¤ Potraži plavi oblak ¤ Canal Grande, Trg Ujedinjenja i Dolomiti


Bora, kraljica Trsta


1

„Kada vidiš da je nebo crveno, znači da će sutra biti vetra“, tako mi je davno govorila baka. To je jedna od onih rečenica koje se urežu u sećanje. Tu i tamo se glas iz prošlosti javi i uvek se zapitam koliko je ta tvrdnja tačna. Živeći u Trstu, razmišljam da li se ta bakina „narodska“ tvrdnja može uopšte primeniti u ovom kutku sveta... 

U Italiji Bura nosi drugačiji naziv – ovde taj vetar zovu „Bora“, a njenog mlađeg, slabijeg brata „Borino“. Kako god da je zovu, Bura je vetar promenjive ćudi, naglog temperamenta, predvidivog i nepredvidivog raspoloženja, ponekad ohola, nestašna, razigrana, divlja, opasna, britka, nekada pomaže i čuva leđa da ni ne znate. Neki bi rekli da podseća na prirodu žene.

U Trstu je prisutna manje ili više tokom čitave godine (retki su dani bez vetra), ali zna se kada će se Bura zahuktati a nekad i razbesneti: u kasnu jesen i zimu kape, šalovi, kapuljače, debele jakne niti oblačenje u slojevima ne pomažu. U vremenom načetim zgradama, struji između sićušnih šupljina kroz okvire starih prozora. Ne da mira. Donosi glavobolje, kostobolje, prehlade, melanholiju i hujanje zbog koje bi se Košava mogla postideti. 

Srećom ili nesrećom, poslednjih nekoliko godina se primirila. To će vam reći svaki „Triestino“ i „Triestina“, svaki stanovnik Trsta koji je decenijama svedok ponašanja ovog vetra. Nekada je zimska slika Trsta bila drugačija, kada je Bura uraganske snage (u samom gradu dostizala je brzinu oko 150 km/h) kosila svakog i sve po ulicama. Bilo je i poginulih. Nedovoljno stabilne gradjevinske konstrukcije su se rušile. Automobili, drveće i stubovi su prevrtani. Lanci i šipke za koje su se ljudi grčevito hvatali i dalje se mogu videti na ulicama. Pojedine su bile posebno izložene vetru a o tome svedoče i njihovi nazivi: „Via del Molino a Vento“ (arhaičan naziv: Ulica vetrenjače/mlina i vetra), Via della Bora (Ulica Bure)...Na fotografijama iz sredine 20. veka vidi se koliko je bila okrutna: 

2

3

4 

Uprkos tome, ljudi ovde žive milenijumima. Da li je ovaj vetar bio isto tako snažan i u dalekoj prošlosti, za sada se tačno ne zna. 

Na Youtube se mogu naći brojni snimci iz pedesetih godina prošlog veka koji svedoče o destruktivnoj silini ovog vetra (brzina vetra na snimcima je oko 120-150 kilometara na čas).  Gledajući ove snimke, čudi me što je na ulicama tada uopšte bilo ljudi:


https://www.youtube.com/watch?v=UHmEFNGiYrg


https://www.youtube.com/watch?v=saAcOO0ngGM

Zbog opasnih izliva Bure, mnoge zgrade nemaju terase ni balkone. Daleko od toga da je to pravilo u ovdašnjoj gradnji. Pojedine stare zgrade debelih zidova ponose se veličanstveno ukrašenim „vidikovcima“ koji odolevaju i vremenu i vetru. Mogu samo da zamislim koliko je arhitektonskih veština utkano u njihovu gradnju!  Niču moderne zgrade i sa i bez balkona i terasa. Trst po tom pitanju i dalje okleva. 

Zbog Bure, za vreme novogodišnjih praznika, na glavnom gradskom trgu nećete videti jednu, veliku „jelku“ kao u mnogim evropskim gradovima - videćete ih mnogo: Piazza Unita d'Italia je sa strane diskretno ukrašena nizom skromno dekorisanog, niskog zimzelenog drveća (snimak je od prošle godine):

5

Četvrta strana tog trga je more. Upravo ovde se sliva vetar koji dolazi sa severa i severoistoka. Došunja se tiho iza Karsa („Carso“, okolna brda), tu raste pa se na vrhovima prelije i niz padine sliva ka luci. Tu kovitla u raznim pravcima. U svaku ulicu zađe, a u neke delove grada zalazi više nego u druge. 

Početkom ovog meseca, kada je vetar krenuo udarima oko 35 kilometara na čas (uz obalu verovatno i jačim), krenula sam u šetnju. Zamotana u šal, kapu i kapuljaču uputila sam se ka obali da uslikam crveno nebo i Dolomite koji su se jasno, do detalja videli nasuprot luke, udaljeni vazdušnom linijom oko 100 kilometara!

6

Vetar me je gurao ka moru, unazad, levo, desno...Kesa koju sam nosila a u kojoj je pažljivo bila upakovana stara mapa upravo kupljena u obližnjoj antikvarnici, šibala me je po licu, po kameri, trgala ka moru, gužvala se... Šta god Bura zahvati, ne pušta. One koji pokušaju da se odupru njenog snazi kazni: mene toga dana šokom da će me gurnuti u ledeno more i kasnije jakom migrenom koja me je mučila nekoliko dana. 

To su greške koje iznova ponavljam: vetar me vuče napolje, ka obali, u vetrovite ulice. Kao i mnoge Tršćane, koji je doživljavaju kao starog prijatelja sa kojim se nikad ne zna. Od poznanika sam čula da se ljudi nekad okupe na malom doku u centru. Naginju se ka vetru, bore se da ostanu na nogama. Neki završe u moru! Sve doživljavaju kao zabavu. Ponovo se vraćaju... Razglednice iz druge polovine prošlog veka koje sam kupila u jednoj od brojnih antikvarnica u ovom gradu, čude me svojom zaigranošću koja često prelazi u neslanu šalu: 

7

8

U Trst sam se doselila pre par godina kada udari Bure (u gradu) nisu prelazili 100 kilometara na čas (kao na starim snimcima). Nisam videla da iko poseže za rukohvatima i lancima. Kao i svi Tršćani, išla sam i idem u duge zimske šetnje kad se pri povratku, sleđena kajem što sam uopšte izašla iz stana. Sutradan opet idem. 

Kada Buru posmatrate kao prijatelja, primetite koliko je vazduh bistar i svaki detalj u daljini vidljiv nakon i u toku njene žestoke posete. Koliko su ljudi posle raspoloženiji i druželjubiviji. Ako je doživljavate kao neprijatelja, Bura je nevidljivi mač koji nikoga ne štedi. Verujem da je i to jedan od razloga zbog kog stanovnici druželjubivo prihvataju prisustvo ovog vetra. 

9

10

Trst je veličanstven, internacionalan grad. Na ulici se čuju mnogi svetski jezici. Mešovitih brakova je mnogo. Mnogi stanovnici su bilingvalni, a neretko pričaju više od dva strana jezika. 

Iako je oduvek ovaj grad bio poprište mnogih, manje ili više burnih političkih sukoba, iako mnogi ovde ne dele iste ideale, stavove niti veru, ova luka evropskog i svetskog značaja ne zamera Buri njen divlji, zimski ples. Naprotiv, čini mi se da Trst bez Bure nije isti grad. Čudim se stanovnicima Trsta koji se nikad nisu bojali ovog vetra. Čudim se i sebi kako svakog proleća, svakog leta i tople, rumene jeseni iznova zaboravim na ledene zimske mesece. Svako dobro je ovde vrednije nego inače. Više se ceni. 

Bura se primirila. Ne znam da li ovih nekoliko godina okleva ili se seli negde drugde. Ne verujem da se takva silina da ukrotiti. Nadam se da nikuda ne ide. Čini mi se da bi sa njom nestali i svi oni putnici koji ovuda prolaze, ostave deo sebe ili ostaju. Nije lako živeti u raskrsnici puteva, ali zar takva mesta ne pružaju najbolji pogled ka tekovinama istorije i života?

Mnoge je, kao nežno semenje, Bura dovela u ovaj kosmopolitski grad. Nadam se da sam jedna od njih. 

Izvori starih forografija, redom: 

nauticareport.it
meteotrip.it
wallnews24.it

 

Ivana Svetlik
Author: Ivana Svetlik
Ivana Svetlik; novinar, bloger i veliki poštovalac astronomije, istorije astronomije i fizike. Rođena u Novom Sadu 1980. godine, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, odsek Istorija. Po struci Master istoričar i profesor istorije. Licencirani nastavnik engleskog jezika. U gimnazijskim danima ponosna polaznica seminara Astronomije kao i seminara Psihologije u IS „Petnica“. Živi u Trstu

Dodaj komentar