Sovjetski pilot Jurij Gagarin rođen je 09.03.1934. Nepunih trideset godina kasnije, 12.04.1961. postao je prvi homo sapiens u svemiru. Njegov let u Vostoku-1, te siguran povratak na Zemlju, otvorio je vrata našoj vrsti za letove u svemir.
Ono što je specifično jest da satelit nije odaslan u orbitu klasičnim lansiranjem putem rakete bez ljudske posade, već na svemirskom brodu * Radi se o prvom satelitu koji je u cijelosti osmišljen, izrađen, testiran u Hrvatskoj, u Istri, a zahvaljujući suradnji s ROSCOSMOS-om poslan u svemir, na Međunarodnu svemirsku postaju gdje se i sada nalazi, doznajemo od Marina Tumpića, voditelja udruge Vidulini
Ono što je specifično jest da satelit nije odaslan u orbitu klasičnim lansiranjem putem rakete bez ljudske posade, već na svemirskom brodu * Radi se o prvom satelitu koji je u cijelosti osmišljen, izrađen, testiran u Hrvatskoj, u Istri, a zahvaljujući suradnji s ROSCOSMOS-om poslan u svemir, na Međunarodnu svemirsku postaju gdje se i sada nalazi, doznajemo od Marina Tumpića, voditelja udruge Vidulini
Dobar savet za jedan acid band sa kraja šezdesetih. Pogledaj malo oko sebe. Sem ako nisi astronaut "Apola" (kao ja – vidi moju sliku), čitav život ćeš (uglavnom) proživeti na površini Zemlje u krugu od par stotina kilometara. Čitava planeta, nekih 5,97 sekstiliona tona, leži ispod nas; trilion kubnih kilometara zemlje, stenja i metala. Ali koliko dobro poznajemo našu planetu?
„Naselićemo svemir“, tvrdi komandant NASA-e Anđelo Vermulen. „Možda bude trebalo 50 ili 500 godina, ali će se na kraju desiti.“ U ovom šarmantnom govoru, veteran učesnik TED Fellows programa opisuje kako je zvanično radio na pripremanju ljudi za život u svemiru... kao i fascinantan umetnički projekat u okviru kog su ljudi širom sveta osmišljavali domove u kojima bi se taj život vodio.
„Artificial life”(“Alife”) ili veštački život predstavlja pokušaj savremene nauke da, koristeći biohemiju, robotiku ili kompjuterske modele sintetiše, proizvede ili kreira život. U ovom tekstu ćemo se zadržati na razmatranju tzv. digitalnih organizama koji predstavljaju kompjuterske programe sposobne da se samoumnožavaju, mutiraju i evoluiraju. Da li ovakve veštačke forme uopšte i možemo smatrati životom pitanje je koje izaziva podelu kako u naučnim krugovima tako i van njih.
Kako starimo, normalno je da naše uši sve slabije čunu puni opseg frekvencija koje smo nekad čuli, a to često znači da propuštamo zvukove višeg tona. Uostalom, deca čuju i one visoke tonove koje stariji ljudi ne čuju.