Zvezde imaju različite sudbine zavisno od svoje mase. Kada zvezda mase osam Sunca, ili više od toga, iscrpi svoj nuklearno gorivo njeno jezgro implodira. Implozija je proces u kome se telo uvuče u samo sebe; koncentriše u sebi materiju i energiju. To se npr. dešava podmornicama kada pritisak vode premaši opiranje zidova podmornice. Ili recimo kod nuklearnog oružja kada se pojača gustina materiji za više puta što konačno dovodi do eksplozije.

Slično se dešava i sa jezgrom zvezde velike mase. Jezgro implodira što konačno dovede do kolosalne eksplozije u vidu supernove. 

Ukoliko zvezda ima masu manju od 80 % mase Sunca, nakon potrošnje osnovnog nuklearnog goriva, ona tiho prelazi u novi stadijum, u belog patuljka. Ali taj proces je veoma dugotrajan i te zvezde imaju dugi život. Život gigantskih zvezda se meri milionima godina, a život malih zvezda milijardama. 

Ali to su dve krajnosti. Zvezde sa masom između ovih krajnosti žive drugačije. One otpuste spoljne slojeve svoje atmosfere stvarajući tako spektakularnu sliku kojom se oduševljavaju ljudi na Zemlji. U središtu te kosmičke kreacije nalazi se mrtva zvezdica, a oko nje otpušteni gasovi. One gledane skromnijim teleskopom liče na daleke planete te su pogrešno nazvane planetarne magline, a niti su planete niti magline. Ali taj naziv se zadržao. 

Otpušteni gasovi se rasipaju i vremenom koje obično iznosi 10.000 godina one se toliko rasprše da se više i ne primećuju.

oir2006a

Gemini Observatory/NSF’s National Optical-Infrared Astronomy Research Laboratory/AURA 

Ovde na slici vidimo jednu planetarnu maglinu. Njena oznaka je CVMP 1 i nalazi se na 6.500 svetlosnih godina daleko od nas u južnom sazvežđu Circinus (Šestar). Spada u najveće planetarne magline za koje znamo. Za astronome ona je važna ne samo zbog svoje veličine, već i zbog gasa bogatog helijumom i azotom. Ona je rezultat odbacivanja spoljnih slojeva zvezde na kraju života. 

1280px Gemini South 01
By Denys (fr) - Pris par Denys, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2695365

Sliku dugujemo teleskopu Južni Gemini (na slici iznad) koji je smešten u Čileu. Ppostoji i severni Gemini koji se nalazi na Havajima. Oba su Kasegrenijevi reflektori sa oglelom od 8,1 metara.

Prema Astronomy Now

  

 


Komentari   

Accu
+1 #2 Accu 13-03-2020 12:53
Planetarne magline gledane manjim teleskopima izgledaju poput planeta, otud i njihovo vrlo adekvatno "planetarno" ime.
Mimo
0 #1 Mimo 28-02-2020 13:12
Zašto se zove planetarna maglina? Kakve ima veze sa planetima?

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži