Desetog februara uveče posle sedam sati, kad se malo smrači, moći ćemo da vidimo trio: Mesec, Mars i Uran. Sva ta tri tela naći će se vizualno blizu jedno drugom toliko da ih možemo obuhvatiti jednim pogledom.
...E sad dolazi interesantna stvar. Nasa i Evropska svemirska agencija imaju plan da naprave test i odbace jedan asteroid s njegove putanje specijalnom sondom koja putuje brzinom od 6 do 7 kilometara u sekundi. Njihova meta je zapravo dvostruki, tj. binarni asteroid 65803 Didymos prečnika oko 800 metara a koji se nalazi na 151 do 340 miliona kilometara daleko od Sunca i ne predstavlja opasnost za Zemlju, jer će u trenutku najbližeg prolaza pored naše planete biti udaljen nekih 11 miliona kilometara. Poređenja radi, od Zemlje do Meseca ima oko 384 000 kilometara u proseku....
Profesor Gajić o najinteresantnijim pitanjima astronomije, o teorijama zavere, o dokazima i „dokazima“, o ravnoj Zemlji i nepostojanju gravitacije i o svemu drugom što nas zanima u vasioni.
Astronomi sa Univerziteta Macquarie iz Sidneja u Australiji i Kineske akademije nauka koristili su 1339 zvezda cefeida za mapiranje naše galaksije. Otkrili su da je disk Mlečnog puta iskrivljen i da se sve više krivi što su zvezde dalje od centra galaksije.
M 85 je eliptična galaksija(ili po drugim autorima lentikulrana / prelazni oblik između eliptičnih i spiralnih galaksija/) smeštena u sazveđu Coma Berenices (Berenikina kosa). Član je galaktičkog jata Virgo, a njene druge oznake su NGC 4382 i LEDA 40515. Od nas je udaljena oko 50 miliona svetlosnih godina.
Interesuje me zašto najkraći dan, 22. decembra, nije jednak po dužini trajanja najkraćoj noći, 22. juna? Nameće se logički zaključak da bi trebali biti.
Prvi predmet koji je Zemlja poslala na Mesec je bila sovjetska letelica Luna 2. Ona se, kako je i bilo planirano, srušila na našeg najbližeg kosmičkog suseda (ne računajući tu sitno stenje i kamenje koje vršlja oko planete) 1959. godine.
Ovo je posmatračima Meseca dobro poznato područje. Sasvim levo fotografijom dominira veliki krater Copernicus, nazvan po astronomu, matematičaru, pravniku, lekaru i ekonomisti, a istovremeno i sveštaniuku visokog ranga Nikoli Koperniku koji je živeo od 1473. do 1543. U istoriji nauke zapisan je kao naučnik koji je formulisao heliocentrični model svemirskih tela.