Već smo pisali da je lender Insight na samom početku svoje misije upao u velik problem. Njegov osnovni zadatak bio je da specijalnom bušilicom prodre pet metara u tlo Marsa te da meri njegovu unutrašnju temperaturu i tako pruži naučnicima podatke za dalje izučavanje unutrašnje strukture susedne planete. Za taj zadatak brižljivo je izabrano mesto sletanja lendera, kako bi bušilica mogla da prodre u tlo. Ali – bušilica se zaglavila.
Konačno je Armstrong stigao do stope prednjeg nogara broda koji ga je doneo na Mesec[1]. Poslednji korak je morao da bude vrlo dugačak da bi se spustio na stopu stajnog trapa, budući da su se amortizeri trapa jedva nešto malo sabili tokom sletanja na Mesec. Zbog slabe gravitacije, Armstrong je otkrio da lako može da sa merdevina skoči dole.
Jupiterova satelit Evropa decenijama je izazov za astrobiologe. Taj satelit ispod debele ledene kore ima ogroman okean tečne vode. Kažu planetolozi da po količini vode Evropa nadmašuje Zemlju, a naše iskustvo nam govori: gde ima vode, ima i života. Ili bi bar život mogao da postoji. Ili je bar postojao. A sve to treba ispitati i planetolozi, astrobiolozi i drugi naučnici plediraju da se na Evropu pošalje svemirska misija.
Iako pogiboh ovih nedelja od 'Apolla', ovo moram da napišem. Posle više od 420 misija, slavna ruska raketa 'Протон' je pre par dana poletela na svoju možda poslednju komercijalnu misiju. 9. oktobra 2019, u 10:17 UTC kompanija 'ILS' (International Launch Services) je lansirala 'Протон-М'/'Бриз-МФаза IV' sa rampe 39 (ПУ-39) zone 200 kosmodroma Bajkonur. Teret su bila dva satelita napravljena u 'Northrop-Grummanu','EutelSat 5 West B' i 'MEV-1', od 2,86 i 2,33 tone. 'EutelSat 5WB' je napravljen za francuskog operatora 'EutelSat' koristeći platformu 'GEOStar-2e' a uključivao je komunikacionu opremu sa 35 Ku-band transpondera koje je napravio 'Airbus Defense & Space'. Dva satelita su postavljena na supersinhronu orbitu dimenzija 12.050×65.000 km nagiba 13,4° posle 16 sati i 5 uključivanja dodatnog stepena 'Бриз-М'. Ipak, pravi as misije je 'MEV-1', satelit koji ima za cilj da unese revoluciju na prenatrpano tržište geostacionarnih satelita.
Prošle nedelje je iz Bajkonura izvršeno poslednje komercijalno lansiranje slavne ruske rakete 'Proton-M'. Dok Drago Dragović piše podrobnije o ovoj poslednjoj misiji - i pored sankcija, ponela je u orbitu dva američka satelita - upoznajte se sa ovom dinosaur-raketom, koja je od prvog lansiranja 1965. imala tačno 422 misije i samo 20 faulova.
Tokom Sajma kulture u Sokolskom domu o čemu smo već pisali, snimljen je i veći broj fotografija Meseca mobilnim telefonima. Vobanisti su nabavili više adaptera pomoću kojih se mobilni telefon pričvrsti na okular teleskopa. Ovakva veza je stabilna što omogućava potreban podešavanja na telefonu za snimanje.
Posle toga, morali su da navuku i ekstravehikularne čizme. Za razliku od ekstravehikularnih rukavica, koje su činile deo segmenta pod pritiskom, ekstravehikularne čizme su navlačene preko obuće skafandera. Ove kaljače su imale debele gumene đonove sa šarama na njima kako bi se osiguralo prianjanje po finom lunarnom regolitu.
Ovo je fantastična slika. Pitam se da li bi je astronomi s početka teleskopske ere, dakle u vreme kada su se daleki objekti kroz teleskop videli tek kao sasvim mala mrljica, da li bi je ti astronomi uopšte shvatili. Da biste nešto dobro sagledali morate imati neko iskustvo inače biste na slici često videli samo bezobličnu šaru.
U nekim okruženjima teški metali i drugi toksični elementi mogu da ugroze pa čak i zaustave rast organizama. Toksični nivoi elemenata kao što su As, Ag, Cd, Co, Hg, Pb, Uili Zn kreću se u rangu od 10-5 do 10-4 M.