Možemo li da istražujemo ledene svetove Sunčevog sistema sondom koja bi skakala po površini koristeći snagu radioizotopskog generatora (RTG)? Prošle godine sam pisao o zanimljivim predlozima misija koje je predložila Nasina grupa za napredne i inovativne koncepte, NIAC. Tu je pomenut vrlo neobičan koncept: pomoću toplote koju stvara RTG zagrevao bi se led na površini i stvorio mlazove gasova koji bi omogućili sondi da 'skoči' kako bi izvela suborbitno putovanje. Zanimljivost ove varijante nuklearnog pogona je u tome, što bi se za razliku od tradicionalnih termičkih nuklearnih motora, umesto nuklearnog reaktora koristio RTG. RTG-ovi su vrlo sigurna tehnologija koja je dokazala svoju pouzdanost poslednjih decenija. Uz to bi se kao pogonsko gorivo koristio površinski led, što bi značajno uštedelo na težini letilice.
U četvrtak 12. decembra u lepoj i prijatnoj sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu održana je godišnja skupština društva Carpe Noctem - Iskoristi noć.
Ko redovno prati naš sajt, već je provalio – ušao sam u poseban režim: vreme je da malo reklamiram daleki komšiluk. Uz to, u avgustu je bilo 30 godina od kada smo prvi, jedini i poslednji put u ovom životu posetili Uran. Uradio je to 'Voyager 2'. Poseta je bila istorijska koliko i kratka. Tužna stvar je što danas ne postoji plan slanja novih sondi ka ovim planetama. Uran i Neptun kriju mnoštvo misterija koje bi nam omogućile da razjasnimo ne samo formiranje Sunčevog sistema, već i mnogih drugih zvezdanih sistema. Trenutno znamo da znatan deo egzoplaneta otkrivenih oko drugih zvezda pripada upravo egzoneptunima. Stoga ne čudi da je jedna od prioritetnih misija za naučnu zajednicu upravo kosmička sonda za proučavanje dve najudaljenije planete solarnog sistema.
Posle najviših planina u Sunčevom sistemu pogledajmo najveće kratere na telima koja križe oko Sunca.
Naša planeta je, poput svih drugih velikih tela, u ranoj istoriji bila izložena besomučnom bombardovanju asteroida, kometa i drugih tela. Ali Zemlja ima veoma živu površinu i uz to i turbulentnu atmosferu. Sve to vremenom poravnava nastale kratere i mnogi su davno erodirani i izbrisani. Ali na nekim nebeskim telima nema sličnih procesa i tamo krateri ostaju nedirnuti čitavu večnost – izuzev što ponekad u njih udari neki nov kamen iz svemira.
Na našem virtuelnom putovanju od Sunca, sedma planeta po udaljenosti jeste Uran. Jedina je dobila ime po jednom grčkom bogu, personifikaciji neba, ocu kiklopa i titana, i sinu i mužu Geje. Po nekim klasifikacijama, zajedno sa Neptunom pre spada u 'ledene' nego u 'gasovite' džinove'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
