Astronautika: misije

U više navrata smo čitali da je posle dve godine čekanja letos konačno otvoren prozor za ekonomično lansiranje ka Marsu i to smo zdušno iskoristili. Arapi, Kinezi i Ameri su lansirali svoje sonde (i lendere), koje sada hitaju ka Crvenoj planeti i stići će tamo za pet meseci.

KM1
Šema putovanja do Marsa.

Dok je arapska ekspedicija pravo čudo – u njemu ulogu Aladinove lampe igra NASA – i predstavlja kuriozitet, a Nasina već ulazi u rutinu, kinesla misija zavređuje dublju pažnju.

Kineski program za istraživanje Marsa tesno je povezan sa Rusijom. Kada je u novembru 2011. lansirana ruska sonda 'Fobos-grunt', sa njom je kao sekundarni teret poleteo prvi kineski planetni orbiter, 'Yinghuo-1'. Na žalost svih nas, 'Fobos-grunt' je ostao zaglavljen u našoj orbiti i posle tri meseca izgoreo u atmosferi. Kina je naučila lekciju i odmah započela nezavistan projekat za studiranje Marsa a sadašnja sonda, koju je Kina zvanično odobrila 2016, predstavlja rezultat. Da ne ulazim sada u sitna crevca, samo da podsetim da se kineska letilica sastoji od orbitera i lendera koji, opet, ima i mali rover. I ješ jedna stvar, koja nam često promakne, i Kinezi sarađuju sa drugima, pa u misiji učestvuje Argentina (tamo Kinezi imaju svoju prateću stanicu), Francuska (sarađivali su na roveru) i Austrija (megnetometar na orbiteru).

Trenutno, kineski brod 'Tianwen-1'[1] se nalazi na oko 24,1 milion km od Zemlje, a do cilja mu treba još 164 milion km. Pre neki dan je osvanula slika broda, ali ne neko budženje u fotošopu kako to rade drugi, već stvarno! Evo slike:

KM2

Kako su to uradili? A onda pročitam da su se setili i lansirali majušnu subsondu nazvanu T.D.C. (TW-1 Deployable Camera) koja je imala dve kamere i koja je usput testirala Wi-Fi vezu sa 'Tianwenom-1'. Donji snimak je napravljen sa sonde u trenutku ispaljivanja malog satelita.

animacija 

[1] Ko hoće da se upozna s kineskom miisijom, evo mu prilike.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... Pre 26 minuta
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 12 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 22 sati ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...