Vansolarne planete, ili egzoplanete kako se često nazivaju, su tela koja kruže oko drugih zvezda. Jasno je da se radi samo o većim telima jer manja, koja bi se mogla svrstati u druge kategorije, sa sadašnjom tehnologijom ne možemo da detektujemo. Ali, koliko ih je poznato?
Teleskopi, te svemoćne sprave laicima izgledaju kao kolosalne tvorevine sa „bog te pita šta sve ima unutra“ a zapravo teleskop je samo masa zeljeza, stakla, zrcala, elektronike...
Šta su to vansolarne planete, kolike su šanse da život postoji i van Zemlje i kakva je to planeta Vlasina, a kakva zvezda Morava – ukratko o tome je bilo reči na sinoćnom (13. februara 2020.) predavanju u planetarijumu AD „Novi Sad“.
Na današnji dan pre 30 godina (14. februara 1990) Vojadžer 1 poslao je poslednju fotografiju pre nego je zauvek isključio svoje kamere. Sa daljeni od 6,4 milijardi kilometara i na 32 stepena iznad ekliptičke ravni snimio je planetu Zemlju. Zemlja je zahvatila smo 0,12 površine jednog piksela. Iako misija Vojadžera nije bila da snima Zemlju, na predlog Karla Sagana to je učinjeno. Inspirisan fotografijom, Karl Sagan je napisao:
U ovom kratkom filmu pratimo rover Curiosity dok se penje na planinu Sharp. To je planina na Marsu u krateru Gale u koji se spustio 2012. ovaj Nasin rover. Visoka je 5,5 kilometara ako se računa od tla iz kojeg u krateru izvire.
Za film su izabrane najjasniji i najoštriji snimci. Neke slike su obrađene kako bi geolozi dobili jasniji prikaz stena.
Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Neki čitaoci su nam dojavili da formular za komentare u AM ne radi. Proverili smo i zaista ne radi. Šteta. Sad je sve u rukama Milan Miloševića koji već više od decenije pronalazi rešenja za kvarove u Astronomskom magazinu pa se nadamo da će i ovog puta on otkloniti problem.
A dotle, ako želite nešto da javite ili da komentarišete pišite na imejl adresu AM:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Naravno, prvo navedite naziv članka koji komentarišete.