Nakon šest godina, 'Roskosmos' je lansirao drugu raketu 'Angara A5', najmoderniju i najtežu raketu dostupnu danas u Rusiji. 'Angara A5'/'Briz-M' uzletela je 14. decembra 2020. u 03:50 po našem s rampe broj 1 (PU-1) kosmodroma Pleseck. Cilj ove probne misije, krštene kao A5-2LM, bio je postavljanje tereta u geostacionarnu transfernu orbitu nakon četiri paljenja gornjeg stepena 'Briz-M'. Teret, nazvan IPM ili IPM-2, u teoriji je sličan onom koji je u prvij misiji 'Angara A5' postavila u orbitu 23. decembra 2014. Međutim, postoje glasine da je ovo lansiranje moglo da ponese i neki tajni vojni objekat u orbitu . Ovo je bilo 106. lansiranje u orbitu 2020. i 15. u Rusiji ove godine, što je neobično niska brojka (zemlja je lani izvela 20 orbitnih lansiranja). Bilo je to i treće lansiranje u porodici, računajući let 'Angara 1.2PP' u julu 2014. (ovde bi mogla da se dodaju i tri lansiranja južnokorejske rakete 'Naro 1'/KSLV-1, rakete bazirane na lakoj verziji 'Angare').

1
Drugo lansiranje 'Angare A5'. Lokacija: Pleseck.

'Angara A5' je sposobna da ponese oko 25 tona u nisku orbitu (LEO) i 5,5 tona u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO)[1]. Nešto poboljšana verzija, 'Angara A5M', trebala bi da ima debi narednih godina, i ona će moći da sa gornjim stepenom 'Blok-DM-03' ponese oko 27 tona u LEO i 7 tona u GTO (uvođenjem kriogenog stepena 'KVTK' 2027. godine, ova cifra će se povećati na 8 tona). Te je karakteristike čine najmoćnijom ruskom raketom u službi, ispred 'Protona-M', koji se sigurno povlači u narednim godinama. Bez 'Protona', 'Angara A5' će biti jedina ruska teška raketa sposobna da podigne preko 20 tona u LEO – iako će budući 'Sojuz-5' imati kapacitet da lansira 17,7 tona u nisku orbitu – te otuda strateška važnost ove rakete.

2
'Angara 5A' tokom montaže u moskovckom proizvodmom centru Hruničev.

3
Transfer do rampe.

Iako su inauguraciona lansiranja lake verzije 'Angara 1.2' i teške verzije 'Angara A5' uspešno izvedena 2014. godine, vodeći lanser ruskog kosmičkog programa odgađan je puno puta zbog kombinacije faktora. Najvažniji od njih je bilo restruktuiranje državne korporacije GKNPC Hruničev[2], glavnog kontraktora rakete 'Angara'. Kao rezultat ovih promena, raketu je u gradu Omsku počela da proizvodi kompanija PO 'Paljot'[3], potez koji je bio ispunjen koordinacionim problemima sa direktoratom 'Hruničeva' u Moskvi. S druge strane, setimo se da je jedina dostupna rampa za 'Angaru' na vojnom kosmodromu Pleseck, čija velika geografska širina sprečava lansiranje na manje nagnute orbite, poput one na kojoj je ISS i nije najprikladnija za zadatke u geostacionarnoj orbiti. Trenutno se gradi druga rampa za ovu raketu koja će se nalaziti na komodromu Vastočni. Prvo lansiranje 'Angare A5' sa Vastočnog zakazano je za 2023. godinu, ali će u međuvremenu morati da nastavi da leti sa Plesecka. Dve misije ove rakete već su planirane za sledeću godinu.

Još jedna stvar koja je omela uvođenje 'Angare A5' jeste visoka cena u poređenju s 'Protonom-M', što joj otežava izlazak na međunarodno tržište. U ovom trenutku vredi pomenuti da, od kada je 'Angara A5' izvela prvi let, SpaceX nije sačunao posle lansiranja – a još manje ponovno upotrebio – niti jedan stepen 'Falcona 9'. U ovih šest godina panorama lansirnih rampi se potpuno promenila.

4
Putovanje do rampe. Na vrhu se vide creva koja održavaju mikroklimu u tovarnom prostoru gde se nalazi satelit. oprema za to i pumpe nalaze se u vagonu.

5

Program 'Angara' rođen je 3. avgusta 1992. godine s ciljem pronalaska "ekološke" i modernije zamene za raketu 'Proton', koji koristi opasna hipergolična goriva, i za raketu 'Zenit', kako bi se uklonila zavisnost od Ukrajine. U januaru 1995, 'Hruničev', akcionarska kompanija koja proizvodi 'Proton', izabrana je za glavnog kontraktora projekta. Raketa je stvorena kao modularna oko motora RD-191M, jednokomorna varijanta moćnog RD-171 s potiskom od oko 2100 kilonjutna. Svaki modul prvog stepena naziva se URM-1 (Univerzalni Raketni Modul') i ima dimenzije 25,1 x 2,9 metara. Najlakša verzija, 'Angara 1.2', koristi jedan URM-1, dok teža varijanta, A5, koristi pet URM-1 (verzija A3, s tri URM-1, nije razvijena jer se sukobljavala s raketom 'Sojuz', mnogo konkurentnijom). Drugi stepen koristi URM-2 s motorom RD-0124A, izveden iz onog koji se koristi u 'Sojuzovom' 'Bloku I'. Kao gornji stepen, 'Angara A5' može da koristi Hruničevljev 'Briz-M', baziran na hipergoličnim gorivima, ili 'Blok DM-03' kompanije RKK 'Energije', koji koristi kerozin (petrolej) i tečni kiseonik. Hruničevljev kriogeni gornji stepen KVTK trebao bi da uđe u službu 2027. godine, iako je njegovo uvođenje odgađano mnogo puta.

6
'Angara A5'.

7
Karakteristike rakete.

8
Porodica 'Angara'.

9
Buduće ruske rakete. Metanski 'Amur' se pojavljuje kao 'Sojuz-SPG' i predstavljena je 2019.

'Angara A5' će takođe biti zadužena za lansiranje budućeg broda s posadom 'Arjol' iz Vastočnog i, nadamo se, poslužiti kao osnova za tešku verziju 'Angara A5V', sposobnu za postavljanje 38 tona u nisku orbitu. Tehnologija iz 'Angare A5' i 'Sojuza-5' koristiće se za supertešku raketu 'Jenisej', koji će moći da ponese više od stotinu tona u LEO negde nakon 2030. Ili se barem tome nadaju u 'Roskosmosu'. U svakom slučaju, svi glavni planovi ruskog svemirskog programa idu preko 'Angare', tako da je bolje da ova raketa uspe.

10
Dolazak na rampu.

11
Raketa na rampi.

12
Karakteristike misije.

13


14sm

(Poslednji pozdrav mojoj Jeci)

[1] Ko je čitao moj poslednji serijal o superraketama (nije završen!), shvatiće ove bojeve na potpuno drugačiji način od većine.

[2] Državni kosmički naučno-proizvodni centar iz Moskve, koji nosi ime Hruničeva. Danas su glavni proizvođači raketa iz porodice 'Proton' i njihovih dodatnih stepeni. Ptoizvodiće i rakete porodice 'Angara'. Zajedno sa Amerima su 1993. pokušali da osnuju zajedničku kompaniju 'ILS', ali uskoro su se Ameri povukli.

[3] Od 2007. postali su filijala 'Hruničeva'. Do sada su proizveli preko 250 kosmičkih aparata: 87 satelita navigacionog sistema GLONASS, dva satelita 'Nadežda' (17F118, osnovni elemenat međunarodnog spasilačkog satelitskog sistema KOSPAS-SARSAT), itd.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
0 #3 ddragovic 23-12-2020 19:51
Hvala puno drugar.
Sila si
Louis_Cypher
0 #2 Louis_Cypher 23-12-2020 00:36
Vjerovatno je rijec "od" bila visak, tako da je trebalo: "U ovom trenutku vredi pomenuti da, kada je 'Angara A5' izvela prvi let," Ovo vise je kritika na moj racun sto nisam razmislio, manje na tvoj zbog greske. Pogresno sam vrijeme nasao za lovljenje gresaka u kucanju.

Moje saucesce zbog odlaska bliske osobe.
Louis_Cypher
0 #1 Louis_Cypher 21-12-2020 13:28
"U ovom trenutku vredi pomenuti da, od kada je 'Angara A5' izvela prvi let, SpaceX nije sačunao posle lansiranja – a još manje ponovno upotrebio – niti jedan stepen 'Falcona 9'." Drago, mislim da si ovo pogrijesio, stavise stvar je potpuno suprotna. Sigurno znas da SpaceX prizemljuje i iskoristava ponovo skoro sve prve stepene.

Ona lansiranja Angare iz 2014 su bila cisti politicki potez, udaranje kontre na sankcije. Raketa ni sada nije spremna za operativnu upotrebu, kamoli tada.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži