Velika konspiracija oko 'Trke za Mesec' nije bila ona na koju svi odmah pomisle, već ona koju je SSSR pokrenuo početkom 70-ih kako bi ostatak sveta poverovao da oni nikada nisu pokušali da pošalju kosmonaute na Mesec. Program sletanja na Mesec, 'Н1-Л3', ostao je državna tajna sve dok Gorbačov krajem 80-ih nije pokrenuo svoju politiku 'гласность' – 'otvorenosti'. Nasuprot tome, program 'Л1' za obletanje oko Meseca modifikovanim brodovima 'Союз' ('7K-Л1'), koji je na Zapadu bio poznat jednostavno kao program 'Zond', nije se mogao zadržati u tajnosti jer je lansiran jednostavno prevelik broj tih letilica. U svakom slučaju, bitan učesnik sovjetske Trke za Mesec je bila, kao što svi znamo, nesrećna džinovska raketa 'Н1' (11A52). Ova raketa je bila misterija za ostatak sveta ... ili skoro.
Izvori gravitacionih talasa koje su detektovale interferometarske laserske gravitacione opservatorije LIGOi Virgo, od 2015. godine do danas, su sudari crnih rupa, neutronskih zvezda i sudari crnih rupa i neutronskih zvezda. Svi ovi događaji dogodili su se na prilično velikim udaljenostima od više miliona do više milijardi svetlosnih godina.
Planetolog Karolin Porko je bila vođa tima za obradu fotografija misije Kasini. U ovom nastupu pokazuje odabrane fotografije Saturna, Titanba i Enceladusa misije Cassini.
Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.
Evropa i Rusija puno očekuju od misije 'ExoMars 2020'. Njen prvi deo je imao polovičan uspeh: orbiter TGO je na zadatku još i danas, dok se lender 'Schiaparelli' razbio o površinu. Sledećeg leta nas očekuje uzbudljiv nastavak: ruski lender 'Kazačok' će poneti rover 'RosalindFranklin' koji bi trebalo da radi makar do 2022. Pripreme su u punom jeku, pa da vidimo dokle su stigle...
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju.
Mislimo na da je svemir nečujno mjesto. Ali fizičarka Janna Levin kaže da svemir ima zvučni zapis - zvučni sastav koji beleži neke od najdramatičnijih događaja u svemiru. (Na primer, crne rupe lupkaju po svemirskom vremenu poput bubnja.) Zvuk koji se širi kroz svemir i dostupan nam je.
NASA ima malu ali ubitačnu porodicu srednje skupih kosmičkih letilica, od kojih svaka košta kao pola vojnog mlaznjaka. O 'New Horizonsu' smo čitali svašta, o 'Junoni' sam pisao pre par dana, pa da kažem šta ima novo sa 'OSIRIS-RExom', sondom koja je već godinu dana u orbiti oko asteroida Benu i čeka priliku da uzme makar 60 grama prašine i onda – bež' kući.
Darovi kao zalog za drugo polugodište pri Industrijsko obrtničkoj školi u Puli
Božićni blagdani vrijeme su naše bližnje i vrijeme za darivanje. Istina,sa zapadnjačkim stilom života malko smo u tome zastranili i pretjerali, ipak dobri duh ljudskosti (još uvijek) obitava u nama i oko nas.
pa to je malo, zahvaljujem 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
