Od svih planeta, sem ove naše, sopstvene, Mars nas najviše zanima. On je sličan Zemlji, moguće je da ima, ili da je bar imao život na sebi i na njemu solidnim teleskopom mogu da se vide i neke reljefne forme. Mars prosto mami naše poglede čak i golim okom kada nam je blizu jer tada je sjajan a njegova crvenkasta boja je upadljiva među ostalim nebeskim telima.
Najviše zahvaljujući britanskoj kontra-propagandi, o Indiji sam decenijama imao potpuno iskrivljenu sliku. Drevna istorija i lepe žene, ali sirotinja, beda i prljavština... Svaki monsun odnosi hiljade života, a oni sede i mole se Višni ili nekom od bezbroj božanstava. A onda pročitam da je Indija otvorila svoje kosmičke programe privatnicima! Zašto da ne, jer Indija je već slala brodove na Mesec i Mars. Kakvi su im dalji planovi? Biće zanimljivo pročitati...
Specijalista za sudare u Sunčevom sistemu. Radila je kao profesorica na Harvardu. Stevart je najpoznatija po tome što predlaže novi model porekla Meseca, a posvećena je javnom dosegu planetarnih nauka.
Tokom astrofotografske večeri o kojoj smo pričali u članku Astrofotografsko veče s pogledom na Novi Sad snimljeno je više fotografija nebeskih objekata. Ovu koju sada pokazujemo snimio je:
Pored naše galaksije, Mlečnog puta, za nas je u mnogo čemu najvažnija Velika galaksija u Andromedi ili M31 po katalogu Šarla Mesijea. Ta galaksija nam je sused, najbliža od velikih galaksija, ona je objekat detaljnog ispitivanja, poslužila je za dokaz da pored naše, postoje i mnoge druge galaksije i da je svemir mnogo veći nego što se pretpostavljalo sve do tridesetih godina prošlog veka. Andromedina galaksija je po strukturi vrlo slična našoj galaksiji i proučavajući nju, astronomi dolaze do saznanja i o našoj galaksiji. Sem svega toga sudbina Mlečnog puta je da se kroz koju milijardu godina sudari sa njom. Ona nam hrli u susret 110 kilometara u sekundi. Može da se vidi i golim okom, kao bledunjava pegica u sazvežđu Andromeda.
Na desnoj obali Dunava, između Petrovaradinske tvrđave i Sremske Kamenice, nalazi se malo naselje Ribnjak, sa predivnim pogledom na Novi Sad. U Ribnjaku je vila za iznajmljivanje Train House. U njoj se obično slave rođendani i slični događaji a od pre neki dan uz svoju standardnu ponudu kuća gostima nudi i astronomske sadržaje: star partije, astrofotografsko snimanje, razne vidove astronomskih predavanja i razgovora.
Kada govorimo o veličini vasione (svemira, univerzuma) moramo razlikovati vidljivu ili tačnije sagledivu (engl. observable) od nesagledive (engl. unobservable) vasione. Pod sagledivom vasionom ne misli se na naše sadašnje ili buduće tehničke mogućnosti da nešto vidimo već na ograničenje koje nameće konačna brzina svetlosti. Iz razloga što nijedan signal ne može putavati brže od brzine svetlosti, ne možemo primiti signale, ni videti, nešto što je dalje od starosti vasione izraženo u svetlosnim godinama. 2015. god. starost vasione je procenjena na 13,799±0.021 milijardi godina. Ali, to ne znači da je prečnik vidljive vasione 13,8 milijardi svetlosnih godina. Tokom tog vremena vasiona se širila i naučnici procenjuju da je prečnik nama vidljive vasione 93 milijardi svetlosnih godina.
Krećemo iz daljine sa koje vidimo ceo Mlečni put, pa nastavljamo ka njoj, zadiremo u glakstičke krake, ulazimo u središte, srećemo veliku crnu rupu mase četiri miliona masa Sunca, prolazimo pored zvezda….
Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
